Užice – Još jedan istorijski dan za region Zapadne Srbije. Dugočekani i dugonajavljivani radovi na projektu obilaznice oko grada na Đetini, poznate kao Kapija Zpadne Srbije, koja će spojiti Užice sa Bajinom Baštom, a dalje sa Republikom Srpskom započeti su danas, čime san mnogih generacija zapadne Srbije, a i šire, uskoro postaje java.
IZVOR: RINA
Za još vesti pratite ERO
Takođe, u Slanuškoj ulici od Stare komande do Doma zdravlja definisana parking mesta javnog parkiranja biće rezervisana za vozila Doma zdravlja za vreme izvođenja radova na rekonstrukciji prolaza od Ulice Jug Bogdanove prema OŠ “Nada Matić“.
Radovi će takođe početi u ponedeljak, a predviđeni rok završetka je 14 dana. Apeluje se na vlasnike vozila da uklone parkirana vozila kako bi radovi mogli da se odvijaju po predviđenom planu.
IZVOR: ZoomUE
Za još vesti pratite ERO
Zbog izvođenja radova na asfaltiranju rasrsnice u Potočanju u petak 18.marta 2022. godine od 09:00 do 14:00 časova, pomenuta raskrsnica biće zatvorena za saobraćaj motornih vozila. U definisanom vremenskom intervalu doći će i do izmene trase kretanja vozila na linijiji 20: Užice AS – Potočanje – Zlakusa. Vozila će saobraćati magistralnim putem IB reda broj 23 do Zlakuse a zatim do naselja Krvavci.
JP “Užice razvoj” apeluje na građane da učestvuju u saobraćaju uz povećan oprez, koriste alternativne pravce i poštuju postavljenu privremenu saobraćajnu signalizaciju.
IZVOR: Uzice Oglasna Tabla
Za još vesti pratite ERO
U Užicu je 11 novoinficiranih, u Požegi i Prijepolju po pet, u Čajetini četiri, u Priboju tri, u Bajinoj Bašti i Sjenici p odva, a u Arilju jedan.
IZVOR: ZoomUE
Za još vesti pratite ERO
U definisanom vremenskom intervalu doći će i do izmene trase kretanja vozila na linijiji 20: Užice AS – Potočanje – Zlakusa. Vozila će saobraćati magistralnim putem IB reda broj 23 do Zlakuse, a zatim do naselja Krvavci.
Na građane se apeluje da učestvuju u saobraćaju uz povećan oprez, koriste alternativne pravce i poštuju postavljenu privremenu saobraćajnu signalizaciju.
IZVOR: ZoomUE
Za još vesti pratite ERO
„Gotovo sedam decenija stara je ova škola i isto toliko iz nje izlaze generacije učenika koji svoje školovanje nastavljaju u nekoj od srednjih škola u Užicu. Mnogi od njih danas su veoma uspešni u profesijama kojim se bave i zato me posebno raduje što svim bivšim i sadašnjim učenicima danas možemo da obećamo da će kroz nekoliko meseci škola u Gostinici izgledati potpuno drugačije”, istakla je gradonačelnica Užica.
Prema njenim rečima rekonstrukcija podrazumeva zamenu krova, stolarije, izradu fasade, sanaciju toaleta i kompletno unutrašnjeg prostora.
„Naravno, biće urađeno i grejanje tako da će učenici već od naredne školske godine ovde imati identične ako ne i bolje uslove od svojih vršnjaka u gradskim školama. Želja nam je da sve naše škole budu primerene vremenu u kome živimo, a poseban akcenat stavljamo na seoske škole, pa će u okviru projekta koji realizujemo sa Ministarstvom energetike i rudarstva i švajcarskom vladom biti rekonstruisane i škole u Krvavcima i Karanu. Zahvaljujući istom projektu energetski će biti sanirana i OŠ ’Nada Matić’ i vrtić ’Poletarac’. Nadamo se vrlo brzo i lepim vestima po pitanju rekonstrukcije naše najstarije Prve osnovne škole”, istakla je gradonačelnica.
Direktorka OŠ „Nada Matić” Ivana Cvetković kazala je da je ovo poseban dan za ovu školu ali i za meštane Gostinice i Buara.
„Na ovo ulaganje smo čekali dugo i sugurna sam da se najavljenoj rekonstrukciji najviše raduju učenici, njihovi roditelji i zaposleni”, kazala je direktorka.
Ona je izrazila i očekivanje da će se u narednom periodu povećati i broj učenika, jer kako kaže, ovo ulaganje Grada jedan je od motiva budućim roditeljima i mlađim bračnim parovima da ostanu u selu i da upišu decu u ovu školu.
Za 24. mart zakazano je otvaranje pristiglih ponuda za izvođača radova, nakon čega se očekuje izbor i potpisivanje ugovora.
IZVOR: Glas Zapadne Srbije
Za još vesti čitajte ERO
Prema rečima zamenika gradonačelnika Dragoljuba Stojadinovića, nakon ove poslednje faze predviđenih radova, Užice će dobiti savremenu tržnicu sa mnogo humanijim i boljim uslovima, kako za kupce tako i za prodavce.
„Užička pijaca ima bogatu istoriju i tradiciju i godinama snabdeva naše potrošače najkvalitetnijim proizvodima i namirnicama. Iako je velika tržišna konkurencija jedino pijace uspevaju da ispune obećanja, da proizvod za jedan dan pređe put od njive do trpeze. Pijace su i mesta na kojima se ljudi sastaju i razgovaraju, ali i mesta na koja dolaze turisti koji ovde kupuju naše autentične proizvode. Zbog svega navedenog u rekonstrukciju gradske pijace je u proteklom periodu uloženo 85 miliona dinara”, kazao je Stojadinović.
On podseća da su izgrađene dve nove zgrade i da su u jednoj uprava JKP „Bioktoš” i lokali za izdavanje, dok su u drugoj trgovci sa Robne pijace „Međaj”.
„Sada ulazimo u treću fazu radova vrednu 40 miliona dinara, gde su po 20 miliona opredelili Grad i JKP ’Bioktoš’. Tender za izvođača radova je u toku, a ponude će biti otvorene 6. aprila. Rok za izvođenje radova, koji će obuhvatiti natkrivanje 1274 metara kvadratnih i gde će biti ugrađeno oko 40 000 tona čelika je 120 dana”, precizirao je Stojadinović.
Oliver Ristanović direktor JKP „Bioktoš” objašnjava da će pijaca praktično imati tri nivoa.
„Na ulazu iz pravca Ulice Dimitrija Tucovića biće izgrađena fontana, klupice oko fontane i svi prateći sadržaji koje zahtevaju savremene pijace. Umesto dosadašnjih tezgi biće postavljeni novi takozvani stolovi, pa smo sigurni da će uslovi biti mnogo bolji, kako za rad ljudi koji prodaju na pijaci, tako i za one koji kupuju”, rekao je Ristanović.
Oko milion evra vredni su radovi sve tri faze kompletne rekonstrukcije Zelene pijace, koja je počela krajem 2018. godine, a koja će biti završena u narednih nekoliko meseci.
IZVOR: Glas Zapadne Srbije
Za još vesti čitajte ERO
Od početka epidemije do danas ukupno je potvrđeno 73681 slučajeva infekcije korona virusom na teritoriji Zlatiborskog okruga.
IZVOR: ZoomUE
Za još vesti čitajte ERO
Prema podacima iz sindikata, svi nastavici su u štrajku u Medicinskoj, Ekonomskoj i Umetničkoj školi, većina u Tehničkoj školi „Radoje Ljubičić“, ali štrajku se pojedinačno prudružuju i nastavnici u onim školama koje nisu članice Unije.
Branko Nikolić, predsednik sindikalne organizacije u Tehničkoj školi „Radoje Ljubičić“, kazao je za Danas da u nekim školama časovi traju 30 min i kraj časa oglašava zvono, u nekima nastavnci izlaze iz učinoca nakon tog vremena, a neki ostaju u učionicama.
Iz Užica, kako dodaje, nije bilo organizovanog odlaska prosvetnih radnika na protest u Beograd.
On podseća na to da je današnji štrajk posledica neispunjavanja sporazuma koji su, 2015. godne, nakon višemesečnog štrajka, potpisali predstavnici Unije, tadašnji ministar prosvete i tadašnji prvi potpredsednik Vlade Srbije Aleksandar Vučić.
„Od tada, Vlada se ponaša kao da taj sporazum ne postoji“, kaže za Danas Branko Nikolić.
Tim sporazumom, podseća, trebalo je da se uvedu platni razredi u celom javnom sektoru da se ne dešava da zaposleni sa trećim ili četvrtim stepenom u javnim preduzećima imaju veći platu od nastavnika sa sedmim stepenom stručne spreme.
Osim toga, prosvetni radnici zahtevaju povećanje zarada za 12 odsto i isplatu trećine dugovanja od po 20.000 dinara.
„Zahtevamo da se, radi poboljšanja kvaliteta rada, broj učenika u odeljenjima smanji sa sadašnih 30 na 24 učenika, jer su reorganizacijom zapošljavanja ostvarene značajne uštede u prosvetnom budžetu“, kazao je za Danas Nikolić i istakao da, „za razliku od prethodnih štrajkova, prosvetni rednici koji sada štrajkuju nisu izloženi pritiscima direktora“.
IZVOR: Danas
Za još vesti čitajte ERO
Ne samo u Užicu, već i svim ostalim bolnicama Zlatiborskog okruga što se vidi u današnjem biltenu Zdravstvenog centra Užice. U ovoj ustanovi je rečeno “Blicu” da se od marta 2020. retko dešavalo da nema pacijenata na respiratoru, uglanom na kratko, između dva talasa epidemije.
Zavod za javno zdravlje Užice saopštio je da je danas potvrđeno još 29 slučajeva korona virusa u Zlatiborskom okrugu, od čega devet u Užicu, osam u Prijepolju, tri u Novoj Varoši, po dva u Arilju, Čajetini i Sjenici i po jedan u Bajinoj Bašti, Kosjeriću i Požegi.
IZVOR: Blic
Za još vesti čitajte ERO
Cene stanova kretale su se od 46.644 dinara po kvadratnom metru u Bujanovcu do 376.613 dinara u beogradskoj opštini Savski venac.
Najviše cene zabeležene su u Beogradu, gde je prosečna cena u gradskim naseljima iznosila 257.971 dinar po kvadratnom metru, što je povećanje od 9,2 odsto u odnosu na isti period 2020. godine.
Po visokim cenama izdvojile su se i Čajetina, Novi Sad, Vrnjačka Banja, niška opština Medijana, Zrenjanin, Kragujevac, Šabac, Užice i Pančevo.
Površina prodatih novoizgrađenih stanova u proseku je bila 56 kvadratnih metara.
Kako se navodi u odvojenom saopštenju Republičkog zavoda za statistiku, u januaru ove godine izdate su 1.702 građevinske dozvole, što je 15 odsto više nego u istom periodu prošle godine.
Od ukupnog broja izdatih dozvola u januaru 78,8 odsto odnosilo se na zgrade, a 21,2 odsto na ostale građevine.
Najviše dozvola izdato je u Beogradskoj oblasti 37,5 odsto, Podunavskoj oblasti 16,6 odsto, Južnobačkoj oblasti 7,2 odsto, Zlatiborskoj oblasti 4,7 odsto i Sremskoj oblasti četiri odsto.
IZVOR: Blic
Za još vesti pratite ERO
U svom radu, autor najviše koristi digitalne tehnike obrade slike, a radove objavljuje na Instagramu gde ima zavidan broj pratilaca. Umetniku je ovo prva samostalna izložba na kojoj će publika imati priliku da vidi deo njegovog dosadašnjeg stvaralaštva. Postavka obuhvata digitalne grafike, slike velikih formata i video radove.
Posetioci će moći da posete izložbu u naredne tri sedmice.
IZVOR: ZoomUE
Za još vesti pratite ERO
Polako se smanjuje broj pacijenata na bolničkom lečenju, ali i onih koji se obraćaju kovid ambulantama. Ipak, deo zdravstvenih radnika još uvek je angažovan na zbrinjavanju kovid pacijenata, a oko 70 ih je na bolovanju zbog infekcije virusom korona.
Ovakvi uslovi, kažu u užičkom Zdravstvenom centru, zahtevaju dobru i svakodnevnu organizaciju rada.
IZVOR: ZoomUE
„Hirurški program svih operativnih grana se organizuje po kriterijumu hitnosti stanja pacijenta, ali i mogućnosti. Na hirurgiji je povećan broj sala, kako bismo što efikasnije skratili liste čekanja“, kaže Vasiljević, koja objašnjava da se vreme čekanja na operativne zahvate jeste produžilo za vreme ekspanzije kovida 19.
Duže se čekalo i na specijalističke preglede, a pacijenti sada na red dolaze po prioritetu koji se određuje izdatim uputom.
„Najviše se čeka na kardiološke preglede, a dosta pacijenata ima potrebu za kardiološkim pregledom i zbog posledica preležane korone. Slede pregledi vaskularnog hirurga, hematologa i reumatologa“, kaže Vasiljević i napominje da dosta pacijenata čeka red za dijagnostiku na magnetnoj rezonanci i skeneru.
Normalizacija rada lekarima je dozvolila i da nastave sa specijalizacijama, koje su morale sačekati da prođe period neophodnosti zdravstvenih radnika na različitim pozicijama u okviru kovid sistema.
„U ovom trenutku je zaista lakše, a videćemo kako će se situacija kretati. Sada na dnevnom nivou pregledamo od 100 do 120 pacijenata, a od tog broja uglavnom bude desetak pozitivnih na kovid. Radno vreme ambulante je, dopisom Ministarstva skraćeno do 17 časova“, kaže za Danas Brankica Savić, koordinatorka užičke Kovid ambulante.
IZVOR: ZoomUE
Za još vesti pratite ERO
Od početka epidemije do danas ukupno je potvrđeno 73652 slučajeva infekcije na teritoriji Zlatiborskog okruga
IZVOR: ZoomUE
Za još vesti pratite ERO
Nasumičan izbor sezonskih proizvoda, međutim, pokazuje da u gotovo svim anketiranim gradovima, ukoliko krenete u nedeljnu pijačnu nabavku, morate da pripremite između 2.000 i 3.000 dinara. Pri tome, računica je pravljena sa najnižim cenama što znači da ukoliko želite da kupite kvalitetnije, samim tim i skuplje proizvode, morali biste da izdvojite znatno veću sumu.
Ono što su novinari Danasa zabeležili jesu izjave prodavaca da im je promet opao ali i da smatraju da je poskupljenje većine proizvoda neminovno.
IZVOR: Danas
Pored farmerica koje ljudi sa strane kupuju ovde, sugrađani obično utorkom i nedeljom, kada su pijačni dani kupuju voće, povrće, mlečene proizvode, med, i ostale namirnice.
Na pijaci uvek velika ponuda, mada dosta tezgi je pokriveno i prazno, zbog hladnoće, a i drugih faktora. Od prodavaca neki se žale, neki kažu da je sve super. Većina se žali da im je korona virus pokvario biznis prodaje voća i povrća, jer im je dugo bio zabranjen rad i ljudi su se odvikli da kupuju na pijaci. Sa druge strane naš sagovornik Hivzo Salković mušterije dočekuje nasmejan. Njegova tezga je puna raznog voća i povrća i domaćih đakonija, a cene su sledeće:
– Jabuke su od 50 do 70 dinara, kruške od 100 do 250 , praziluk je 200 dinara po kilogramu, salata je 40 i 50, peršun 50 i 100 dinara. Crni luk je 70, a beli luk 700 i 800 dinara. Domaći pasulj je 350, sa Kosova i uvozni 650. Domaći kupus je 80 dinara, dok je mladi 150. Krastavac je od 100 do 150 dinara. Šargarepa od 70 do 80 dinara- saopštio nam je Hivzo.
On takođe dodaje da je na pijaci svaki dan, da dosta ljudi poseti njegovu tezgu i da je zadovoljan prodajom.
Hivzove cene se u mnogome ne razlikuju od cena na drugim tezgama, prodavci su solidarni, osim što je na nekim tezgama ponuda raznovrsnija, a neki prodaju samo par proizvoda koje uzgajaju u svojoj bašti.
Na pijaci je takođe se prodaju i domaći proizvodi kao što je med, slatko, ajvar i drugi. Cene meda su oko 1200 dinara, ajvar 800 dinara, džemovi i slatko su kao i med do 1200 dinara.
Pijaca na kojoj su se nekada prodavali mlečni proizvodi, odavno nije u funkciji, pa prodavci mlečne proizvode prodaju pored ulaza u nekadašnju pijacu. Vesele starije žene sede i pozivaju kupce da probaju njihov sir, a sve isto cene svoje domaće proizvode, pa nam je jedna od prodavačica saopštila iznos:
– Madi sir je 250 dinara, kravlji je 350, a mešani kravlji i ovčiji sir 850 dinara. Kilogram kajmaka je 750 dinara- rekla je jedna od sagovornica.
Domaća jaja su 25 i 30 dinara po komadu.
Za nekih mesec dana kada se vreme prolepša, pijaca će biti puna cveća, a kupci će takođe moći da kupe prve jagode i trešnje.
Pošto je glavna gradska, Zelena pijaca u Kragujevcu zbog neuspešne rekonstrukcije Tržnice koja traje već, skoro pune dve godine od maja 2020. godine Kragujevčani se se voćem, povrćem i mlečnim proizvodima snabdevaju na ostalim, manjim pijacama po gradu poput onih u neseljima: Aerodrom, na Bubnju, u Erdogliji ili Bresnici.
Od njih, najveća je ona u naselju Aerdrrom. Na njoj cena jabuka u zavisnosti od klase kreće se od 30 do 60 dinara. Kruške se prodaju od 160 do 250 dinara za kilogram. Cena pasulja je od 300 do 350 dinara a krompira 60 ili 70 dinara. Crni luk se prodaje u rasponu od 60 do 100 dinara za kilogram, cena belog luka je izjednačena i svuda je 600 dinara dok se praziluk košta 100 dinara kilogram. Šargarepa je kod svih prodavaca 80 dinara po kilogramu.
IZVOR:Danas
Jaja na ovoj pijaci koštaju 14, 15 ili 16 dinara po komadu – u zavisnosti od gramaže. Mladi sir može da se kupi u rasponu cena od 250 do 350 dinara a stari, prevreli košta od 370 do 400 dinara. Cena kilograma kajmaka na ovoj pijaci se kreće od 800 do 895 dinara.
Prodavac voća i povrća Zoran Rančić iz Botunja, koji već osam godina drži tezgu na ovoj pijaci, nezadovoljan je poslom i pazarom.
– Nema naroda i ništa ne prodajemo. Bukvalno, ponekad ni jednu vezicu salate. Veći su mi troškovi nego zarada. Ovde zarađuje samo pijačna uprava koja nam uzima 20.000 mesečno za tezgu manju od dva kvadrata, jada se on i žali na nelojalnu konkurenciju sa ulice ili „prodaju” iz kombija na oju niko ne reaguje.
Zaista „iz kombija” na trotoaru povoljnije jabuke 100 dinara ali za dva i po kilograma a džak ivanjičkog krompira košta 550 dinara.
Za razliku od svog kolege Rančića, Mileva Savić koja već 15 godina na aerodromskoj pijaci prodaje jaja kaže da sve ide odlično.
– Ne mogu da se požalim. Imam stalne mušterija a jaja nabavljam iz direktne proizvodnje od rođaka, tako da ide dobro, ceni ona.
Pijaca u naselju Bubanj, koju kragujevčani zovu Mali pijac, najstarija od svih po naseljima ali pamti bolje i slavnije dane.
Jabuke se na njoj prodaju za 70 dinara, sve vrste a kruške za 150 dinara, kad ih ima. Pasulj je od 280 do 300 dinara. Krompir košta 80 dinara za kilogram. Cena crnog luka se kreće od 80 do 120 dinara u zavisnosti od veličine a belog u rasponu od 450 pa, čad do 800 dinara.
Praziluk košta, kako gde 120 ili 130 dianara a šargarepa od 60 do 80 dinara po kilu.
Cena jaja na bubanjskoj pijaci se kreće u rasponu od 14 do 20 dinara po komadu u zavisnosti da li su domaća ili sa farme. Od kako je ova pijaca renovirana u njoj još nije otvoren mlečni paviljon pa se sir i kajmak direktno naručuju od seljaka ili mogu kupiti sredom na ulici pored pijace.
Na Bubnju nema zadovoljnih prodavaca ali niko od njih ne želi da se predstavi ili slika. Ali žele da se požale „kako im nikako ne ide”.
– Prodaja je katastrofa. Cene skaču a narod se uplašio i samo kupuje po akcijama megamarketa. Ne piše nam se dobro, svi se vezuju za cenu goriva i evra, pa zbog toga sve posklupljuje, kaže starija prodavačica na ovoj pijaci.
– Slabo, nema nikog, samo dodaje njena mlađa koleginica sa tezge prekoputa.
Poskupljenje goriva i promene kursa evra prema dinaru odmah su se odrazile i na cene voća i povrća na dve vranjske zelene pijace, kao i privatnim piljarama i hiper marketima. Ponuda je raznovrsna, a tezge i rafovi polako se pune ranim sezonskim povrćem koje ovde stiže iz Severne Makedonije, Turske i Albanije.
– Cene sezonskog povrća kod stranih distributera su povećane za oko 20 procenata, a ubuduće zavisiće pre svega od cene goriva koja će uticati na povećanje transportnih troškova – objašnjavaju dobavljači ove robe.
IZVOR: Danas
Sveži paradajz iz uvoza u prodavnicama se prodaje po ceni od 260 dinara za kilogram, a slična je cena i prvog roda paprike i krastavaca u vakum pakovanju.
Zelena salata domaće proizvodnje, rotkve, kao i mladi beli i crni luk od prodavnice do prodavnice imaju raspon cena od 30 do 60 dinara.
Cena spanaća je od 100 do 120 dinara i to je roba koja stiže uglavnom iz plastenika uzgajivača ranog povrća u Leskovcu i okolini. Kilogram svežeg kupusa košta 80 dinara.
Cene južnog voća, verovatno zbog zaliha nisu drastično menjane pa se limun prodaje po ceni od 110 do 130 dinara, mandarine koje upravo stižu iz uvoza imaju cenu od 140 do 160 dinara, pomoranđe 80-90. Za kilogram banana treba izdvojiti 130 dinara, dok grejp i nar koštaju od 80 do 100 dinara za komad.
Najskuplje su uvozne kruške 160 dinara, domaća jabuka od 70 do 90 dinara, dok je cena bundeve 80 dinara za kilogram.
Crni luk domaći prodaje se po ceni od 100 dinara, krompir od 60 do 80 dinara, dok se kilogram belog luka prodaje po ceni od 600 dinara. Suve domaće paprike u vezi od 10 komada koštaju 200 dinara, dok niz suvih paprika košta 1.200 dinara. Domaća jaja imaju cenu od 20 dinara, dok se ona iz farmerske proizvodnje prodaju po ceni od 14 do 18 dinara za komad. Domaći sir je dostigao cenu od 400 dinara.
Cena sveže šargarepe je između 60 i 80 dinara dok se domaći pasulj prodaje po ceni od 350 dinara za kilogram.
Cena šumadijskog mladog kajmaka je 600 dinara za kilogram.
Na stočnoj pijaci u selu Ristovac kod Vranja prasići su se u nedelju prodavali po ceni od 300 dinara za kilogram žive vage.
– Tražnja će uticati na cenu u onoj meri ukoliko bude manje sezonskog povrća u ponudi, pogotovu što se približavaju uskršnji praznici, tako da se može očekivati standardna ponuda po višim cenama – objašnjavaju prodavci na zelenoj pijaci „Tekija“ u Vranju.
Majdanpečka opština nije poljoprivredna, tako da ponuda na zelenim pijacama u dva gradska naselja pre svega zavisi od poljoprivrednika iz susednih opština Braničevskog okruga ili nakupaca. U skladu sa ponudom su i cene, koje su približne onima na pijacama u većim gradovima koji imaju i znatno veću ponudu.
Da li je niska temperatura, u petak koji je pijačni dan u Donjem Milanovcu bio je „debeli“ minus, uticala na ponudu, tek na zelenoj pijaci sve pijačne tezge nisu bile zauzete, a i ponuda voća i povrća bila je osrednja. Kilogram krompira prodavao se za 80, pasulja za 400, crnog luka za 60, a belog za 500 dinara po kilogramu. Za kilogram bele zeleni trebalo je izdvojiti 200 i 203 dinara, praziluka 120, šargarepe 50 i 60 dinara, a jabuke su koštale od 30 do 50 dinara, a kokošija jaja 13 i 15 dinara, pri čemu su domaća ova skuplja.
IZVOR: Danas
-Radimo na prazno, sve je poskupelo – đubrivo, gorivo, seme. Uložiš dosta para i budeš na nuli. Naš rad i ne računamo. A ovim se bave samo stari, mladog sveta nema na njivama – konstatuje Slobodanka iz Tribroda, sela u velikogradištanskoj opštini čiji se stanovnici mahom bave proizvodnjom povrća i voća. Na tezgi ovog poljoprivrednog gazdinstva koje godinama prodaje na pijaci u Donjem Milanovcu, raznovrsna ponuda voća i povrća.
U delu pijace oređenom za prodaju mleka i mlečnih proizvoda desetak prodavaca belog sira. U ovom delu Srbije od mleka se proizvodi jedino punomasni sir. U zavisnosti od toga da li je mlad ili stari prevreo, pa još obaren zavisi i cena. Uglavnom za 400 do 500 dinara može da se kupi kilogram sira.
– Nije skupa pijaca, samo mi nemamo para – kaže nam penzionerka Biserka koja je izašla u nabavku, koja dodaje i da su cene voća i povrća u prodavnicama i na pijaci slične.
– Ništa se bitnije nije promenilo u poslednje dve, tri nedelje kada su u pitanju cene na zelenoj pijaci – uključuje se u razgovor još jedna penzionerka, koja potvrđuje da neke bitnije razlike u cenama kada je pijaca i lokalne prodavnice nema.
Poređenja radi recimo da je u susednom Negotinu na zelenoj pijaci cena krompira od 60 do 80 dinara po kilogramu, da se kokošija jaja prodaju za 10 do 15 dinara po komadu, ali da je sir znatno skuplji i da kilogram košta od 600 do 1.000 dinara koliko prodavci cene tzv. sir u listićima.
Zimski meseci prodavcima na užičkoj Zelenoj pijaci dugo traju. Kažu, nepokolebljivo su na svojim pozicijama svakog jutra, na temperaturama ispod nule, ali češće razgovaraju međusobno, nego sa kupcima, kojih je malo.
– Narod ovuda retko i prolazi, tako je već godinama unazad. Valjda bi, da im smetaju cene bar prošli da pitaju koliko nešto košta. Više nema ni toga. Pomislio bi čovek da je zbog hladnoće, ali Mlečna pijaca je u zatvorenom prostoru, a vidim da i tamo slabo ulaze, kaže Ljubiša Timotijević, koji je u ranim jutarnjim satima svoju tezgu pripremio za retke kupce.
Na njoj, kao i na većini drugih tezgi na užičkoj pijaci, ima svega, uglavnom domaće proizvodnje, iz okolnih sela.
U zavisnosti od vrste, jabuke se prodaju po ceni od 50 do 150 dinara po kilogramu, dok kruške koštaju 180 dinara.
Cena pasulja se kreće od 300 do 600 dinara po kilogramu, a krompira od 60 do 100 dinara.
IZVOR: Danas
Crni luk košta 80, a beli od 600 do 800 dinara. Cena praziluka je od 130 do 150 dinara, dok se na različitim tezgama, šargarepa može pazariti po ceni od 80 do 100 dinara po kilogramu.
Najjeftinija jaja koštaju 13 dinara po komadu, a najskuplja 25 dinara.
Prodavci na Mlečnoj pijaci svoje proizvode prodaju u zatvorenom prostoru, pa je iščekivanje kupaca na niskim temperaturama, za njih malo lakše nego za njihove komšije kraj tezgi na Zelenoj pijaci.
Oni mladi kajmak prodaju po ceni od oko 1.000 dinara po kilogramu, dok je stari nešto skuplji i košta oko 1.200 dinara.
Kupci su na ove cene navikli. Retko se kupuju veće količine, ali se kupuje kažu „bez uzdaha“, jer ne sumnjaju u kvalitet belog mrsa koji kupuju.
Cena kilograma mladog sira je oko 350, a starog od 400 do 500 dinara.
Nekoliko kupaca na Zelenoj pijaci saglasno je da pamte veće gužve pored tezgi, ali naglašavaju da kada krenu u kupovinu uvek idu istim putem, kod „svog“ prodavca kome veruju.
-Nije skupo, nego mi nemamo para, kaže jedna Užičanka, koja je poranila kako bi kupovinu obavila pre ostalih dnevnih obaveza.
Da prodaja ne ide dobro, potvrđuje i Žaklina Anđić, koja je već ranim jutrom spremna da ponudi proizvode uz osmeh.
– Ne žale se da je skupo, niti na kvalitet, samo ih nema. Malo se prodaje, odavno je tako, već smo i navikli, kaže ova prodavačica na užičkoj Zelenoj pijaci.
Novinar Danasa u Zaječaru obišao je pijacu u ovom grada i proverio cene osnovnih životnih namirnica.
Bosa Milojić kaže da trenutno nema pravila šta se kupuje, i od dana zavisi šta tada više proda od ostale robe.
“Skoro svakog dana se prodaje krompir i zelena salata, i to je ono šta ide svakodnevno, pored kupusa i jabuke”, kaže ona.
IZVOR: Danas
Kod nje cena jabuke je od 50 do 60 dinara, kruške su 200 dinara, ali trenutno ih nema. Što se pasulja tiče, cena zavisi od vrste, i kreće se od 250 do 290 dinara po kilogramu. Cena kilogram krompira je 70 dinara, crni luk je 60 dinara dok je beli luk 500 dinara za kilogram.
Kilogram šargarepe je 60 dinara, dok je praziluk 120 dinara. Zelena salata je 30 dinara dok su rotkvice 25 dinara po vezi.
Nenad Milenović kaže da se trenutno najviše prodaje kupus i zelena salata, ali i ostala roba je tražena.
“Cena domaće jabuke je od 50 do 60 dinara, kruška je 200, krompir 70, pasulj od 250 do 300, šargarepa je 50, crni luk je od 50 do 70, dok je beli luk od 400 do 500 dinara”, kaže naš sagovornik.
Na pijaci u Zaječaru već godinama niko ne prodaje kajmak, dok je cena kravljeg sira od 450 do 500 dinara za kilogram. Sitan sir je od 350 do 400 dinara, dok je ovčiji i do 600 dinara kilogram.
“Kajmak nema nigde, imala sam nekada ali više ne prodajem”, kazala je naša sagovornica.
Što se cene jaja tiče, ona se kreće od 13 do 15 dinara po komadu.
Prodavci na subotičkoj Mlečnoj pijaci kažu da cene osnovnih namirnica koje se trenutno prodaju na tezgama variraju i da zavise od trenutne ponude i potražnje.
Većina kupaca prodaje domaće proizvodi, ali ima i onih koji su se orijentisali samo na uvoznu robu koja je nešto skuplja, a ima i onih koji delom prodaju domaće i delom uvozno voće i povrće.
Veliki broj prodavaca se žali da tokom nedelje imaju veoma slab promet, u odnosu na dane vikenda kada je pijaca obično puna kupaca.
IZVOR: Danas
Magda Pavlović na Mlečnoj pijaci prodaje i domaću i uvoznu robu. Kako kaže za Danas, cene pojedine robe se penju, dok se druge prodaju po staroj ceni, ili da to najviše zavisi od ponude i potražnje.
„Kupci traže od svega po malo, ali generalno preko nedelje do vikenda je jako slaba potražnja. Posle za vikend nešto malo, i to je to“, kaže Magda.
Kako navodi, marketi im predstavljaju veliku konkurenciju.
„Tamo su možda i pojedine cene jeftinije, a oni ne moraju na toj zelenoj robi zaraditi jer imaju mnogo toga drugog, dok smo mi vezani samo za ovo što ovde imamo“, napominje Magda.
Ona kaže da prodaje svašta, od suvog pasulja, preko pekmeza, kelja, kelerabe, rotkvica, mladog luka, peršuna, šargarepe, spanaća, blitve, tikvica, krastavaca, paprike, salate, čeri paradajza, mladog kupusa, i drugo povrće.
Druga prodavačica kaže da su kupci nekada uzimali znatno više robe, a da sada kupuju samo najnužniju robu, ali da se i to stalno menja.
„Vikendi nas izvlače, a tokom nedelje tu i tamo bude nešto. Imam neke stalne mušterije koje mi dolaze svake nedelje“, objašnjava ona.
I prema njenim rečima su marketi velika konkurencija za prodavce na pijacama.
„Ljudi idu da kupuju često druge stvari pa tamo kupe i voće i povrće po možda i jeftnijoj ceni, međutim, ta roba verovatno nije tako sveža kao naša ovde. Takođe, većinom je u pitanju uvoz“, ocenjuje.
Na Mlečnoj pijaci cena domaće jabuke se kreće od 20 do 60 dinara za kilogram, kruška je 100 dinara, pasulj od 160 do 200 dinara, krompir od 50 do 60 dinara, crni luk 50 dinara,beli luk od 400 do 600 dinara, šargarepa: 70 dinara, mladi luk srebrenjak od 40 do 50 dinara veza, rotkvice 60 dinara veza, paprike od 300 do 400 dinara kilogram, a salata: 50 dinara komad
Cena spanaća je 200 dinara kilogram, mladi sir je 300 dinara, sitan sir 250 dinara, kajmak 1.000 dinara kilogram, a jaja od 13 do 17 dinara po komadu.
Cene na niškim zelenim pijacama, kako kažu prodavci, nisu značajno porasle, mada očekuju da će u narednom periodu biti poskupljenja pre svega zbog više cene benzina i nafte.
Slavica Stefanović, jedna od prodavačica na Tvrđavskoj pijaci u Nišu, kaže da su svi proizvodi na zelenoj pijaci već morali da poskupe.
“Troškovi prevoza su porasli, tako bismo trebali da podignemo cene. Međutim, kupaca je malo. Ljudi nemaju dovoljno para. S druge strane, kod ljudi je prisutan strah od rata, pa mnogi štede novac i ne kupuju kao što su to radili do pre mesec dana”, objašnjava ona.
U Nišu se domaća jabuka prodaje za 60-80 dinara za kilogram, pasulj 300-400 dinara. krompir 80, crni luk 80, beli luk 500-600, šargarepa 80, sir 400, kajmak 400, praziluk 50 dinara jedan struk.
Bez velikih gužvi protekao je pijačni vikend u Zrenjaninu, da li zbog naglog zahlađenja, besparice ili nesigurnosti zbog događanja u svetu svako to objašnjava na svoj način.
Kupcima je skupa hrana, prodavcima i proizvođaćima povrća, mesa i mlečnih proizvoda su skupi troškovi proizvodnje a kažu da se slabija poseta pijaci dešava već pola godine.
IZVOR: Danas
Kako se moglo čuti na pijačnim tezgama, kod prodavaca, cene moraju ići gore. Na pitanje kada bi to moglo da se desi, na Mlečnoj pijaci odgovaraju za sedam dana.
„Ljudi kupuju hranu jer moraju ali je evidentno da im je ona skupa. A prodaja se prepolovila već prošlog leta, mislim negde u avgustu, nije kao ranije.
Nama se ne isplati da podajemo po niskim cenama i da smo na gubitku. Ja sam ovde deset godina na tržištu, imam svoju proizvodnju pilića i farmu i teško mi je da podnesem sve ove cene“, objašnjava Mića Džever iz Žablja.
Među prodavcima sira su gužve a na tezgama kažu da nisu primetili nezadovoljstvo građana.
„Ljudi kupuju a cene su takve kakve jesu, mislim da su realne s obzirom na troškove koje imamo“, kaže Svetomir Milić
Cene su se menjale, potvrđuje veliki proizvođač sira i mlečnih proizvoda iz Aradca Anka Hrubik, koja kaže da će morati ponovo sve da poskupi.
„Cene naših proizvoda su menjane u avgustu, sir je 500 dinara kilogram ali će morati da ide ponovo gore. Treba skuplji da bude. Uopšte se ne isplati ovakva proizvodnja, dok sve poplaćaš ne ostane ti ništa“, kaže Anka Hrubik.
Jedna Zrenjaninka, u redu za mlečne proizvode, objasnila je da nije lako kupcima kada svaki dan nešto poskupljuje.
„Sve osetimo preko novčanika, umesto da bude povoljnije sve je skuplje“, priča žena.
A na tezgama sa zelenišem jedan od proizvođača povrća iz Belog Blata kaže da građani nisu odušeljeni poskupljenjima ali da moraju da kupuju, jer nemaju izbora. I prodavac spanaća iz Mihajlova kaže da je evidentno manje kupaca.
„Poslednje dve nedelje naročito je manji broj kupaca, nema naroda. Da li zbog besparice ili ove krize, ali slabije se kupuje. Pre sam prodavao po 80 kesa spanaća, sad ne mogu ni deset“, kaže Zoltan Dani, proizvođač povrća.
U Zrenjaninu se kilogram jabuke prodaje 60 dinara, pasulj 300-350,krompir 60,crni luk 50 dinara,beli luk 600 dinara,šargarepa 60 dinara,jaja 14-16 dinara, praziluk 80 dinara,sir 500 dinara, kajmak 1200 dinara.
Pijaca „Tržnica“ u samom centru grada, jedno je od najposećenjih mesta, gde se Šapčačni snabdevaju svežim voćem, povrćem, ali i mlečnim i mesnim proizvodima.
Prema rečima prodavaca, proteklog vikenda zabeležen je nešto slabiji promet.
„Neki proizvodi su poskupeli, recimo šaragarepa i luk, u odnosu na pre nekoliko dana, skuplji za 20, 25 dinara, negde i više“, kaže za Danas Rada Dimitrijević, koja već godinama prodaje u Tržnici.
Sudeći po cenama koje su istaknute na tezgama, domaća jabuka u Šapcu se može se kupiti po ceni od 60 do 100 dinara po kilogramu, a kruška od 180 do 200 dinara.
Pasulj se kreće od 290 do 300 dinara po kilogramu, a krompir od 50 do 80 dinara.
„Vikendom je najbolje. Nije to kupaca kao što je nekaka bilo, to je sad manje. Mislim da su malo više cene u odnosu na ranije“, kaže Nevenka Macura i dodaje da se crni luk prodaje za oko 70 dinara a beli 500 dinara za kilogram. Šargarepa se može kupiti od 60 do 90 dinara, a paziluk po 150 dinara.
„Nekada se više traži luk i salata, nekada krompir, nijedan dan nije isti. Ja za sada nisam menjala cene. Najboje mi idu salata i mladi luk, krompir, kupus, jabuka, mada i kruška ide lepo“, objašnjava Ljiljana Kačarević, poljoprivredni proizvođač iz sela Mišar kod Šapca.
Što se tiče mlečnih proizvoda, cena sira se kreće od 300 do 400 dinara po kilogramu a kajmaka od 700 do 1.000 dinara.
Jaja su mogu kupiti po ceni od 12 do 18 dinara.
IZVOR: Danas
Za još vesti pratite ERO
Vanja Rebić i Miroljub Mitrović su iz Užica i ovo je njihov prvi samostalni nastup pred užičkom publikom.
IZVOR: ZoomUE
Za još vesti pratite ERO
IZVOR: ZoomUE
Pekaru „Šuljaga“, koju je još posle Prvog svetskog rata osnovala porodica Čarapić, Lazići su preuzeli posle partnerskog poslovanja sa porodicom Šuljagić u periodu posle Drugog svetskog rata.
„Od 1971. godine moj otac je preuzeo posao, mada je u čast njegovog gazde i ortaka zadržao ime pekare „Šuljaga“. Tada smo se u rad uključili brat i ja, a danas su tu moja supruga i ćerka“, kaže Dragan.
U početku je bilo dvoumljenja oko bavljenja pekarskim zanatom.
„Pošto smo izučili neke druge škole, u početku jeste bilo rezerve. Međutim, kao da su nas sam Bog ili toplota ove pekare naterali da se predomislimo i počnemo ovim da se bavimo“, ističe on.
Draganova supruga Mira zarad ovog posla odustala je od službe u zdravstvu, a kaže da se nikada nije pokajala zbog toga.
„Dragan i ja smo tri godine radili u pekari, posle čega smo preuzeli posao od njegovih roditelja. Najpre sam uporedo radila oba posla, da bih posle 30 godina rada u zdravstvu napustila taj poziv i potpuno se posvetila pekari“, rekla je Mira.
Porodična tradicija se nastavila i preko njihove ćerke, koja je u posao ušla bez prethodnog ubeđivanja roditelja.
„Ćerka jeste zainteresovana za ovaj posao, ali je činjenica da, kao žensko, ne može baš uvek da zamesi kad treba ili da cepa drva“, uz osmeh kaže Dragan.
Sve do 1984. godine pekara je proizvodila hleb od kilograma i vekne od po dva kilograma, od čega su odustali zbog utvrđivanja cena peciva na meri od 600 grama. Opredelili su se isključivo za pravljenje komplet lepinja, u čemu su izgradili reputaciju i izvan ovog kraja.
„Nije lako u ovo vreme boriti se na tržištu, jer je činjenica da se od ovog posla ne možete obogatiti. Ipak, mi održavamo tradiciju, ne menjamo ništa i tako ostvarujemo kontinuitet dobrog poslovanja. A za sve to neophodna je ljubav prema poslu“, dodaje Mira.
Dragan kaže da je zdrava konkurencija uvek dobra. Smatra da je najteži posao održati firmu i njenu reputaciju, jer sve što se godinama stvaralo može za noć da propadne.
IZVOR: ZoomUE
Za još vesti pratite ERO
U jutarnjim časovima u širem centru Užica desila se saobraćajna nesreća u kojoj su učestvovali jedno putničko i jedno pikap vozilo.
Dve osobe su sa težim telesnim povredama prebačene u Opštu bolnicu u Užicu.
Saobraćaj u Ulici Užičke republike je u prekidu dok se vrši uviđaj, formirana je dugačaka kolona vozila u kojoj se nalaze i autobusi gradskog i prigradskog saobraćaja.
Tačan uzrok i okolnosti pod kojima je došlo do ovog saobraćajnog udesa biće poznati nakon istrage.
IZVOR: Srbija Danas
Za još vesti pratite ERO
U Užicu je 15 novoinficiranih, u Sjenici osam, u Prijepolju šest, u Čajetini četiri, u Arilju i Novoj Varoši po dva, a u Požegi i Priboju po jedan slučaj.
Od početka epidemije u okrugu je potvrđeno ukupno 73627 slučajeva infekcije virusom korona.
IZVOR: ZoomUE
Za još vesti pratite ERO
