Dve osobe su sa težim telesnim povredama prebačene u Opštu bolnicu u Užicu.
U jutarnjim časovima u širem centru Užica desila se saobraćajna nesreća u kojoj su učestvovali jedno putničko i jedno pikap vozilo.
Dve osobe su sa težim telesnim povredama prebačene u Opštu bolnicu u Užicu.
Saobraćaj u Ulici Užičke republike je u prekidu dok se vrši uviđaj, formirana je dugačaka kolona vozila u kojoj se nalaze i autobusi gradskog i prigradskog saobraćaja.
Tačan uzrok i okolnosti pod kojima je došlo do ovog saobraćajnog udesa biće poznati nakon istrage.
IZVOR: Srbija Danas
Za još vesti pratite ERO
ZLATIBORSKI OKRUG – Prema novom izveštaju Zavoda za javno zdravlje Užice, kovid virus je na teritoriji okruga potvrđen kod još 39 lica.
U Užicu je 15 novoinficiranih, u Sjenici osam, u Prijepolju šest, u Čajetini četiri, u Arilju i Novoj Varoši po dva, a u Požegi i Priboju po jedan slučaj.
Od početka epidemije u okrugu je potvrđeno ukupno 73627 slučajeva infekcije virusom korona.
IZVOR: ZoomUE
Za još vesti pratite ERO
UŽICE-Prema merenju Zavoda za javno zdravlje kvalitet vazduha u Užicu je poslednjih dana nezdrav ,posebno za osetljivu populaciju,dok je u Sevojnu umereno dobar.
Od početka godine čak 36 dana u Užicu je bilo sa koncentracijom PM 10 čestica u vazduhu većom od dozvoljene.
Prema Uredbi broj dana u godini sa takvim zagađenjem ,kako se navodi na sajtu Zavoda za javno zdravlje,ne sme biti veći od 35,a Užice je već prešlo tu brojku.
IZVOR: ZoomUE
Za još vesti pratite ERO
UŽICE – Zahvaljujući ukidanju kovid propusnica, prvi rok koncert koji najavljuje Užički rok festival u septembru, u Gradskom kulturnom centru počeo je u doba uobičajeno za ovu vrstu događaja, u 21 čas, umesto u 18 časova kako je ranije najavljeno.
Sezonu na sceni na kojoj će se, narednih meseci smenjivati bendovi iz cele Srbije, otvorili su Lazarevčani, bendovi „Tilt“ i „Rulja inc“. Atmosferi u kojoj su i muzičari i publika željni koncerata i druženja, doprinela je i činjenica da je koncert održan prve večeri ukidanja kovid propusnica.
Oba benda u Užicu su nastupala prvi put. „Znamo da je Užice jedan od malobrojnih gradova u kom i dalje može da se čuje dobra svirka, znamo i koliko je to danas teško organizovati, pa smo zahvalni na ukazanom poverenju i gostoprimstvu“, ističu članovi grupe „Tilt“, koja je, kao i mnoge druge u prethodnom periodu bila uskraćena za žive nastupe, pa im je sada cilj da što više sviraju pred publikom.
Kako kažu, izvode „čistokrvni rokenrol kroz sve njegove žanrove i podžanrove“, pa su publiku, kako su i najavili počastili njujorškom pank rok scenom u centru Užica.
„Rulja inc“ Užičanima je svoj rokenrol predstavila, između ostalog kroz pesme sa albuma „Ništa skriveno“.
-Živi nastupi su najbitnija komponenta benda, jer ova muzika nema smisla ako se uživo ne prenese kako treba, kroz suvu energiju i sirovost. Publika je ono što nas hrani i što nam daje krila, kažu muzičari benda, koji su u Užicu prethodno bili samo turistički, ali se nadaju da će ovo biti samo prvi od nastupa u nizu pred užičkom publikom.
Naredni koncert, na istoj sceni biće održan 25. marta, kada će nastupiti bendovi VoltPop i Fade Out.
Podsetimo, šesti Užički rok festival biće održan u septembru i trajaće tri dana. Od 2015. godine održano je pet festivala, na kojima je nastupilo niz rok, pank, hard kor, metal bendova, a sada se ta praksa koja je imala pauzu od dve godine, nastavlja.
IZVOR: ZoomUE
Za još vesti pratite ERO
ZLATIBORSKI OKRUG-U bolnicama u okrugu trenutno su hospitalizovana 63 kovid pacijenta,od kojih je 1 na respiratoru.
U Užicu je na bolničkom lečenju 48 ,Prijepolju 11 i Priboju 4 kovid pacijenta.
Tokom prethodnog dana u svim kovid ambulantama u okrugu pregledana su 263 pacijenta.Na bolničko lečenje upučena su 2 kovid pacijenta,saopšteno je iz Zdravstvenog centra Užice.
IZVOR: ZoomUE
Za još vesti pratite ERO
Podela paketa pomoći za socijalno ugrožene meštane šest užičkih sela trajaće danas i sutra.
Korisnici pomoći prema evidenciji Centra za socijalni rad u Užicu dobiće pomoć u namirnicama kroz lanč pakete i pakete sa sredstvima za higijenu.
Paketi su donacija Grada, Crvenog krsta Srbije i Nemačke humanitarne organizacije GIZ.
Podela počinje danas u Krvavcima, u 11 časova, nastavlja se u 12 časova u Zlakusi, dok će meštanima Gorjana biti doszupni od 12,30 časova.
Za sutra, utorak, 15. mart, od 10 časova u planu je raspodela paketa u Volujcu, u 11 časova u Kremnima, a u Mokroj Gori od 12 časova.
Kako je Danas već pisao, u toku prošle godine, prema podacima užičkog Crvenog krsta, za socijalno ugrožene građane, u gradskim i seoskim mesnim zajednicama, obezbeđena su ukupno 2.693 lanč paketa i 1.756 paketa sa sredstvima za održavanje higijene.
Prema poslednjim podacima Centra za socijalni rad u Užicu, pravo na novčanu socijalnu pomoć u toku protekle godine imala su 173 korisnika, od čega 63 primaju pomoć svih 12 meseci, a 110 građana, pomoć dobija devet meseci u toku kalendarske godine.
IZVOR: Danas
Za još vesti pratite ERO
UŽICE – Kulturno-umetničko društvo Era ove godine proslavlja dve decenije od osnivanja. Tim povodom, u dvorani „Veliki park“ održali su prvi u nizu nastupa, kojima će obeležiti ovaj jubilej.
KUD Era krenuo pre dve decenije rad sa 30 članova, a danas ih broji 300. Uz šest grupa škole folklora i tri ansambla, broje i rekreativnu grupu odraslih, kao i orkestar i dve pevačke grupe.
„Tri godine sam u KUD-u i ovo mi je bio treći koncert. Najviše volim da igram „Ersko kolo“, rekla je Dunja Jovanović, članica mlađeg sastava.
Motivi za pristupanje ovom kulturno-umetničkom društvu su različiti, ali se zbirno najviše odnose na porodični ambijent.
„Pre svega me je privuklo društvo, jako smo složni. A posebna priča su koncerti na kojima učestvujemo i naravno putovanja i žurke koje organizujemo“, kaže Anđela Saveljić, članica prvog ansambla
Ističu da je činjenica da pripadaju užičkom kraju sama po sebi inspiracija za rad.
„Nije lako biti igrač u užičkom kraju. Ovaj deo Srbije obiluje odličnim igračima, ali i pevačima i muzičarima. Takođe, nije retkost da neko od ovdašnjih igrača postane i član nacionalnog ansambla Kolo“, ističe potpredsednica KUD-a, Ivana Cvetković.
Posebno su ponosni na pokretanje međunarodnog dečjeg festivala folklora Licidersko srce.
„Kada smo osnivali društvo pre dve decenije, nismo imali u planu ni ovoliki broj koncerata ni da ovoliko „rastemo“. Posebno smo ponosni na Licidersko srce, tako da ako napravimo svrt na period iza nas, vidimo da je vredelo raditi“, kaže Vlastimir Veljović, koreograf i jedan od osnivača KUD Era.
U planu je još koncerata, zatim promocija drugog CD-a „Trag“ baziranog na užičkoj vokalnoj tradiciji, kao i seminar i promocija monografije posvećene jubileju.
IZVOR: ZoomUE
Za još vesti pratite ERO
Na obroncima Divčibara u selu Donji Taor, ušuškana u gustoj šumi nalaze se Taorska vrela. Specifični slapovi podsećaju na rajske prizore, njihov izvor izbija iz pećinskog otvora, a spuštaju se preko nataloženih bigrenih naslaga sve do podnožja planine Povlen gde se ulivaju u reku Skrapež, formirajući na taj način veličanstven vodopad.
– Ovo mesto smo otkrili sasvim slučajno, obilazeći sela u Kosjeriću. Iz Makovišta nas je put naveo niz padinu, naišli smo na Taorska vrela i ostali fascinirani. Na relativno kratkom rastojanju voda protiče preko bigrenih naslaga i tako se formiraju brojni slapovi i mali vodopadi. Meštani su nam kasnije rekli da se upravo tu nataložena nalazi i najveća akumulacija bigra u ovom delu Srbije – rekao je za RINU Jovan Janković iz Užica.
Snaga ovih vrela nekada se koristila za rad vodenica i samo na ovom kratkom toku nalazilo se 12 potočara u kojim se mlelo brašno za stanovnike obližnjih sela. Danas na stara vremena seća samo jedna vodenica, čiji kamen i dalje melje. U njoj se proizvodi brašno, ali upravo na tom mestu putnici koji su se zatekli na Taorskim vrelima naprave pauzu i uživaju u nestvarnim krajolicima.
– Želeli smo da sačuvamo vodenicu od propadanja i ovde i dalje radimo. Mesto je tokom letnjih meseci poprilično posećeno, dolaze ljudi iz svih delova Srbije, neki sa namerom, a neki potpuno slučajno, prateći putokaze koji se nalaze na makadamskim putevima. Priroda je ovde bila poprilično izdašna, pa osim vode raste i šumsko voće, lekovito bilje. Od toga pravimo domaću rakiju kojom uvek poslužimo goste, ali i lekovite meleme – kaže Nada Nikolić koja i dalje radi u drvenoj vodenici.
– Ovo mesto smo otkrili sasvim slučajno, obilazeći sela u Kosjeriću. Iz Makovišta nas je put naveo niz padinu, naišli smo na Taorska vrela i ostali fascinirani. Na relativno kratkom rastojanju voda protiče preko bigrenih naslaga i tako se formiraju brojni slapovi i mali vodopadi. Meštani su nam kasnije rekli da se upravo tu nataložena nalazi i najveća akumulacija bigra u ovom delu Srbije – rekao je za RINU Jovan Janković iz Užica.
FOTO: RINA
Snaga ovih vrela nekada se koristila za rad vodenica i samo na ovom kratkom toku nalazilo se 12 potočara u kojim se mlelo brašno za stanovnike obližnjih sela. Danas na stara vremena seća samo jedna vodenica, čiji kamen i dalje melje. U njoj se proizvodi brašno, ali upravo na tom mestu putnici koji su se zatekli na Taorskim vrelima naprave pauzu i uživaju u nestvarnim krajolicima.
FOTO: RINA
– Želeli smo da sačuvamo vodenicu od propadanja i ovde i dalje radimo. Mesto je tokom letnjih meseci poprilično posećeno, dolaze ljudi iz svih delova Srbije, neki sa namerom, a neki potpuno slučajno, prateći putokaze koji se nalaze na makadamskim putevima. Priroda je ovde bila poprilično izdašna, pa osim vode raste i šumsko voće, lekovito bilje. Od toga pravimo domaću rakiju kojom uvek poslužimo goste, ali i lekovite meleme – kaže Nada Nikolić koja i dalje radi u drvenoj vodenici.
U selu Donji Taor, pogodno tlo i kvalitena voda, utiču da u ovo doba godine padine budu prekrivene sremušom. Divljom, samoniklom biljkom koja nakon dugog zimskog sna krepi čak i medvede. Meštani su upravo u njegovu čast rganizoavli i manifestaciju „Dani sremuša“, a domaćice su pravi šampioni kad su u pitanju recepti sa ovom lekovitom biljkom.
– Secka se i stavlja u rakiju komovaču, u med. Nekad su se ovde ljudi najviše lečili uz sremuš i bili zdraviji nego sad – kažu žene iz sela Donji Taor.
Taorska vrela proglašena su za Spomenik prirode i nalaze se u postupku zaštite, a na njegovom području predviđen je režim zaštite II stepena.
IZVOR: Blic
Za još vesti pratite ERO
Tračak sreće, poput zraka Sunca, proteklih dana ukazao se i sedmočlanoj porodici Gajević s Mokre Gore kod Užica, kojima je pre nekoliko meseci izgorela kuća, kao i sve stvari koje su se u kući nalazile (nameštaj, garderoba, lična dokumenta). Nakon priče u “Vestima” o njihovoj nevolji, naši humani čitaoci Jadranka i Luka Pezić iz Bilefelda poželeli su da im pomognu i u znak podrške uputili su im donaciju od 200 evra. Budući da je novčani dar stigao posredstvom naše Redakcije, to je ekipa “Vesti” ovu pomoć odmah prosledila na njihovu kućnu adresu, na čemu su se Gajevići od srca zahvalili.
– Znamo dobro koliko su vremena teška i da nikome nije lako da odvoji od sebe da bi pomogao nekome koga i ne poznaje. Zato želimo da se neizmerno zahvalimo tim dobrim ljudima iz Nemačke, koji su odlučili da pomognu baš nama. Svaka pomoć nam je od velikog značaja da obnovimo naš dom i za početak osposobimo bar jednu prostoriju za život naših najstarijih članova porodice kojima najteže pada to što nisu u svojoj rodnoj kući – rekao je Nemanja Gajević (29), po zanimanju kuvar.
Podsećanja radi, vatrenu stihiju koja je zahvatila porodičnu kuću Gajevića, gasilo je pet vatrogasnih kamiona, čime je sručeno oko 20-25 tona vode tako da ono što nije vatra – uništila je voda. Plafoni su se odvalili, zbog čega je sve ostalo neupotrebljivo, a sedmoro Gajevića samo u jednom danu je ostalo bez krova nad glavom i bez svih stvari neophodnih za život. Pukom srećom, niko nije povređen. Požar je, podsećanja radi, u toku dana izazvao kvar na aparatu koji je u sebi sadržao kiseonik, a koji je koristila baka Gvozdenija (73), nakon bolničkog lečenja i preležane korone. Kako kažu Gajevići, vatra je samo buknula i više se ništa nije moglo uraditi. I pored svih napora da sami probaju da saniraju štetu, Gajevići to ne mogu jer su primorani da sada žive kao podstanari. Zato su u pomoć pozvali dobre ljude, koji su imali sluha za njihovu nedaću. Pored humanih Pezića iz Nemačke, u pomoć su im pritekli i plemeniti sugrađani.
– Ovom prilikom želimo da se zahvalimo Rajku Glibetiću, predsedniku Mesne zajednice Mokra Gora, koji se mnogo angažovao u pomoći kod raznih institucija i firmi, kao i svešteniku Nenadu Rogiću. Slavku Pavloviću s Mokre Gore, takođe, jer se založio u užičkom kraju za nas. U pomoć nam je takođe pritekla i rodbina, očeve kolege sa Šarganske osmice i Mećavnika gde je prethodno radio, zatim i stanovnici Mokre Gore, Rade Jezdić i mnogi dobri ljudi, pa se bojim da ću nekog izostaviti. Zahvaljujem se celoj Mokroj Gori, Opštini Čajetina, Parku prirode Tara i brojnim firmama. Uz njihovu pomoć nastavljamo s radovima na obnovi kuće i nadamo se da ćemo je podići uskoro iz pepela – istakao je mladi Nemanja.
Kako kaže, neizmerno će biti zahvalan svakome ko im bude pomogao da ponovo vrate život u kolosek, posebno imajući u vidu i to da je još jedna prinova na putu.
Svi radni i vredni
– Ko što sam već pojasnio, trenutno smo podstanari i ova situacija nas je razdvojila. Deda Miodrag (71) je penzioner, otac Milojko (53) radi na održavanju na železničkoj stanici, a ja sam kuvar i radim na Zlatiboru. Pošto sad plaćamo dve zasebne kirije, jedva izlazimo na kraj. Naša finansijska situacija nam ne ide u korist. Radovi na novoj kući su se izvodili do ploče i tu smo zastali stali, ali zahvaljujući ovoj pomoći, nastavićemo dalje. Da bar osposobimo jedan deo kuće, donji sprat, kako bi bar otac Milojko, majka Biljana, deda Miodrag i baka Gvozdenija bili na svome. Mi ćemo se svakako boriti i dalje da kuću ponovo podignemo, tako reći iz pepela. Ništa nam drugo ne preostaje – kaže Nemanja.
Kontakt za pomoć
Svi plemeniti čitaoci “Vesti” koji mogu i žele da pomognu porodici Gajević da obnovi kuću i do leta se usele u svoj dom, mogu stupiti sa njima u kontakt putem telefona na broj: +381 60 08 00 492 i dogovoriti se oko načina slanja i dostave pomoći. Novčanu pomoć iz Srbije moguće je i uputiti na račun Nemanje Gajevića na broj: 325-9300702564430-05.
IZVOR: VESTI-ONLINE
Za još vesti pratite ERO
„Nova obilaznica će pospešiti urbanistički razvoj, povećati bezbednost saobraćaja i značajno smanjiti aerozagađenje“, kazao je Momirović i naveo da će obilaznica biti završena u naredne dve godine, objavilo je ministarstvo.
Kao je istaknuto, obilaznica će predstavljati novu vezu između puta Užice-Zlatibor i puta Užice-Кadinjača-Bajina Bašta.
Dužina planirane obilaznice je oko 4,85 kilometara i od značajnijih objekata obuhvata denivelisani ukrštaj sa putem Užice-Zlatibor i most preko reke Đetinje dužine oko 252 metra.
Izvođač radova je kineska kompanija „Power Construction Corporation of China Limited“, a koštaće 29,8 miliona evra.
Gradonačelnica Užica Jelena Raković Radivojević rekla je da je ovo za Užičane i Užice istorijski dan i da će potpisani ugovor omogućiti da Užice konačno dobije obilaznicu o kojoj se govori decenijama unazad.
Momirović je zajedno sa gradonačelnicom Užica obišao i porodice čije su kuće ugrožene usled klizišta u ulici Svetozara Markovića, gde je trenutno 30 kuća, bez vode i kanalizacije, i objavio da je ministarstvo preuzelo obavezu da obezbedi sredstava kako bi se taj višegodišnji problem trajno rešio.
„Obezbeđeno je 110 miliona dinara i nakon izbora izvođača i nadzora u što kraćem roku, radovi na sanaciji klizišta će početi“, kazao je on.
Momirović je danas posetio i opštinu Požega i razgovarao sa predsednikom opštine Đorđem Nikitovićem o izgradnji buduće obilaznice oko Požege.
IZVOR: Danas
Za još vesti pratite ERO
ARANĐELOVAC-U Aranđelovcu je danas potpisan Ugovor za energetsku sanaciju zgrada,kuća i stanova između grada Užica i Ministarstva za energetiku i rudarstvo u iznosu od 50 miliona dinara.
Član Gradskog veća Miodrag Petković ističe da će grad i Ministarstvo učestvovati sa po 25 miliona dinara u realizaciji ovog ugovora.
„Ovaj maksimalan iznos podrške Ministarstva za energetiku i rudarstvo potvrda je da smo lider u Srbiji kada je u pitanju sprovođenje mera energetske efikasnosti.Poslednjih godina iz gradskog budžeta izdvojeno je 160 miliona dinara za sufinansiranje mera energetske efikasnosti i više od 2000 domaćinstava je iskoristilo neku od ovih subvencija.Ove godine biće,uz podršku i Ministarstva za zaštitu životne sredine,izdvojeno 100 miliona dinara „,istakao je Petković posle potpisivanja ugovora kome je prisustvovala i ministarka Zorana Mihajlović.
Zorana Mihajlović je navela da su u Aranđelovcu dodeljeni ugovori predstavnicima 151 lokalne samouprave u okviru nacionalnog programa unapređenja energetske efikasnosti i da će ukupno biti uložene četiri milijarde dinara za povećanje energetske efikasnosti u domaćinstvima, od čega će Ministarstvo zajedno sa gradovima i opštinama izdvojiti dve milijarde dinara za subvencije građanima koji se prijave za učešće u programu.
„Zajedno smo, Ministarstvo i lokalne samouprave, obezbedili dve milijarde dinara, odnosno zajedno sa građanima četiri milijarde dinara, što će omogućiti da učestvuje 20.000 domaćinstava. Ovo je veliki projekat i za lokalne samouprave i za državu i direktna korist za građane, jer će omogućiti da se smanji potrošnja toplotne energije, da računi budu niži za 25 do 30 odsto. Realizacijom ovog projekat uštedeće se toplotna energija koja je jednaka proizvodnji gradske toplane u Nišu. To je i ogromna ušteda u ekološkim troškovima i ujedno znači zdraviju životnu sredinu“, rekla je Mihajlovićeva.
IZVOR: ZoomUE
Za još vesti pratite ERO
POŽEGA– Sportsko-kulturni centar Požega nastavlja sa planiranim aktivnostima. Filmski vikend se nastavlja tako što će požeška publike moći da pogleda dva filma. Ovog vikenda, odnosno u nedelju, 13. marta, biće prikazane dve projekcije filma „Leto kada sam naučila da letim“, od 16 i 18 časova. Istog dana od 20 časova na programu je film „Betmen“. Ova dva fima biće prikazana, u istim terminima i dan kasnije, u ponedeljak.
Nove filmske projekcije biće i u nedelju, 20. marta, kada će u požeškom bioskopu biti prikazani filmovi „Moje slatko čudovište“ i „Bilo jednom u Srbiji“.
Srđan Stevanović, iz SKC Požega, kaže da tokom ovog meseca nisu samo filmovi na repertoaru. Pozorišna predstava Narodnog pozorišta Užice „D pig“ biće odigrana 16. marta, dok je koncert Srpske dvorske muzike zakazan za 27. mart. Želja ljudi u SKC Požega je da u Požegi organizuju koncert Beogradske filharmonije i na tome će raditi u narednom periodu, dodaje Stevanović.
IZVOR: ZoomUE
Za još vesti pratite ERO
Za Užičanina Darka Jovanetića, filologa, koji je na magistarskim studijama iz lingvistike boravio u Pragu, gde je radio i kao turistički vodič, Češka je druga domovina.
U nju nije otišao „trbuhom za kruhom“, već iz ljubavi, koja je nastavila da raste. Govori češki, engleski, bugarski, a služi se ruskim i nemačkim, a najradije razgovara sa susedima u selu, ali i prijateljima iz inostranstva, koji ga često posećuju.
Po povratku u Srbiju, poslovni put ga je odveo u Beograd, kada je zaključio da ne želi da čeka penziju da bi živeo na čistom vazduhu.
Takve misli vratile su Darka u njegovo selo, Drežnik, 13 kilometara od centra Užica, zdravoj hrani, vodi i prirodi. Priznaje, ta odluka je lakša kada selo nudi ono što Drežnik ima.
– Imamo asfaltni put, internet, televizijske kanale, školski i gradski autobus, idealnu nadmorsku visinu od oko 750 metara, kvalitetnu izvorsku vodu, pristup zdravoj hrani i mogućnost da je sami proizvodimo. Provodio sam detinjstvo ovde sa roditeljima, učio da sakupljam gljive, šumske plodove, lekovito bilje, vozio biciklu, kupao se na Rzavu i čekao da mi to postane stil života – priča Darko i dodaje da njegovo imanje nije veliko, ali da posla uvek ima.
Ističe da najteži period pandemije u seoskim uslovima nije bio tako traumatičan kao u gradu, a doneo mu je i iskustvo u proizvodnji hrane za sopstvene potrebe, koje je za njega jedno od najvrednijih u životu.
-Svako jutro sam, uz šolju kafe, odlazio u obližnju šumu i skupljao pečurke, a nakon toga u vrt, gde sam sadio sve što mi je potrebno. Nabavio sam koke i ćurke. Malo stado koza još mi je neostvarena ambicija, ali one traže stalnu brigu, a ja i dalje radim kao vodič, a ture ponekad traju i po sedam dana – objašnjava Darko koji za sebe u šali kaže da je „light“ seljak.
Pomažući komšijama u seoskim poslovima, zauzvrat je dobijao mleko, naučio da pravi kajmak i sir, kačkavalj, kefir, maslac, domaće testenine.
Sa tim predznanjem, rado dočekuje prijatelje iz Češke, Austrije, Holandije, Bugarske, Nemačke, Norveške. Cele zime oni su tu, uživaju na snegu, spremaju hranu, planinare.
Kaže, kao zapete puške čekaju da se upute ka ovim geografskim širinama.
Izvor: Danas
Ovaj filolog i turistički vodič, radi u praksi ono o čemu se često samo govori: oživljava seoski turizam i u svet šalje najlepšu sliku o srpskim domaćinima.
Divi se vrednim ljudima, a naročito ženama koje podignute glave nose teret života na selu. Kaže da nastoji da ih uputi u način rada u seoskom turizmu i odgovorno tvrdi da gostoprimljivijih ljudi nema.
Samo prošle godine, zahvaljujući Darku, užički kraj ugostio je Arape, Indijce, Ruse, Britance, Amerikance, Maltežane, Austrijance.
-Zimus smo jednog Norvežanina jedva izvukli iz sušare za meso, toliko je bio opčinjen. Strani gosti su zadivljeni kad saznaju da njihovi domaćini sami proizvode sve što je izneto na sto – ponosan je na svoj kraj ovaj Užičanin, koji kao veliku šansu za opstanak tradicionalne poljoprivrede i stočarstva vidi u turizmu.
Izvor: Danas
Dok u očima posetilaca prepoznaje oduševljenje, istovremeno ga užasava smeće u šumama i pored puta, ali napominje da komunalne službe prema selu nemaju odgovoran odnos, pa da ljudi često nemaju drugog izbora.
– Jednom sam video mladog komšiju iz sela koji je bacio flašu na put. Upitao sam ga ima li njivu pored puta i da li bi mogao da je ore ako je puna smeća. Oborio je pogled i priznao da nije razmišljao na taj način. Neko sistemski treba da probudi ekološku svest u našim glavama i sistematski da je razvija. Divim se ljudima koji ustaju protiv nekontrolisane eksploatacije prirodnih resursa. Nismo velika zemlja, ako i ovo malo prirodnog bogatstva pretrpamo rudnicima, podignemo fabrike-zagađivače sa jeftinom radnom snagom, čime ćemo zadržati buduće generacije – pita ovaj ljubitelj prirode i lepih manira, koji je, kaže, godinama živeo na relaciji Češka – Srbija – sve ostale zemlje.
Izvor: Danas
-Čovek lako počne da veruje da je normalno da pije čistu vodu, diše čist vazduh, da nema smeća. Česi nikada nešto neće reći bez „molim“, odnosno „prosim“, nema imperativa. Kada ovde kažem: „Dobar dan, molim Vas…“, odgovore mi „nemoj više da me moliš“. Tamo nema komšijskih odnosa kao kod nas „kuc-kuc“, pa uđeš i pre nego što komšija otvori. Nedostajala mi je takva prisnost, ali mi je prijalo što nema zadiranja u tuđe živote – objašnjava Darko razlike u mentalitetu i naglašava da je život u Pragu organizovan i nema prepreka na koje smo u Srbiji navikli.
Iako je Češka jedna od bogatijih zemalja u Evropskoj uniji, a nezaposlenost u Pragu „u minusu“, nikada nije mogao bez Balkana. I obrnuto, kada je ovde, srce ga vuče u Češku.
Izvor: Danas
-Oni su slovenski narod, ali razlika je jasna kada shvatite da su njima 300 godina upravljali Habzburzi, a nama Turci. Za razliku od nas, Česi su narod koji voli pravila, jako ih poštuje i ne može da živi bez njih. Oni kažu „bolji je bilo kakav zakon, nego nikakav“ – objašnjava Darko, priča turistički vodič koji je turiste da bi upoznali Češku, uvek vodio van Praga.
– Treba videti gradove kao što je Kutna Hora ili Češki Krumlov, možda i najlepši grad na zemaljskoj kugli, zatim Brno, jezera na jugu Češke, planine. Da bi se Prag upoznao, potrebno je bar mesec dana. Tamo je sve više ljudi iz naših krajeva. Prva generacija imigranata, devedesetih godina je došla zbog ratova. Češka ima problem sa nedostatkom radnika, pa nije teško naći dobar posao – ističe i dodaje da u Pragu Srba ima na raznim pozicijama, od prodavaca do lekara.
U glavnom gradu Češke, postoji i nekoliko srpskih udruženja, a mladi Česi sve više dolaze u Srbiju, destinaciju koja nije komercijalizovana kao neke druge.
Veliko je i interesovanje za učenje srpskog jezika, pa je naš sagovornik u privatnoj školi imao desetak polaznika, dok se srpski uči i na fakultetu u posebnoj grupi.
Ipak, kada dolazi u Užice sa Zlatibora, ono mu izgleda kao mali Njujork.
Izvor: Danas
-Mnogi prijatelji iz Češke dolaze kod mene u Drežnik. Vodim ih do Zaovina, Uvca, Ribnice, na Drinu, Rzav, uživaju u prirodi. Ovde njihova slovenska duša shvati da neki opasači mogu i da popuste. Obožavaju selo i male razgovore sa našim ljudima. U Drežniku često pitaju kada će doći Česi, a oni kada stignu, odmah pitaju: „Ima li kajmaka?“ Jedu ga kašikom, kao sladoled. Kada je pre par godina, dugarica na svoju proslavu pozvala i prijatelje iz Češke, nekoliko Čehinja je specijalno za to veselje naučilo „užičanku“. Volim te sudare kultura, u različitosti je bogatstvo – navodi naš sagovornik.
IZVOR: Danas
Za još vesti pratite ERO
UŽICE – Panel diskusija povodom realizacije projekta „Zeleni plan za bezbrižan dan“ održaće se u četvrtak do 19 časova u velikoj sali Gradske kuće. Prisustvo je omogućeno svim zainteresovanim građanima koji će, po završetku uvodnih izlaganja, biti u prilici da učestvuju u javnoj raspravi.
Predmet panela je pokretanje postupka izrade „Lokalnog programa zaštite životne sredine“, odnosno dugoročne javne politike za zaštitu životne sredine. O glavnim problemima u oblasti zaštite životne sredine na teritoriji grada Užica govoriće: Branislav Mitrović, predsednik Skupštine grad; Nada Jovičić, članica Gradskog veća za zaštitu životne sredine; Duško Ljujić, direktor JKP Vodovod Užice; Momir Milovanović, direktor JKP Duboko Užice i Vladan Sinđić, iz Građanske čitaonice Libergraf.
Cilj projekta, koji realizuje upravo Libergraf, je unapređenje procesa planiranja i upravljanja zaštitom životne sredine na teritoriji Užica kroz pojačano uključivanje građana i organizacija civilnog društva.
IZVOR: ZoomUE
Za još vesti pratite ERO
UŽICE- Premijera predstave “Svinjski otac” po tekstu Aleksandra Popovića, u režija Hadži Nemanja Jovanović zakazana je za četvrtak 10. mart u 19.30 časova.
Svinjski otac je priča o ljudskim slabostima, strastima, priča o ljubavi i strahu od iste. Posesivna, kakva u korenu potencijalno i jeste svaka majčinska ljubav “ljubav” majka Dare prerasta u jednu opštu metaforu društva, sebičnog nesvesnog sebe i nespremnog za promene.
IZVOR: ZoomUE
Za još vesti pratite ERO
ZLATIBORSKI OKRUG-Od prethodnog izveštaja do danas korona je potvrđen kod 36 lica u Zlatiborskom okrugu: Užice 16, Požega 5, Čajetina 4, Nova Varoš i Sjenica po 3, Priboj 2, Arilje ,Bajina Bašta i Prijepolje po 1,saopšteno je iz Zavoda za javno zdravlje.
Od početka epidemije do danas ukupno je potvrđeno 73444 slučajeva infekcije korona virusom na teritoriji Zlatiborskog
okruga.
IZVOR: ZoomUE
Za još vesti pratite ERO
UŽICE – Iz Unije poslodavaca Srbije se pribojavaju da bi, ukoliko se nešto ne promeni po pitanju regulisanja cena naftnih derivata, vlasnici malih pumpi uskoro mogli prestati da posluju i pored činjenice da goriva ima dovoljno, prenosi Politika.
Vladina „Uredba o ograničenju cene goriva“ doneta je, kako se ističe, iz razloga očuvanja standarda stanovništva, jer su cene naftnih derivata znatno porasle posle ratnih sukoba u Ukrajini, što se može odraziti i na povećanje cena ostale robe i usluga.
Vlasnici malih pumpi smatraju da na ovaj način posluju „u minusu“, jer je nabavna cena veća od maloprodajne. Evrodizel na pumpama košta 179, a u veleprodaji 188 dinara, dok je BMB 85 oktana za četiri dinara jeftiniji na pumpama nego u nabavci.
Među ponuđenim rešenjima iz Unije poslodavaca Srbije je propisivanje maksimalne razlike između nabavne i prodajne cene makar za transport i zemljoradnike ili praksa Hrvatske koja se odnosi na smanjenje akciza.
Prema najavama relevantnih lica, već se radi na izmeni pomenute Uredbe.
IZVOR: ZoomUE
Za još vesti pratite
Užice – Od prethodnog izveštaja do danas korona virus potvrđen je kod 52 lica:
Prijepolje – 18, Požega – 10, Užice – osam, Čajetina – četiri, Arilje, Nova Varoš, Priboj, Sjenica po tri.
Od početka epidemije do danas ukupno je potvrđeno 73.408 slučajeva infekcije korona virusom na teritoriji Zlatiborskog okruga.
IZVOR: Glas Zapadne Srbije
Za još vesti pratite ERO
