Kriza upravljanja otpadom u Užicu: Godinu dana nakon požara na deponiji Duboko
„Gušimo se u našem smeću”. Ove reči odjekuju širom grada Užica, svedočeći o frustraciji koja je obuzela zajednicu zbog naizgled nerešive krize upravljanja otpadom. Prošla je godina otkako je veliki požar zahvatio regionalnu deponiju Duboko, a posledice su ostavile jedan od najvećih gradova Srbije i okolne okruge da se bore s ogromnim problemom otpada.
Priča o prepunim kontejnerima
Požar na Dubokom bio je katastrofa epskih razmera, kontaminirajući vazduh, tlo i vodu. Zatvaranje deponije, koje je proglašeno nužnim zbog ekoloških razloga, ostavilo je Užice bez jasnog plana. Fotografije prepunih kontejnera svakodnevno kruže društvenim mrežama, služeći kao bolni podsetnici na problem koji odbija da se obuzda. Dok lokalna komunalna služba, JKP Bioktoš, trpi najveći deo krivice od strane građana, kompanija upire prste u „neodgovorne pojedince” koji neodgovorno odlažu otpad.
Dejstvo zajednice i rastuća frustracija
U aprilu je nezadovoljstvo dostiglo tačku ključanja. Građanska grupa pod nazivom „Da (ne) dišemo Duboko” preuzela je stvar u svoje ruke. Prikupili su smeće koje se nagomilavalo oko kontejnera u centru grada i odložili ga ispred gradske kuće, pressing pitanje predopštinsku vladu. Njihove akcije donele su trenutne rezultate – smeće je brzo uklonjeno u roku od sat vremena.
Neviđeno Rešenje
Razumevanje punog obima zahteva povratak do razornog požara u maju 2024. godine. Požar koji je progutao Duboko stavio je nemerljiv pritisak na sisteme za odlaganje otpada u Užicu. Mesecima su uporne blokade aktivista sprečavale transportiranje otpada na deponiju. Suočeni s ovim ćorsokakom, lokalna vlast je odlučila da preusmeri otpad u Lapovo po mnogo većoj ceni. Ali od tada, ove skupe mere nisu dovele do efikasnog sistema niti povratile poverenje među građanima Užica.
Birokratske prepreke i improvizovana rešenja
Nakon svega, pojavili su se dodatni problemi. Dozvola deponije je istekla 2022. godine, pretvorivši Duboko u ilegalno odlagalište. Ovaj regulatorni propust dodatno komplikuje napore opštine da zakonski i održivo reše krizu otpada. Dok JKP Bioktoš brani svoje operacije tvrdeći da su problemima sa logistikom blokirani, zahtevajući od gradskih zvaničnika da planiraju obaveštenja o preuzimanju, komunikacijski problemi i dalje narušavaju sistem.
Zajednica protiv Uprave
Sukob se intenzivira različitim pričama. Milovan Milić, predsednik mesne zajednice Lounovo Selo, tvrdi suprotno da protokoli komunikacije s JKP Bioktoš nikada nisu formalizovani. U međuvremenu, grupe za zaštitu životne sredine tvrde da nezainteresovanost vlade ometa potencijalna rešenja. Kritikuju gradske zvaničnike zbog ignorisanja javnih rasprava o mogućim alternativama poput izgradnje postrojenja za transfer otpada umesto novih deponija.
Traženje Praktičnog Rešenja
JKP Bioktoš priznaje izazov održavanja rasporeda sakupljanja otpada zbog udaljenosti, napominjući da otpad sada mora preći 140 kilometara do Lapova. Oni takođe naglašavaju ogromno logističko opterećenje koje to podrazumeva, istovremeno zahtevajući bolje društveno angažovanje da bi se izbegle situacije ponovnog prelivanja. Ipak, sistemska zanemarivanja, nepromišljeno odlaganje otpada lokalnog stanovništva i administrativni propusti ugrožavaju efikasnost.
Zaključak: Stalna Borba
Uprkos ovim preprekama, Užice istrajava u svojoj borbi da ne bude preplavljeno sopstvenim otpadom. Inicijative koje pokreću građani pružaju određenu pomoć ali nisu dovoljne da reše suštinske probleme. Bez strateških i zajedničkih napora i od strane gradskog rukovodstva i građana, senka otpada nastaviće da proganja Užice. Grad treba dostižna rešenja koja mogu da izgrade održiv put iz ove krize. Do tada, strpljenje i istrajnost ostaju najbolji saveznici zajednice u ovoj stalnoj borbi.
