Film i TV

U iščekivanju novog filma o čuvenom tajnom agentu Džejmsu Bondu, Spektra koji će u našim bioskopima početi da se emituje od sutra, 5. novembra prisetićemo se najzanimljivih detalja o ovom britanskom špijunu.

Džejms Bond, poznat i kao 007 je kreacija Ijana Fleminga koji se prvi put pojavio 1953. godine u delu ovog pisca. Fleming je napisao više romana i pripovedaka sa Bondom kao glavnim junakom, a posle njegove smrti 1964. godine nove literarne avanture smišljali su i pisali Kingsli Ejmis, Džon Pirson, Džon Gardner, Rajmond Benson i Čarli Higson; takođe, Kristofer Vud je napisao dva romana po scenarijima za filmove, a lik Džejmsa Bonda pojavljuje se u delima više pisaca.

Džejms Bond je član MI6, međunarodnog ogranka britanske tajne službe i nosi kodni broj „007”. Prefiks „007” označava neograničeno korišćenje dozvole za ubistvo pri obavljanju dužnosti.

Pisac Fleming je Džejmsa Bonda nazvao po ornitologu Džejmsu Bondu, autoru ptičarskog priručnika Ptice Zapadne Indije. I sam strastveni ptičar, Fleming se nalazio na Jamajci u trenutku kada je, sa primerkom navedene knjige u ruci, odlučio da junaka svog prvog romana, Kazino Rojal, napisanog 1953. nazove po autoru knjige. Kasnije je objašnjavao da mu je to ime zvučalo „kratko, ne previše romantično, anglosaksonski i usput vrlo muževno… upravo onako kao što mi je odgovaralo u tom trenutku”.

Inspiraciju za Bondov lik Fleming je crpeo iz vlastitog života. Pisac je bio poznat po svom raskošnom i razuzdanom načinu života. Fleming je inspiraciju nalazio i među svojim kolegama, agentima britanske tajne službe za vreme Drugog svetskog rata, a naročito u događajima u Estoril kazinu u portugalskom gradiću Estorilu, gde su špijuni zaraćenih država dolazili u dodir sa evropskim plemstvom. Sve to je poslužilo Flemingu kao nadahnuće za pisanje prvog romana Kazino Rojal.

Džejms Bond je sin Škota Endrua Bonda i Švajcarkinje Monike Delakroa koji nesrećnim slučajem ginu na planinarenju na Egvije Ružu i to kad je Džejms imao 11 godina. Džejms odlazi da živi u Kent sa tetkom Šarmejn Bond. Porodični moto Bondovih, koji će Džejms Bond usvojiti za vreme „Operacije Korona” u romanu  „U tajnoj službi Njenog Veličanstva” je Orbis non suficit („Svet nije dovoljan” na latinskom).

Bond je 1941. godine stupio u rezervni sastav Kraljevske mornarice pri čemu se predstavio starijim nego što jeste da bi bio primljena, a iz Drugog svetskog rata izlazi sa činom komandira, a zatim pristupa službi MI6. U romanima koje je pisao 80-tih i 90-tih pisac Džon Gardner unapređuje Bonda u čin kapetana ali njegov naslednik, Rajmond Benson, bez objašnjenja vraća Bondu čin komandira.

I u romanu i u filmu Bond je oženjen, ali njegovu suprugu Terezu di Vičenco u filmu U tajnoj službi Njenog Veličanstva, na sam dan venčanja ubija njihov neprijatelj Ernst Stavro Blofild. Imao je i jedno dete sa Kisi Suzuki u filmu Samo dvaput se živi, ali je dete Bond saznao kasnije, pošto mu Kisi na rastanku nije rekla za trudnoću. Za postojanje sina Bond je saznao u pripoveci Rajmonda Bensona „Govorkanja iz prošlosti”

I u literarnoj i u filmskoj verziji Bond se slično ponaša u obavljanju svog posla. Iako sa dozvolom za ubijanje, Bond nije voleo ubijanje mada njegove cinične šale i usputne opaske nakon ubistva navode na suprotan zaključak. U Pirsonovoj knjizi navodi se da je Bond prvi put ubio čoveka još kao tinejdžer. Na početku romana Goldfinger Bonda progoni sećanje na minornog meksičkog kriminalca kojeg on nekoliko dana ranije zadavi golim rukama. U filmu Zlatno oko postoje diskretni nagoveštaji da Bond ipak nije hladnokrvni ubica, a u Svet nije dovoljan izjavljuje da je hladnokrvno ubistvo prljava rabota. Ipak, iako Bond ubija samo u krajnjoj nuždi, u filmovima počini dela koja bi u drugim okolnostima bila proglašena ubistvima (u filmu Doktor No puca u leđa profesoru Dentu; ubija nenaoružanu Elektru King u Svet nije dovoljan). Literarni Bond retko koristi ovlašćenje da ubije; u nekim Flemingovim romanima Bond nije počinio nijedno ubistvo.

Filmski Bond poznat je po svojoj sklonosti da pije votku martini i to „promućkan, ne promešan.”. Dok literarni Bond preferira votku martini, ali takođe pije i džin martini a u romanu Kazino Rojal naručuje martini sa votkom i džinom! Bond je taj koktel nazvao „Vesper martini” po svojoj tadašnjoj ljubavnici Vesper Lind. U romanima 007 uvek poručuje martini sa tankom kriškom limuna dok na filmu ovu Bondovu naviku srećemo samo u Doktoru No.

Po sajtu http://web.archive.org/ koji se do u detalje bavi Bondovim navikama u pogledu alkohola, agent je u svim filmovima popio 102 alkoholna pića, a preko 300 u svim Flemingovim romanima. U filmovima, Bond je pio šampanjac 32 puta, a koktel votka-martini 20 puta. Zanimljivo da je u romanima Bondovo najomiljenije piće burbon viski.

Kao literarni junak, Džejms Bond je težak pušač koji zna popušiti i do 70 cigareta na dan. Pušenje je ostavio tek u 80-im godinama prošlog veka kada pripovetke počeo pisati Džon Gardner. Na filmu Bond se pušenja ostavio u Sutra ne umire nikad iako ga viđamo da puši kubanske cigare u filmovima Živi i pusti umreti i Umri drugi dan.

Filmski Bond je legendaran po svojoj svestranosti i nepobedivosti. U Goldfingeru bez problema izračuna koliko je potrebno kamiona da bi se prevezlo sve zlato u Fort Noksa i koliko dugo će zlato biti radioaktivno nakon eksplozije Goldfingerove bombe. U filmovima sa Rodžerom Murom kao agentom 007 Bondova „genijalnost” je blago parodirana, ali već u Operaciji Svemir dostiže novi uzlet… Za vreme „vladavine” Timotija Daltona autori su tu Bondovu osobinu sveli na razumnu meru, ali je nisu u potpunosti eliminisali.

Čuveno Bondovo predstavljanje, „Bond. Džejms Bond” postaje popularna fraza nakon što je u filmu Doktor No prvi put promrmlja Šon Koneri (sa neizbežnom cigaretom u uglu usana). Potom je fraza uvrštena i u leksikon zapadne popularne kulture kao simbol uglađenog i ležernog mačizma. Ovu frazu je 21. juna 2005. godine Američki institut za film proglasio za 22. najbolju frazu u istoriji filma.

U oficijalnim filmova Bonda je do sad glumilo šest glumaca:Šon Koneri, Džordž Lejzenbi, Rodžer Mur, Timoti Dalton, Pirs Brosnan i Daniel Krejg.

U prvom zvaničnom filmu serijala o Bondu, ostvarenju Dr No iz 1962-e, glavni glumac Šon Koneri je nosio periku. Isto je činio i u svim narednim filmovima u kojima je bio 007.

Film Operacija „grom” trebalo je da režira Alfred Hičkok, ali je odustao kako bi radio na svom filmu „Ptice”. Naime, iako je film prikazan tek 1965-e, premijera je trebalo da bude godinu i po dana ranije, ali do toga nije došlo zbog spora oko autorskih prava, te se najpre snimio „Goldfinger” čija je premijera bila svega tri meseca pre „Ptica“.

Neke od scena u filmu Dijamanti su večni (1971) su snimane u kući popularnog glumca Kirka Daglasa, oca Majkl Daglasa.

Scene za film iz 1974-e Čovek sa zlatnim pištoljem su snimane na Tajlandu, a tom prilikom je celokupna ekipa bila smeštena u bordelima.

Snimanje filma Operacija „svemir” (1979) koštalo je više nego snimanje svih prethodnih filmova zajedno, a sama cena izrade uvodne špice bila je viša od cifre izdvojene za snimanje prvog filma o Bondu, „Doktor No”.

U filmu Dah smrti (1987), Bonda je trebalo da igra Mel Gibson. Odbijen je samo zato što nije Britanac.

Dve godine kasnije je prikazan film Dozvola za ubistvo u kome je većinu scena namenjenih kaskaderima na lično insistiranje izveo glavni glumac Timoti Dalton.

U filmu Sutra ne umire nikad iz 1997-e godine je „ubijeno” 197-oro ljudi što je rekord u serijalu. Interesantno, isti broj ljudi je ubijen u filmu „Valter brani Sarajevo”, od kojih je Bata Živojinović tj. Valter ubio 42. Inače, Švarceneger je i dalje „najsmrtonosniji” glumac na svetu, sa čak 369 ubijenih negativaca tokom bogate karijere.

Kazino Rojal iz 2006-e je prvi film u kom se pojavljuje Danijel Krejg. Glumac je zbog uloge Bonda „nabacio” dvadeset kilograma (čitaj: mišića), a ostavio je i cigarete. U filmu se pojavljuje i naš Laza Ristovski sa replikom „Nice game” koju izgovara u samom kazinu.

Saundtrek za novi film Spektra su radile neke od najvećih zvezda današnjice – Lana del Rej, Ed Šaram, Rijana i Sia, dok glevnu numeru izvodi Sem Smit.

Tema „Džejms Bond” najpoznatija je muzička tema u filmovima o agentu Džejmsu Bondu i pojavljuje se u različitim varijacijama u svakom filmu serije još od Doktora Noa. Dvaput je sudski odlučivano da je njen autor Monti Norman, iako kompozitor Džon Bari polaže pravo na autorstvo. Autor aranžmana za prvobitnu verziju teme u filmu Doktor No, prvi iz serijala, bio je upravo Džon Bari. Prepoznatljiv ritam prvih nekoliko taktova „The James Bond Theme” Monti Norman opisuje kao „dam da-da-dam-dam, dam dam dam, dam da-da dam dam, dam dam dam” i tvrdi da je inspiraciju za to pronašao u pesmi „Dobar znak, loš znak” koju pevaju Indijci u njegovom mjuziklu Kuća za gospodina Bisvoza napisanom po romanu V. S. Najpola a čija radnja je smeštena u indijsku zajednicu na Trinidadu. U dokumentarcu O filmu Doktor No Norman izvodi pesmu Dobar znak, loš znak pa se gleadoci mogu uveriti da je pesma vrlo slična potonjoj temi Džejms Bond. Danas se Norman smatra pravim autorom ove kompozicije tako da od 1962. dobija autorske honorare. Dobio je i dva sudska procesa protiv izdavača koji su tvrdili da je Bari pravi autor kompozicije, a poslednji proces (protiv Sandej tajmsa) dobio je 2001. Danas se smatra da je Bari samo autor orkestralnog aranžmana za kompoziciju.Prepoznatljiv gitarski rif koji se čuje u originalnoj temi odsvirao je Vik Flik koji je nekoliko godina kasnije odsvirao gitarske deonice u poznatoj muzičkoj temi Rona Grejnera za TV-serijal Zatočenik iz 1967.

Malo je poznato da je niška glumica Nađa Regin (1931) glumila sa Šonom Konerijem u poznatim filmovima iz serijala o Dežmsu Bondu „Iz Rusije s’ ljubavlju” (1963) i „Goldfinger” (1964), a svi se sećamo uloge Lazara Ristovskog u filmu Kazino Rojal iz 2006. godine gde izgovara repliku „Nice game” u samom kazinu.

U novom Spektru očekuje nas mnogo juranjeve, pucanja, ali i jurnjave automobilima kroz Rim. Producenti saopštavaju da će skrivena poruka iz prošlosti Bonda podstaknuti da otkrije zlokobnu organizaciju, a dok se M bori protiv političkih sila da održi tajnu službu, 007 će otkriti slojeve prevare kako bi otkrio užasnu istinu koju krije SPEKTRA.

Oskarovac Kristof Valc igraće lika po imenu Oberhauser u 24. fimu o tajnom agentu 007. I ovog Bonda režiraće Sem Mendez, a po četvrti put glavnu ulogu će igrati Danijel Krejg. Tu su još i Endru Skot , kao i glumice Naomi Haris, Lea Sejdu i Monika Beluči.

M. H.

Izvor: wikipedia, web.archive.org, blic, story, aleksndrabalaban.wordpress.com, http://www.adriadaily.com/