Dokumentarni film Dejana Petrović „Restart” koji je svoju premijeru doživeo 01. oktobra u Dvorani Kulturnog centra Beograd po mnogo čemu nosi simbol novog početka– restarta.

U prvom planu jeste priča o umetniku, slikaru Darku Babić koji se nakon prvih simptoma a potom i potvrde dijagnoze multipleks skleroze u najlepšem životnom dobu i na začetku karijere, odao jednom od najgorih poroka: defetizmu. Deset godina (ili Deceniju, kako on u razgovoru naziva to životno (ne)doba) dobrovoljno zarobljen u kući , u vremenu u kome su doba dana i godišnja doba imala isto bezlično značenje i smisao nečega što se dešava van okvira njegovog životnog prostora i drugim ljudima , uživao je jedino u– besmislu. Na početku filma vidimo detalje iz tog perioda, ustajanje i leganje, besciljno listanje sadržaja na kompjuteru i podsećanje na stare snimke iz doba kada je bio mlađi, zdrav, kada je slikao, kada je živeo a život mu se dešavao. Preokret počinje kada njegova dugogodišnja prijateljica Slađana Varagić Petrović, direktorka KC Požega u čijem je sastavu i Gradska galerija izlazi pred njega s idejom o  njegovoj izložbi u galeriji. Momenat kada Slađana objašnjava Umetničkom savetu da je pred Darka postavljen ultimatum: ako za deset meseci ne pripremi radove za izložbu na vratima galerije će stajati njegovo ime a zidovi će ostati prazni, označava tačku s koje više nema povratka niti za Darka niti za njegovu prijateljicu koja je na sebe preuzela profesionalni rizik i mogućnost prve u istoriji izložbe bez radova. Tada počinje Darkova borba, prvo sa sobom i svojim navikama tavorenja i trošenja smisla, prva pokretanja, prvi izlasci napolje, prvi pokušaji pravljenja skica, prvi susreti s ljudima koje je do tada gledao samo kroz prozor…Dugotrajan proces dug deset meseci koji treba da ubije navike, malodušnost, odustajanje, samoizolaciju..sve što se u njegovom postojanju ukorenilo za  deset godina. Uz svu borbu sa sobom, veliki korak za njega su i časovi u likovnoj radionici za decu u Udruženju za cerebralnu paralizu. Koliko je deci bitno što imaju profesora koji ih uči crtanju, njemu je bitno što kroz njih ponovo uči ponašanje u socijalnom okruženju..Film se završava trijumfom: izložbom koja nosi naziv  kao i film „Restart”.

„Restart” kao film označava i restart nečega što je naša kinematografija već poodavno zaboravila. Ne sećam se, zadnje dve decenije ako ne i više da je u Srbiji snimljen umetnički dokumentarni film. Možda, u formi studentskih filmova ili eksperimentalnih fomi, ali kao pravi umetnički dokumentarac koji ima temu sigurno nije. Svaka naša dokumentarna forma i na festivalima i na retkim pojavljivanjima na televizijskim ekranima svodila se na reportaže, putopise, svedočenja, eventualno portrete. Kao da umetnost i dokumentaristika isključuju jedno drugo, da se međusobno previše bodu  i ranjave jedno drugo u zajedničkoj formi. Film Dejana Petrović dokazuje da je zajednička egzistenicija i te kako moguća na jedan prefinjeno poetski način, ne ubijajući ni suštinu dokumentaristike niti umanjujući  umetničku notu celom doživljaju. Tema filma, jaka i snažna, ideja priče koja ne govori o bolesti kao stanju zdravstvenog kartona nego stanju duha i to ne  Darka Babića nego svakog pojedinca u društvu (bio on u kolicima, sa hodalicom, ili u fizičkij kondiciji koja ne zahteva overenu zdravstvenu knjižicu) je nešto što gledaoca na kraju filma stavlja u stanje nade, ali  i samoprekora nad samim sobom i sopstvenom pasivnošću. Verovatno nema nikoga da u jednom kraćem , ali kako stvari stoje sve dužem periodu života,  nije stao i pomislio da nema izlaza, da je sve tako kako je i da ništa ne može da se promeni..pa zašto bi se potrudio.

Dejan Petrović, uz lik Darka Babića magijom filmske umetnosti govori da je takav način razmišljanja i života  samozavaravanje, izbegavanje odgovornosti i poništavanje sebe i života na granici ne–života . Magija filmske umetnosti, termin koji sam upotrebila, nije samo u fascinantnim kadrovima pretežno makro i krupnog plana izvanredne likovne vrednosti, i izražene simbolike koju smo do sada mogli videti samo u filmskom spomenaru (čestitke Sretenu Vukoviću snimatelju i direktoru fotografije i montažeru) nego i u ritmu. Onako kako se odvija radnja filma tako i ritam promene kadrova prati radnju, a sam ritam filmske priče..poznati ritam..bila je zagonetna i tek nekoliko sati nakon projekcije pojavila se u sećanju: tema „Vltave” Bedžiha Smetane–od momenta kada, ako probate da vizelizujete ovu muzičku temu, izvire reka..njenog izvora kada je muzika jedva čuje (na početku filma i nema puno zvuka..uglavnom kadrovi ili glavnog protagoniste filma ili detalja njegovog životnog okruženja) pa sve do vesele razigranosti prave bujice koja urušava zemlju ne bi li sebi prokrčila tok i udahnula smisao postojanju vode u obliku reke (kao što junak filma počinje da razgovara s decom od prvih upustava, do prvog smeha, šala i konačno– emotivnog govora na otvaranju njegove izložbe).

Od pasivnosti, gotovo mrtvila do smisla života..majstorskim putem kroz kadrove kakve odavno nismo imali prilike da vidimo na našem bioskopskom platnu a još manje televizijskom ekranu. Izvanredna muzika u filmu, delo Vojina Ristivojevića nema veze niti dodirnih tačaka s asocijacijom na  Smetaninu „Vltavu” već je to jedan originalni rad, koji svakako svojom upečatljivošću kojom prati ili ističe radnju,  stavlja još jedan u nizu, umetnički akcenat na ovaj film. Još jedna  Petrovićeva filmskih majstorija je i  uvlačenje suštinske misli i emocije  gledaoca u ideju filma  sam kraj: scena izložbe i gužve u galeriji, mnoštvo kadrova koji se u jednakom ritmu smenjuju opisujući stanje i emocije kako junaka filma tako i svih prisutni , i onda odjednom–kratka stanka. Na momenat pomislite, to je to– the end…sve se lepo završilo, ali–novi kadrovi : glavni junak je u kolicima na pustoj ulici ispred galerije..ustaje iz kolica i pravi par koraka do stakla u kome je plakat za izložbu s njegovim potpisom i crtežom. Značenje kraja nije samo u tome da je Darko upeo nego i pitanje za sve nas: kada ćemo ustati i napraviti taj jedan korak? Koliko je to teško? Ili ćemo se radije prepustiti jer je tako lakše i jednostavnije, tamo neki drugi ljudi koji nas ne interesuju nek „nešto” rade, a mi ćemo, svaki pojedinačno, čekati..kao da sam  život i „sada” imaju  reprizu. Niko nam ne garantuje da „sada” i postoji ako mu sami nismo dali smisao, a ni najmanje  da i postoji  ideja da bi to moglo da se reprizira sutra, za deset meseci ili deset godina…

Film „Restart”: film koji će vas pokrenuti, ako ne onda bar dobro uzdrmati da promislite o životu i o tome gde ste sada i šta s njim činite, isto kao što će , zasigurno, pokrenuti i ustajalu atmosferu do sada unificiranih , tipskih i već dugo konzerviranih formi dokumentarnog filma kod nas.

Naredne projekcije „Restarta”: 14. oktobar–Dom kulture „Studentski grad” a potom i premijera u sali bioskopa KC Požega 18. oktobra.

M.Nikolić

U Dvorani Kulturnog centra Beograd 01. oktobra 2014. održana je svečana premijera filma „Restart” scenariste, producenta i reditelja Dejana Petrovića iz Požege. Prepuna sala bioskopa u kojoj se tražilo mesto više i za stajanje čak i za sedenje na podu, ugostila je pored profesionalaca iz oblasti filma, uglednika ove profesije, učesnika filma i studente Fakulteta dramskih umetnosti na kome je autor filma i predavač, njegove kolege, novinare ali brojnu zainteresovanu publiku koja je u najavama mogla da prepozna da je ovaj film–„ Restart” ne samo nominalna odrednica njegovog naslova već i mnogo čega još.

Pre projekcije filma „Restart” okupljenima se obratila pomoćnica direktora za program Kulturnog centra Beograd, Vesna Danilović. Nakon pozdravljanja publike, protagonista filma, autora..iskazujući zadovoljstvo što je premijera baš u ovoj instituciji kulture, Vesna Danilović je , između ostalog , izjavila:

—U ovom trenutku, što jako retko činim, moram biti i lična, s razlogom. Dejana Petrović sam upoznala još 2002. na jednom seminaru u prilično tmurnoj atmosferi jedne banke u Požegi gde se okupilo dosta ljudi iz kulture iz tog kraja i gde je bila reč o podizanju kapaciteta u kulturi. I.. svi su se nekako– žalili. Jedina osoba u tom polumraku koje je sijala je bio Dejan Petrović, tada student , koji je govorio o tome šta može da se uradi, kako je bio na festivalu  Zlatni vitez u Moskvi i kako bi bilo zgodno da taj festival dovedemo kod nas i da ga naša publika vidi. Potom je zavišio studije, ostao da predaje na fakultetu i onda se odjednom pojavio na projektu E76 koji je obuhvatao četiri grada iz Zapadne Srbije, i nešto mu se učinilo da tu gubi vreme pa je otišao da uradi nešto preče. Opet se pojavio, ovog puta sa idejom o Međunarodnom studentskom filmskom kampu „Interakcija” i ovde kod nas je predstavljena prva radionica i od tada, svake godine ova institucija ima priliku i čast da predstavi svaku prvu radionicu ovog kampa na koju dolaze mladi profesionalci iz bukvalno svih delova sveta.  Na kraju svake od tih radionica takođe imamo priliku da pogledamo projekcije njihovih filmova nastalih tokom kampa. Hoću da budem lična i da kažem da iza njega i njegovog rada stoji i njegova supruga Slađana Petrović Varagić koja zajedno s njim zrači tom pozitivnom energijom. Požega nam godinama šalje nešto lepo: pamet, radoznalost, smisao i  prave vrednosti tako da sam sigurna da će i  ovaj film koji ćemo videti večeras biti jedna od tih stvar koji sve to poseduje i koji će odavde nastaviti da to  da širi dalje…

Nakon projekcije filma, publici su se poklonili autori: kolor korekcija: Jovan Marjanović, fotograf: Milica Đorđević, grafički dizajn: Uroš Pavlović , rasvetljivač:  Zoran Đorđevič, snimatelj:  Igor Marković, dizajn zvuka: Nikola Cvijanović, autor muzike:  Vojin Ristivojević, učesnik u filmu:  Slađana Petrović Varagić, direktor fotografije, snimatelj i  montažer:  Sreten Vuković i sam autor Dejan Petrović kao i glavni učesnik Darko Babić. Osim njih, na binu su izašli i mladi protagonisti, polaznici likovne radionice koju je vodio Darko Babić ,  deca iz Udruženja za cerebralnu paralizu iz Požege : Marko Đurđević, Stefan Mićović, Uroš Matijević, Borko Pavlović, Ivan Stefanović, Andrijana Lučić, Zoran Petrović, Sara Mićanović.

Zahvalivši se na pažnji i poseti, Dejan Petrović je izjavio:

—Moram da priznam da ovde, iako se osećam kao kod kuće , imam tremu. Tremu , prvenstveno zbog mojih studenata koji su tu, jer će sledećeg časa da mi vrate sve ono što sam im i sam na ispitima davao: pitanje za pitanjem. Nadam se da ću imati odgovore. Hvala svima što ste došli da podelimo prve utiske o filmu „Restart”, hvala ekipi koja je zajedno sa mnom i Darkom radila zadnjih godinu i po dana. …Nadam se da je ovaj film uspeo da probudi makar malu nadu da je moguće pokrenuti se, i da je  moguće u svim oni situacijama koje se smatraju bezizlaznima,  u prijateljima, porodici a prvenstveno u vama samima pronaći onu energiju koja ne dopusta da predaja postane pravo stanje već otvara mogućnost da se krene dalje. Nadam se da ćete u sebi naći i probuditi sve ono što je i Darka pokrenulo , onako kako je on to kroz svoj primer pokazao svima nama.

Darko Babić, glavni junak filma, nakon projekcije uz izvinjenje zbog svoje emotivne reakcije na atmosferu koja je vladala u sali, kratko se zahvalio svim koji su pomogli realizaciju filma i svima koji su došli.  Svoje učešće u filmu posvetio je ljudima koji žive sa multipleks sklerozom, dedi Iliji Pavlović koji je s njim delio puno toga u životu i babi Dragani koja je bila i ostala njegova ali i heroina celog kraja.

Nešto kasnije u obraćanju za medije, Darko Babić  o svojim utiscima je  rekao:

—Ja zaista verujem da je fim koji je napravio Dejan Petrović, odnosno svi mi, ali je film njegov jer je ideja i  oblikovanje njegovo, jedna velika stvar. Verujem da će se ovaj film prikazivati i  pominjati jako, jako dugo jer je nosilac nekih stvri koji će uzdrmati, pokrenuti i uzdići..! Kad vidim kako je publika reagovala shvatam da niko nije niti može ostati ravnodušan niti izaći iz bioskopske sale isti kao što je u nju ušao. U ovom trenutku sam toliko ispunjen svim što se večeras desilo da mi je mozak amputiran, a osećam ogromnu divnu energiju koja se ovde desila i  još nisam svestan svega. Srećan sam što sam bio deo ovog procesa, koji je ne sam  moj, nego i   Slađin i Dejanov, i svih koji su učestvovali.

O svojim daljim planovima Darko je nagovestio:

— Trenutno sam u Arilju s novim radionicom u udruženju „Impuls” , potom planiram oporavak u banji i da se dalje posvetim svom psihičkom i  fizičkom oporavku, a nakon toga…, što se tiče profesionalne strane mog kreativnog rada, siguran sam da će se vrlo, vrlo brzo desiti neke nove divne stvar koje ćete imati priliku da vidite.

Film „Restart” snimljen je u saradnji Nezavisnog filmskog centra „Filmart” i Filmskog centra Srbije koji je ovaj film , između 55 prijavljenih dokumentaraca za 2014. uvrstio u 9. koje je podržan Programom za finansiranje i sufinansiranje projekata za kinematografiju.

Svoju svetsku turneju, kako je istakla Vesna Danilović, film „Restart” nastavlja 14. oktobra u Domu kulture Studentski grad a premijera u Požegi je zakazana za 18. oktobar.

M.Nikolić

SALA 2

Od 2. do 8. pktobra

u 19  časova

cena ulaznice: 200 dinara

Žanr: animirani, avantura, komedija, sinhronizovan

Trajanje: 85 minuta

Režija: Peter Lepeniotis

Uloge: Marko Živić, Dragan Vujić, Dragoljub Ljubičić, Miša Janketić, Mina Lazarević,

Igor Damnjanović, Bojan Lazarov, Milan Čučilović, Pavlje Jerinić, Fuad Tabučić, Aleksandra Cucić

Specijalni gost: Goca Tržan

Vrhunska animacija i najbolji glumci zajedno u crtanom filmu koji postavlja nove tandarde animirane zabave!

Veverica Surli izbačena je iz svog parka i prisiljena da živi u velegradu u kome se nikako ne snalazi. Na sreću, jednog dana Surli naiđe na toplu i dobro snabdevenu prodavnicu koštunjavih plodova u kojoj pronalazi rešenje za sve svoje probleme. Kada dođe hladna i nemilosrdna zima, upravo će Surli i njegov novi dom pomoći starom društvu da prežive najsurovije godišnje doba.

SALA 1

Od 2. do 8. oktobra

u 22 časa

cena ulaznice: 300 dinara

Žanr: horor

Trajanje: 93 minuta

Uloge: Annabelle Wallis, Ward Horton, Alfre Woodard, Eric Ladin

Scenario: Gary Dauberman

Režija: John R. Leonetti

Nakon horor hita Prizivanje zla (The Conjuring), snimljenog prema istinitoj stravičnoj priči porodice Peron koju su zle sile terorisale celu deceniju, kao i prema zapisima najpoznatijih svetskih demonologa Eda i Lorene Voren koji su učestvovali u celoj njihovoj borbi za preživljavanje, ove jeseni u bioskope dolazi film Anabele koji će odgovoriti na pitanje šta je prethodilo nemilim događajima prikazanim gledaocima 2013. godine. Iza nežnog naslova Anabele krije se užas koji se može desiti svakome od nas: jednoga dana, bez najave, u okruženju u kome se osećamo potpuno sigurno.