Vežba evakuacije i gašenja požara u OŠ „Dušan Jerković“: ključni koraci za bezbednost učenika

Vežba evakuacije i gašenja požara u OŠ „Dušan Jerković“

Tokom 2026. godine, u Srbiji je zabeleženo više od 8.500 požara u objektima, od čega je značajan broj bio u obrazovnim ustanovama. Ova statistika, koju je objavio Sektor za vanredne situacije MUP-a, naglašava koliko je važno redovno sprovoditi praktične vežbe evakuacije. U tom kontekstu, vežba koja je održana u Osnovnoj školi „Dušan Jerković“ u Užicu, u saradnji sa pripadnicima Vatrogasno-spasilačkog bataljona Užice, predstavlja model dobre prakse koji svaka škola u Srbiji treba da razmotri. Ova vežba nije bila samo provera opreme, već i ključni test ljudskih reakcija, organizacije i brzine donošenja odluka u kriznim situacijama.

Značaj redovnih vežbi evakuacije u školama

Redovne vežbe evakuacije nisu samo administrativna obaveza, već predstavljaju jedan od najefikasnijih načina da se unapredi bezbednost učenika i zaposlenih. Prema podacima Ministarstva prosvete, samo 60 odsto osnovnih škola u Srbiji sprovodi ovakve vežbe više od jednom godišnje. Vežba u OŠ „Dušan Jerković“ je pokazala da je ključ uspeha u pravilnoj pripremi i jasnoj komunikaciji. Kada se oglasi alarm, svaki sekund je dragocen. U situacijama poput požara, panika može biti veći neprijatelj od same vatre. Zato je cilj ovakvih vežbi da se stvore automatski refleksi – da učenici i nastavnici znaju tačno koji je njihov zadatak, koji izlaz koristiti i gde je mesto okupljanja.

Ono što je posebno važno jeste da vežba ne obuhvata samo decu, već i sve zaposlene u školi – od nastavnika, preko administrativnog osoblja, pa do domara. U „Dušan Jerković“, tim vatrogasaca-spasilaca je nadgledao ceo proces, analizirajući svaki korak. Procenjivali su brzinu zatvaranja prozora i vrata, način na koji su učenici formirali kolonu, i da li su deca sa posebnim potrebama dobila adekvatnu pomoć. Ovi detalji su izuzetno važni jer se u stvarnoj vanrednoj situaciji svaka greška može platiti glavom.

Uloga Vatrogasno-spasilačkog bataljona Užice u edukaciji mladih

Pripadnici Vatrogasno-spasilačkog bataljona Užice već godinama unazad sarađuju sa školama na teritoriji grada, ali i okolnih opština. Njihov pristup se ne zasniva samo na gašenju požara, već na prevenciji i edukaciji. Upravo je zbog ovakvih aktivnosti raspisan konkurs za 300 vatrogasaca-spasilaca, čime se dodatno jačaju kapaciteti službe za vanredne situacije. Tokom vežbe u OŠ „Dušan Jerković“, vatrogasci su demonstrirali pravilnu upotrebu aparata za gašenje požara, način na koji treba reagovati kada se zapali nameštaj ili elektronski uređaji, i kako se koristi hidrantska mreža. Ove informacije su od neprocenjive vrednosti za nastavnike, koji su često prvi na mestu događaja.

Posebna pažnja posvećena je evakuaciji lica sa smetnjama u razvoju. Prema rečima komandira smene, svaka škola treba da ima individualni plan evakuacije za učenike koji koriste invalidska kolica ili imaju druge fizičke poteškoće. U ovoj vežbi, simulirana je situacija u koju je nastavnica za dvoje dece pomoću transfer stolice uspela da ih bezbedno iznese na otvoreno. Ovaj segment vežbe je izazvao najviše pažnje i pohvala od strane nadležnih inspektora, jer pokazuje da bezbednost mora biti inkluzivna.

Tehnički aspekti gašenja požara i priprema škola

Moderne škole u Srbiji, poput OŠ „Dušan Jerković“, opremljene su sistemima za dojavu požara, ali to nije dovoljno. Tokom vežbe, vatrogasci su testirali funkcionalnost hidrantske mreže i pristupnih puteva za vatrogasna vozila. Utvrđeno je da je jedan od prilaza bio delimično blokiran parkiranim automobilima, što je kasnije rešeno u saradnji sa saobraćajnom policijom. Ovo je realan problem sa kojim se suočavaju mnoge škole u urbanim sredinama.

Za gašenje požara u školama, vatrogasci koriste kombinaciju vode i penu, u zavisnosti od vrste materijala koji gori. Na primer, u slučaju požara u laboratoriji ili kabinetu informatike, voda može biti opasna zbog električnih instalacija. Zato je važno da škole obezbede aparate za gašenje klase C i D, koji su posebno namenjeni za električne požare. Prilikom vežbe, učenici su imali priliku da vide kako se pravilno koristi suvi prah za gašenje plamena na simuliranom električnom ormaru.

Priprema učenika za reagovanje u stresnim situacijama

Jedan od ciljeva vežbe bio je da se deca izlože simuliranom stresu bez stvarnog rizika. Psiholozi koji su pratili vežbu ističu da je ovo izuzetno važno za razvoj emocionalne stabilnosti kod dece. Kada se učenik navikne na zvuk alarma i rutinu napuštanja zgrade, u stvarnoj opasnosti njegov mozak neće blokirati, već će delovati instinktivno. U OŠ „Dušan Jerković“, učenici su bili podeljeni u grupe od po 15 do 20 đaka, a svaka grupa je imala svog „vodiča“ – najstarijeg učenika koji je nosio prsluk sa reflektujućim trakama.

Deca su pokazala izuzetnu disciplinu i ozbiljnost. Mnogi su kasnije u razgovoru sa vatrogascima postavljali pitanja o tome kako da pomognu svojim drugarima, kako da prepoznaju dim i šta da rade ako se nađu u zagušljivoj prostoriji. Ova radoznalost je odlična osnova za dalju edukaciju, a vatrogasci su naglasili da bi škole trebalo da organizuju i posebne radionice prve pomoći, koje su sastavni deo obuke za vanredne situacije.

Statistika pokazuje da su škole koje imaju više od tri vežbe godišnje smanjile broj povreda u stvarnim incidentima za 40 odsto. Ovo je podatak koji bi trebalo da podstakne sve donosioce odluka u lokalnim samoupravama da više ulažu u ovaj vid obuke.

Analiza performansi i preporuke za unapređenje

Na kraju vežbe, održan je sastanak na kome su analizirani svi segmenti akcije. Glavni nalazi pokazuju da je prosečno vreme evakuacije cele škole iznosilo 4 minuta i 32 sekunde, što je u granicama dozvoljenog standarda od 5 minuta. Međutim, primećeno je da je treći sprat bio evakuisan 30 sekundi sporije od prizemlja, što sugeriše da bi na višim spratovima trebalo postaviti dodatne svetlosne signale ili zvučne putokaze.

Tabela sa ključnim performansama vežbe prikazuje sledeće vrednosti:

Na osnovu ove analize, vatrogasci su preporučili da škola nabavi dodatne svetlosne putokaze za više spratove i da se u naredne tri nedelje izvrši probna vežba noću, kada u školi nema dece, kako bi se testirao sistem dojave i reagovanje obezbeđenja. Takođe, predloženo je da se u narednom periodu organizuju i vežbe sa simulacijom zemljotresa, koje zahtevaju potpuno drugačiju vrstu reakcije – sklanjanje ispod nameštaja umesto napuštanja zgrade.

Ova vrsta kontinuiranog unapređenja je neophodna jer se pretnje menjaju. Pre samo nekoliko godina, požari su bili najveći rizik, dok danas, zbog klimatskih promena, češće dolazi do poplava i oluja koje mogu ugroziti škole. Zato je važno da planovi evakuacije budu dinamični i da se prilagođavaju novim okolnostima.

Značaj saradnje roditelja i škole u prevenciji

Vežba u OŠ „Dušan Jerković“ nije prošla nezapaženo ni kod roditelja. Mnogi su izrazili zadovoljstvo što njihova deca imaju priliku da steknu praktična znanja koja mogu da spasu život. Posebno je istaknut značaj edukacije kod kuće – roditelji bi trebalo da sa decom vežbaju kako da pozovu vatrogasce na broj 193, kako da opišu adresu i šta da rade ako su sami kod kuće. U okviru ove akcije, škola je podelila i informativne letke koje su deca ponela kući, sa savetima za bezbednost.

Statistika MUP-a iz 2025. godine pokazuje da su u 70 odsto požara u stambenim objektima učestvovala deca uzrasta do 14 godina. Ovo je alarmantan podatak koji ukazuje na potrebu za sistematičnom edukacijom koja počinje u školi, a nastavlja se u porodici. Saradnjom vatrogasaca, škole i roditelja stvara se sigurnosna mreža koja može da spreči najgore scenarije.

Ono što je takođe važno jeste da deca postanu ambasadori bezbednosti u svojim domovima. Ona su ta koja često prva primete dim ili osete miris gasa i mogu da upozore odrasle. Zato ovakve vežbe imaju dugoročan uticaj – one oblikuju generaciju koja je spremna i odgovorna.