Od početka epidemije do danas ukupno je potvrđeno 73444 slučajeva infekcije korona virusom na teritoriji Zlatiborskog
okruga.
IZVOR: ZoomUE
Za još vesti pratite ERO
Vladina „Uredba o ograničenju cene goriva“ doneta je, kako se ističe, iz razloga očuvanja standarda stanovništva, jer su cene naftnih derivata znatno porasle posle ratnih sukoba u Ukrajini, što se može odraziti i na povećanje cena ostale robe i usluga.
Vlasnici malih pumpi smatraju da na ovaj način posluju „u minusu“, jer je nabavna cena veća od maloprodajne. Evrodizel na pumpama košta 179, a u veleprodaji 188 dinara, dok je BMB 85 oktana za četiri dinara jeftiniji na pumpama nego u nabavci.
Među ponuđenim rešenjima iz Unije poslodavaca Srbije je propisivanje maksimalne razlike između nabavne i prodajne cene makar za transport i zemljoradnike ili praksa Hrvatske koja se odnosi na smanjenje akciza.
Prema najavama relevantnih lica, već se radi na izmeni pomenute Uredbe.
IZVOR: ZoomUE
Za još vesti pratite
Prijepolje – 18, Požega – 10, Užice – osam, Čajetina – četiri, Arilje, Nova Varoš, Priboj, Sjenica po tri.
Od početka epidemije do danas ukupno je potvrđeno 73.408 slučajeva infekcije korona virusom na teritoriji Zlatiborskog okruga.
IZVOR: Glas Zapadne Srbije
Za još vesti pratite ERO
Užice – U četvrtak 10. marta sa početkom u 18 časova Narodna biblioteka Užice i Međuopštinska
organizacija Saveza slepih Srbije Užice organizuju 17. Memorijalno poetsko veče posvećeno Vukomanu Vulu Tatoviću pod nazivom „O, kako su jake drage uspomene”.
U programu učestvuju Međuopštinske organizacije Saveza slepih Užice, kao i njihovi prijatelji.
IZVOR: Glas Zapadne Srbije
Za još vesti pratite ERO
U Užicu je pet novih slučajeva, u Čajetini tri, u Požegi i Priboju po dva, a u Novoj Varoši i Prijepolju po jedan.
Od početka epidemije u okrugu je potvrđeno ukupno 73356 slučajeva infekcije kovidom
IZVOR: ZoomUE
Za još vesti pratite ERO
U planinskim predelima ima snega pa je uz zimsku opremu neophodna upotreba lanaca, dodaje se u saopštenju.
Zabrane za kamione s prikolicom i šlepere na snazi su na brojnim putevima na teritoriji Kraljeva, Valjeva, Užica, Raške i Novog Pazara.
IZVOR: ZoomUE
Za još vesti pratite ERO
-Taj autobus je saobraćao do Kolašnice, ali u toku prepodneva će sve biti stabilizovano, ističu u JP Užice razvoj.
Za sada nema većih problema ni na gradskim ulicama, kažu nadležni.
-Bioktoš uredno čisti javne površine i trotoare, a ekipe Javno komunalnog preduzeća Niskogradnja čisti ulice, kaže za Danas direktor Užice razvoja, Nikola Maksimović.
On napominje da sneg koji je pao ovoga puta nije izazvao povećan broj poziva meštana iz seoskih mesnih zajednica, a da dežurne službe posebno prate situaciju u višim delovima Užica.
-Obratićemo pažnju da ekipama Javno komunalnog preduzeća Bioktoš obezbedimo da nesmetano iznose smeće, kako se ne bi dogodilo da ih ometa sneg ili parkirana vozila, ističe Maksimović i dodaje da za sada ni tu nema većih problema.
IZVOR: Danas
Za još vesti pratite ERO
Konkursom koji traje do 24. marta predvićeno je da je najmanji iznos sufinansiranja 50 hiljada, a najviši 4.5. miliona dinara. Štampani i internet mediji, radio stanice i novinske agencije mogu aplicirati za 80 odsto ukupne vrednosti projekta, a televizije za 50 procenata.
Izvešatavanje o radu organa uprave grada Užica ne može biti tema projekta.
IZVOR: Novosti
Za još vesti pratite ERO
Vatrenu stihiju je gasilo pet vatrogasnih kamiona, čim je sručeno oko 20-25 tona vode. Tako da ono što vatra nije uništila je voda. Plafoni su se odvalili, zbog čega je sve ostalo neupotrebljivo, a sedmoro Gajevića samo u jednom danu ostalo je bez krova nad glavom i bez svih stvari neophodnih za život. Pukom srećom niko nije povređen. Iako su Gajevići zamolili dobre ljude za pomoć da obnove svoju kuću, niko se nije odazvao.
– Trenutno smo podstanari i ova situacija nas je razdvojila. U međuvremenu, od pomoći koju smo dobili od Parka prirode Mokra Gora (blokovi) i 120.000 dinara od opštine Užice, pokušali smo da saniramo kuću, ali su dobijena finansijska sredstva nedovoljna za završetak svih neophodnih radova. Došlo je i do povećanja cena građevinskog materijala i opreme, takođe cene elektro-materijala, materijala za vodovodne instalacije, cene stolarije i svega ostalog potrebnog da bi se najneophodniji radovi izveli. Zbog nedostatka potrebnih i neophodnih finansijskih sredstava, radovi se usporavaju, a zimski uslovi otežavaju rad. Nama je neophodno da radove završimo u što kraćem roku, kako bismo se što pre uselili, jer neko drugo trajnije rešenje za smeštaj nemamo – podsetio je Nemanja Gajević (29) za “Vesti” dodavši:
– Deda Miodrag (71) je penzioner, otac Milojko (53) radi na održavanju na železničkoj stanici, a ja sam kuvar i radim na Zlatiboru. Pošto sad plaćamo dve kirije, jedva izlazimo na kraj. Naša finansijska situacija nam ne ide u korist. Radovi na novoj kući su se izvodili do ploče i sada smo tu stali, što nas veoma brine. Sami ne možemo sve da finansiramo, posebno jer moramo da plaćamo dve kirije. Nemajući više kud, odlučili smo da se za pomoć obratimo dobrim ljudima. Oni su nam za sada jedina nada, da bar osposobimo jedan deo kuće, donji sprat, kako bi bar otac Milojko, majka Biljana, deda Miodrag i baka Gvozdenija bili na svome. Mi ćemo se svakako boriti i dalje da kuću ponovo podignemo, tako reći iz pepela. Ništa nam drugo ne preostaje. Ipak, iskreno se nadamo da će nam još neko u tome pomoći, jer sami, po svemu sudeći, nećemo moći to da izguramo.
Požar u kući Gajevića je, podsećanja radi, u toku dana izazvao kvar na aparatu koji je u sebi sadržao kiseonik, a koji je koristila baka Gvozdenija (73), nakon bolničkog lečenja i preležane korone. Kako kažu Gajevići, vatra je samo buknula i više se ništa nije moglo uraditi. Na kraju razgovora sa ovim mladim i vrednim čovekom, kaže neizmerno će biti zahvalan svakome ko im bude pomogao da vrate život u kolosek, posebno imajući u vidu i to da je još jedna prinova na putu
Gajevići skoro svakog dana obilaze kuću i rade sve što je u njihovoj moći da je obnove. Koliko im tačno novca treba da bi to osposobili bar deo kuće do naredne zime još ne znaju.
– Cene stalno skaču i bojim se da će do proleća biti još veće nego što su sad. Nismo uspeli ni mnogo toga da pribavimo od materijala ni od novca koji smo dobili od Opštine. Zato će nam svaka pomoć dobrih ljudi biti zlata vredna i nadamo se iskreno da će imati razumevanja za situaciju u kojoj smo se našli. Zaista nije lako tražiti tuđu pomoć, ali mi ovo sami ne možemo da izguramo, ma koliko se trudili, jer smo ostali bez svega – iskreno će Nemanja.
Svi plemeniti čitaoci “Vesti” koji mogu i žele da pomognu porodici Gajević da podigne novu kuću i do leta se usele u svoj dom, mogu stupiti sa njima u kontakt putem telefona na broj: +381 60 08 00 492 i dogovoriti se oko načina slanja i dostave pomoći.
IZVOR: Vesti
Za još vesti pratite ERO
Popović je, navodno, došao u Užice da se informiše o tome kako funkcioniše taj Centar, koji je on otvorio pre dve godine uoči tadašnjih izbora, ali je indikativno to što je odlučio da se raspita o njegovom radu baš sada, uoči ovogodišnjih izbora.
„Imamo pametnu decu, inženjere i siguran sam da će to u budućnosti biti glavni stub ekonomskog razvoja Srbije“ poručio je ministar Popović, prvi državni funkcioner koji je posetio Užice uoči izbora 3.aprila, a potom istakao da su „inovacione, digitalne tehnologije i IT usluge najveća izvozna grana Srbije“.
Ministar je rekao da su „naši inženjeri među pet najboljih u svetu“, a da je „Srbija danas najjača u svetu i Evropi u gejming i blokčejn industriji, koje su 99 odsto orjentisane na svetska tržišta i imaju veliku perspektivu i u narednom periodu“.
U narednih pet godina, kazao je, „Srbija će imati bum IT industrije“ i procenio da će se „na digitalnoj mapi sveta pokazati još jačom“.
„Zato je veoma važno da, u što više gradova, postoje inovacioni startap centri, poput ovog u Užicu, u čije osnivanje Ministarstvo za tehnološki razvoj i inovacije je uložilo oko 50 miliona dinara, a prošle godine je izdvojilo oko tri miliona dinara za njegovo funkcionisanje. Finansijsku podršku ovom i drugim centrima Ministarstvo će nastaviti i u narednom periodu“, kazao je Popović.
On je obećao podršku Užicu u osnivanju tehničkog fakulteta, što je staro obećanje koje je vlast pominjala godinama, ali ga nije ispunila.
Slavko Lukić, direktor Regionalne razvojne agencije „Zlatibor“, koja je pomogla osnivanje Regionalnog inovacionog startap centar, ocenio je da je taj Centar opravdao velika ulaganja Ministarstva, jer u okviru njega posluje 60 korisnika od kojih su 23 preduzetničke firme“.
IZVOR: Danas
Za još vesti pratite ERO
Kako je navedeno na sajtu JP Užice razvoj, firma PEM ranije je uradila idejni projekat, a sada je izvođač radova na izradi projektne dokumentacije za građevinsku dozvolu i izvođenje radova.
Prema rečima Dušana Velovića direktora firme PEM oni već nedelju dana rade na izradi projekta:
– Imamo već neka tehnička rešenja koja ćemo razraditi sa licima iz Toplane, nadam se da ći biti na vreme i brzo. Dobićemo najbolje moguće rešenje koje će prvom mestu doprineti drastično čistijem vazduhu u odnosu na trenutnu situaciju, a sa druge strane i ekonomske uštede su ogromne. Novi sistem je mnogo bolji, duže će da traje i lakši je za održavanje.
Kako je istakao Branko Filipović, direktor JKP Gradska toplana Užice, godinama unazad ulažu se ogromna sredstva i napori u modernizaciju sistema toplane. Cilj je koristiti ekološki isplative energente i gde se dobijaju sagorevanja koja su dosta bolja od zakonom propisanih.
– Od 2015. godine kada je usvojen Plan detaljne regulacije i kada je Skupština 2018. godine ovlastila Gradsku toplanu da se bavi ovom tematikom ušli smo u ubrazani proces prikupljanja dokumentacije za novo postrojenje Međaj. Radi se idejni projekat, studija isplativosti, studija uticaja na životnu sredinu i konkursno rešenje infrastrukturnog mosta koji će se praviti paralelno sa mostom Kralja Aleksandra i koji će činiti jednu arhitektonsku urbanističku celinu – rekao je Filipović.
Nova kotlarnica zameniće postojeću Blok Zlatibor, jedinu preostalu na mazut koja ima konzum od 130.000 m2 odsnosno oko 2.200 korisnika. Kao primarni energent koristiće gas, s tim što se kao alternativa ostavlja ili mazut ili lako loživo ulje.
IZVOR: eKapija
Za još vesti pratite ERO
– Ovo što sadadimo je samoorganizovana obustava rada koju je pokrenulo nekoliko zaposlenih, spontano, bez sindikalnog bojenja, bez krovne organizacije i nekih vođa. Štrajk nije prijavljen jer je Zakon o štrajku nakaradan kao i Zakon o radu i obesmišljava taj vid protesta i radničku borbu. Ovo je model koji smo već u dva navrata uspešno primenjivali, u martu i decembru 2019. – kaže za Danas jedan od organizatora, Stefan Mitrović koji u tau akciju nije uključio manjinski sindikat “Sloga” u Pošti iako je predsednik te organizacije.
On ističe da nezadovoljni radnici traže povećanje od 17 odsto, što je iznos koji je poslovodstvo samo pominjalo od oktobra prošle godine, nakon velikog protesta ispred Vlade Srbije, ali se to obećanje još nije preslikalo na platne listiće zaposlenih. Takođe traže isplatu solidarne pomoći za najugroženije, isplatu jednokratne pomoći za sve zaposlene, bolje uslove rada i stalno zaposlenje onima koji dve i više godina rade po ugovoru na privremeno povremenim poslovima.
– Svi radni i tehnološki procesi i sve usluge građanima u Pošti Srbije normalno funkcionišu, uprkos najavama obustave rada od strane manjinskog politizovanog sindikata „Sloga“, što pokazuje da su pravi razlozi za štrajk bili delom politički, a delom prikrivanje malverzacija članova ovog sindikata protiv kojih se vodi i krivični postupak – kažu u Pošti Srbije za Danas.
Ističu “da rukovodstvo preduzeća vodi kontinuirani socijalni dijalog sa svim sindikatima, uz stalnu razmenu informacija i konstruktivnu saradnju”, što je “dovelo do značajnih poboljšanja uslova rada i traženog povećanja zarada zaposlenih u 2022.”
– Imajući u vidu da je ispunjen zahtev zaposlenih za povećanje zarada u 2022, i da su preduzete kontinuirane mere na poboljšanju uslova rada, regulisano pitanje dobiti, zaposleni u Pošti Srbije su prozreli političke namere i odbili su da u njima učestvuju – naveo je, između ostalog v.d. direktor Pošte Zoran Đorđević odgovarajući na pitanja Danasa.
On veruje da će oni koji su danas protestvovali prihvatiti njegov poziv da sutra nastave sa radom. “Ovakvi potezi štete samo zaposlenima i imidžu Pošte i pokazuju želju sindikata Sloga da obustavom rada smanje zaradu preduzeća, smanje udeo u tržištu i time onemoguće redovnu isplatu plata. Haos je jedino okruženje koje oni poznaju i u kome žele da vladaju. Na njihovu žalost, radnici to znaju”, istakao je Đorđević.
IZVOR: Danas
Za još vesti pratite ERO
Bitef teatar obeležava 33. rođendan premijerom plesne predstave „Goli” prema konceptu i koreografiji Isidore Stanišić koja će biti izvedena večeras od 20 sati na matičnoj sceni na Skveru Mire Trailović u Beogradu. Koproducent je Narodno pozorište u Užicu. Tekst i dramaturgiju potpisuje Dimitrije Kokanov, muziku Darja Janošević, scenu i kostim Marijana Zorzić Petrović. Igraju: Ana Ignjatović Zagorac, Tamara Pjević, Branko Mitrović, Jakša Filipovac, Dušan Bajčetić, Staša Ivanović, Ivana Pavićević
„Goli” prati istoriju tekstila i odnosa čoveka prema tekstilu. Videćemo, kako kaže Isidora Stanišić, da je progres regresirao čoveka u postvareno biće, dok je ispraznoj stvari dao ulogu idola. Najvidljivija putanja površinskog napretka jeste odeća, naša druga koža, naša prilika za transformaciju, naše skrovište, ali i propadalište.
– Dugo traje ovo (ne)vreme, ali nije prvi put, pogotovo pozorištima i umetnicima, da moraju početi od početka. Mi ipak nismo stali pa će i taj restart biti dinamičniji, lepši – kaže za „Politiku” Miloš Latinović, direktor Bitefa i Bitef teatra i otkriva sa kakvim planovima, ambicijama će njegovo pozorište zakoračiti u nastavak sezone:
– I ove godine, nastavljamo neobično i inspirativno putovanje sa mladim kolegama koji će tokom godine dobiti šansu da rade u našoj kući. Naš naredni projekat je predstava mladog reditelja Nikole Isakovića, zasnovana na originalnom dramskom tekstu Tijane Grumić. Radi se o pozorištu predmeta: specifičnoj verziji lutkarskog pozorišta u kojoj lutkari izvode predstavu animirajući razne svakodnevne predmete umesto klasičnih lutaka. Takođe, koristim priliku da najavim kao jesenje premijere i novu koreografiju Miloša Isailovića i režiju Patrika Lazića.
O tome koliko je u ovim nesigurnim okvirima, u kojima je postalo normalno da se otkazuju probe i predstave, teško planirati nove predstave, Latinović kaže:
–Otkazivanja, ograničeni broj mesta za prodaju, smanjeno interesovanje publike i niz drugih okolnosti iz zadnjeg džepa nove realnosti, pretvaraju vas često u ekvilibristu, koji hoda po živi razapetoj iznad provalije. Poseban problem je nekonkurentnost u finansijskom smislu teatra, kao institucije, spram drugih medija, koji trenutno dominiraju u izboru umetničkog izraza glumaca. U većini tih produkcija radi se o slabim i umetnički irelevantnim sadržajima. U određenom smislu razumem takvo opredeljenje, jer treba od nečega živeti, ali mi je ponekad čudno na šta sve, na kakve uloge i medijske zadatke: reklame, gostovanja, pristaju afirmisani umetnici. Možda je to trenutak, možda uskoro bude drugačije, ne znam, ali verujem da će ponovo biti dominantno umetničko opredeljenje kada je angažman u pitanju.
Godinama unazad Bitef teatar je svojim produkcijama podržavao Bitef festival. Na pitanje da li će nastaviti da istrajavaju na toj liniji, Miloš Latinović odgovara:
– Koncept rada Bitef teatra čvrsto je oslonjen na festival, s tim što produkcija našeg pozorišta ima značajne iskorake. Neću preterati, jer lako je proveriti, ako kažem da je poslednjih godina naše pozorište konstantno u žiži interesovanja. Podsećam da je predstava „Kao da kraj nije ni sasvim blizu” u prošloj godini dobila nagradu publike i na Sterijinom pozorju i na Bitef festivalu, što je jedinstveno priznanje, jer se radi o dva razmaknuta pola našeg, ali i regionalnog i evropskog teatra. Jedan od razloga za takav prijem naših predstava je, ubeđen sam, ta čvrsta veza sa festivalskim umetničkim opredeljenjem. Tri su temeljna stuba našeg rada. Prvi je umetnički odgovor domaćeg teatra na istraživački koncept koji određuje i vaspostavlja Bitef festival, kao smotra novih pozorišnih tendencija. Drugi je provokativni, smeliji, drugačiji dramski koncept, a treći, kontinuirana podrška plesnoj i nezavisnoj sceni. U tom trouglu Bitef teatar priča priču tokom godine, pokušavajući da podseti na ono o čemu smo govorili na festivalu.
IZVOR: Politika
Za još vesti pratite ERO
Za tu namenu iz budžeta je opredeljeno 1,5 miliona dinara. Minimalan iznos po projektu je 70 000 dinara a maksimalno za jedan projekat može biti opredeljeno 250 000 dinara.
Kako ističe Ratko Trmčić, član Gradskog veća, Grad Užice će u 2022. godini finansirati/sufinansirati realizaciju programa za omladinu koji su od javnog interesa za lokalnu zajednicu.
“Programi moraju biti iz prioritetne oblasti, a odnose se na kvalitetne edukativne, kulturne i zabavne sadržaje za mlade, prevenciju zdravlja mladih i borbu protiv narkomanije, tu su i programi podrške talentima, mladima sa invaliditetom, socijalno ugroženima. Pozivam sva udruženja za mlade da konkurišu, a po završetku konkursa biće formirana komisija, koja će po jasno utvrđenim kriterijumima opredeliti sredstva”.
Prošle godine su finansirani projekti 10 udruženja i svi oni imaju obavezu da dostave izveštaje o realizaciji svojih programa.
IZVOR: GZS
Za još vesti pratite ERO
U Užicu je hospitalizovano 25 pacijenata u Opštoj bolnici, a 46 u privremenoj kovid bolnici . U Požegi se leči 20 ,Priboju 12 a u Prijepolju je hospitalizovano 9 kovid pacijenata.
U svim kovid ambulantama na teritoriji Zlatiborskog okruga, juče je pregledano 620 pacijenata .
IZVOR: ZoomUE
Za još vesti pratite ERO
„Savet za saobraćaj grada Užica razmatra sve prispele predloge, a u toku je i tender za izvođača radova za postavljanje vertikalne i horizontalne signalizacije. Naravno, najpre će se raditi na lokacijama u blizini škola, vrtića i zdravstvenih ustanova, a dalje prema planu u svim gradskim i prigradskim ulicama. Upoznati smo i sa problemom prilaza OŠ ’Stari Grad’, pa smo u dogovoru sa Policijskom upravom Užice doneli odluku da pripadnici Saobraćajne policije od danas pojačano dežuraju u ulici Lazara Mutapa. To je samo privremeno rešenje, jer čim vremenski uslovi dozvole na tom potezu biće postavljene vibro trake”, kaže Slobodan Šiljković član Gradskog veća za saobraćaj uz napomenu da roditelji i građani mogu računati na punu saradnju nadležnih institucija i uvek im predočiti gde postoje problemi. Šiljković podseća da su nedavno na potezu od Carine prema Sarića Osoju i u Krčagovu postavljeni elektronski usporivači brzine, dok su vibro trake postavljene kod Medicinske škole, kao i u veoma frekventnoj Ulici Miloša Obrenovića u Krčagovu.
IZVOR: Glas Zapadne Srbije
Za još vesti pratite ERO
-Svako priznanje koje dolazi od kolega je posebno značajno. Ovo je poseban vid podrške, koji mi govori da idem u dobrom pravcu i da tako nastavim, kaže užička sportska novinarka.
Zorica se sportom bavi od malih nogu, a njen prvi izbor bila je odbojka. Ipak, ubrzo je shvatila da njenom temperamentu više prija rukomet, koji je je obeležio dve decenije njenog života.
-Bilo je poziva, ali nisam želela da menjam klub, koji je kroz vreme menjao ime od Tekstilca, preko Cvete Dabić do Užica, priča nekadašnja rukometašica i ističe da je njena ekipa ostvarivala sjajne rezulate, ali da su prijateljstva koja je stekla sa devojkama, ne samo iz svog, već i iz protivničkih timova, pravi uspeh, koji i danas traje.
Vreme rukometa, bilo je i vreme bez pametnih telefona. Putovanja na utakmice su trajala i po osam sati, a u autobusu se orila pesma, izgao jamb, ali i kolo, posle važnih pobeda.
-Devojke u Laćisledu, pored Kruševca, su bile nove u ligi, a mi smo gostovale, ne znajući šta nas čeka. Ispostavilo se da ćemo igrati napolju, na betonu, a uz samo ivicu terena bio je kukuruz. Oko 15 minuta pre početka utakmice, devojke iz protivničkog tima su počele da na teren dolaze iz polja kukuruza, a sneg je počinjao da veje. Nismo ni shvatile šta se dešava, a vodile su sa nekoliko golova razlike. Kada smo se oporavile od šoka i shvatile da je vrag odneo šalu, počele smo da igramo onako kako znamo, priseća se kroz smeh nekadašnja rukometašica, a sada uspešna sportska novinarka.
Njena perspektiva kroz godine se menjala, ali priznaje da su sportski novinari, u toku njene sportske karijere, umeli da je iznerviraju.
-Tada rukomet nije privlačio mnogo pažnje, pa se o nama nije mnogo pisalo. Ipak, umelo je da me iznervira kada u novinama pored glave teksta, u izveštaju sa naše utakmice budu samo dve rečenice. Tada sam mislila „niste morali ni to napisati“, ali sada mi je jasno da nekada mora tako, kaže Zorica.
U njenim interesovanjima kontinuirano su se preplitali sport i novinarstvo. Seća se da je, kada je upisala drugu godinu srednje škole, sportski novinar je bio čuveni Stojan Đerić.
-Ne znam kako je izabrao mene. Zvao me je posle utakmica, da mu kažem detalje i utiske, a on je posle od toga pravio izveštaj. Već tada sam znala da će sportsko novinarstvo biti moja profesija. Ni jednog trenutaka se nisam pokajala, jer ovo je najlepši posao na svetu, ističe Zorica Đoković.
Kao i većina užičkih novinara, karijeru je počela u Vestima i na Radio Užicu, a usledili su Radio 31, ponovo Vesti, TV 5, a sada je zaposlena na TV Lav. Različiti mediji pred nju su stavljali šarenolike zahteve, pa izveštavanje u oblasti sporta nije jedino čime se bavila.
-Nije jedino, ali jeste najdraže, kao i radijski posao. Nikada neću zaboraviti Noć sporta, noćni program koji sam radila na tadašnjem Radiju 31. Počinjao je od 22 časa, a neretko se završavao s početkom jutarnjeg programa. Obraćanje nevidljivim ljudima pleni i ispunjava, bilo je situcija u kojima me ljudi prepoznaju samo po glasu. To je neopisiv osećaj.
Sa željom da bude dobra u svom poslu sve vreme je neraskidivo povezan stres, posebno zbog brzih dešavanja na sportskim terenima sa kojih izveštava.
-Dopisnik sam Sportskog žurnala, od prvog dana kada je 1990. godine počeo da izlazi, što znači da na svakoj utakmici radim dupli izveštaj. Dešavalo se da radim kao komentator i uporedo pišem tekst, koji moram odmah po završetku utakmice da pošaljem, kako bi osvanuo u narednom broju novina. To jeste stres, ali pozitivan, jer takav tempo ima posebnu draž, objašnjava Zorica, koja je devedesetih godina kročila u svet sportskog novinarstva.
Tada su u Sportskom žurnalu bile samo tri sportske novinarke.
„Radile smo Sanja iz Kruševca, Larisa iz Inđije i ja. Sada nas je mnogo više u svetu sportskog novinarstva i više nije neobično kad žena daje ocene igračima u fudbalu, iako još uvek mnogi imaju primedbe, ocenjuje dugogodišnja sportska novinarka iz Užica.
Ona ipak dodaje da joj se čini da je mnogo više devojaka koje hoće da se upuste u taj naizgled „muški posao“ samo kada je televizija u pitanju i ističe da je prava lepota na sportskim terenima i utakmicama, gde još uvek nema dovoljno žena.
Takav pristup poslu, učinio je i da Zorica postane prva i za sada jedina žena, koja je predsednica nekog Udruženja sportskih novinara. Takođe je bila prva žena koja je ušla u Upravni odbor sporstkih novinara Srbije.
-Posebno mi je drago što je od pre nekoliko godina sa mnom u Upravi, uz ostale kolege i Mirka Novković iz Subotice, kaže i naglašava da joj osim ovogodišnjeg priznanja koje je dobila od kolega, mnogo znači i priznanje užičkog Sportskog saveza za najboljeg sportskog novinara, kao i nagrada „Branka Prelevića“ USNS za najbolju ženu sportskog novinara.
Nagradama i priznanjima, kojih je bilo mnogo, prethodio je uporan rad, a Zorica kaže da se uz njega podrazumevalo i mnogo dokazivanja da svoj posao može raditi podjednako dobro kao i muškarci.
-I danas ima onih koji bi da mi drže predavanje kako da ocenjujem igrače ili koliko gledalaca da napišem u izveštaju. Tako se ne ponašaju prema mojim kolegama. Ipak, trudim se da trezveno razmislim o svakom potezu. Ne pristajem na prizemne obračune sa trenerima, igračima, sudijama, članovima uprave i ostalima, objašnjava svoj pristup poslu nekadašnja sportistkinja, koja sada retko ima dovoljno vremena za bavljenje sportom.
-Sva sportska dešavanja su vikedom, tako da po nekoliko meseci nemam nijedan slobodan dan. Do pre nekoliko godina, nekadašnje rukometašice su učestovovale na turnirima veterana, ali sada više ne. Mogla bih da kažem da je korona kriva, ali ne želim da tražim izgovore, iskrena je Zorica.
Zorica posebno naglašava da je njen najveći oslonac 24-godišnja kćerka Teodora, koja je apsolvent na Nankaj univerzitetu, kao stipendista Narodne republike Kine.
-Gledajući mene od malih nogu je naučila da teži ka onome što voli. Uvek je znala šta hoće i trudila se da ide u tom pravcu smelo i uporno. Život je hteo da je moj suprug pre šest godina preminuo, što nas je još više povezalo. U današnjem svetu, teško je naći balans izmeću dobre poslovne žene i dobre majke. Jako sam zadovoljna činjenicom da sam u tome uspela.
IZVOR: Cenzolovka
Za još vesti pratite ERO
Zapisi u kamenu, slova, ornamenti, figure – govore o životu na ovim prostorima kao o delu rimske provincije istočna Dalmacija od 2. do 4. veka. U lapidarijumu koji je otvoren 2011. nalaze se 23 takva spomenika, koje su isklesali lokalni klesari i na taj način rimskim motivima dodali i lokalne.
„To su cipusi, strele, žrtvenici. Tu je izloženo i pet kamenih lavova koji su nekada krasili ulaze u hramove i grobnice. Mogu da kažem da oni pored dekorativnog imaju i religijsko značenje”“, navodi Slavica Stefanović, direktorka Narodnog muzeja Užice.
Način na koji užički muzej čuva rimske spomenike – u trezoru predratne Narodne banke, sada muzejskom prostoru – dobio je priznanje i u međunarodnoj konkurenciji podunavskih zemalja.
„Radi se o projektu ISTER koji funkcioniše pod okriljem Dunavskog transnacionalnog programa i on ima za cilj da prezentuje, odnosno da istraži neka nova područja i neke nove prostore rimskog kulturnog nasleđa i da označi neke nove kulturne rute, neka nova naselja duž dunavske regije”, objašnjava Slavica Stefanović.
Na toj ruti naći će se i užički muzej koji je, osim ove međunarodne nagrade, nedavno dobio i Vukovu nagradu za izuzetan doprinos razvoju kulture Srbije.
IZVOR: ZoomUE
Za još vesti pratite ERO
Na području Zlatibora, od ponoći je palo oko 30 centimetara snega, koji u celoj zapadnoj Srbiji usporava i otežava saobraćaj. Visina raskvašenog snega na kolovozima je oko pet centimetara.
Alen Mušanović, rukovodilac održavanja iz Puteva Užice kaže da se dok sneg pada čiste putevi prvog prioriteta i magistrale, dok će raščišćavanje pravaca nižeg prioriteta početi po završetku padavina.
-Na snazi je zabrana saobraćaja za teretna vozila preko sedam i po tona, na području Užica i Bajine Bašte. Zastoja nema, a pomaže nam i policija koja kamione isključuje iz saobraćaja. Čistimo, borimo se, angažovali smo 17 kamiona u Zlatiborskom okrugu, kaže Mušanović za Danas.
Za sada nije bilo većih problema, ali iz Puteva apeluju na vozače putničkih vozila da brzinu prilagode uslovima na putu, dok bi vozači teretnih, sami trebalo da se isključe iz saobraćaja i sačekaju da sneg prestane da pada.
IZVOR: Danas
Za još vesti pratite ERO
