U okviru nove sezone ciklusa koncerata zajedničkog naziva „FMU i Guarnerius nagrađuju” u petak, 26. septembra od 20,00 publici će se predstaviti mlada pijanistkinja Aleksandra Dragosavac. Gost koncerta je sopran Milica Jovičić.

U seriji koncerata i muzičkih zbivanja kojima Centar za lepe umetnosti Guarnerius u saradnji sa Fakultetom muzičke umetnosti organizuje zarad promovisanja mladih talenata muzičke scene, koncerti u Guarenrusu pružaju i jedinstvenu priliku da se na mlade ljude poput pijanistkinje Aleksandre Dragosavac na predstojećem ,  Sanje Spasić (11. oktobra ) i Nenada Ivovića (20. oktobra) skrene kako pažnja javnosti tako i medijska pažnja.

Aleksandra Dragosavac (1990.) još kao polaznik niže muzičke škole „Vladimir Đorđević” kao i srednje muzičke škole „Dr Vojislav Vučković” dobija zaslužene komplimete za izuzetan talenat kako od predavača tako i od muzičkih eminenata. Osnovne i master studije klavira je završila na FMU (klasa prof. Nevene Popović) kao jedan od najuspešnijih studenata u generaciji. Tokom studija usavršavanje nastavlja kod Aleksandra Madžara, Sonje Lončar, Kristofera Tejlora , Kordelije Hofer –Tojč, Rolfa Plagea.

Njenu karijeru koja je tek u usponu obeležila su brojna priznanja i nagrade: šest prvih nagrada na Promenadi klavirskih talenata, laureat je međunarodnog takmičenja Memorijal „Dr Vojislav Vučković”, prva nagrada na takmičenju u Gorici (Italija) , laureat je Banjalučkog bijenala, nagrada na takmičenju „Roma 2011” i prva nagrada na Republičkom takmičenju kamernih ansambala 2014.

Aleksandra Dragosavac je dobitnica stipendije Dositeja, koj jedan od hiljade najuspešnijih studenata u Srbiji , ali i nagrade fonda Slobodanke Milošević–Savić za najuspešnijeg studenta katedre za klavir.

Trenutno pohađa specijalističke studije klavira u klasi prof. Nevene Popović i radi kao profesor u nižoj muzičkoj školi „Vladimir Đorđević”.

Na programu na koncertu u Guarneriusu  26. septembra izvešće dela Betovena , Šuberta i Lista.

Ulaz na koncert je slobodan.

Leto iza nas obeležili su muzički događaji, manifestacije i festivali. Među najznačajnijim u ovom delu Srbije, a sve više i širom zemlje uzimajući u obzir i program i ciljeve , najviše zahvaljujući onoj narodnoj „dobar glas daleko se čuje” je svakako ARLEMM. Muzička manifestacija kojoj je cilj širenje muzičke kulture, kroz brojne radionice sa decom, predavanja i različite tematske programe za svaki uzrast i svačiji ukus , kao ideja a kasnije kao snaga entuzijazma i vere u ciljeve potekla je pre pet godina u krugu muzičke porodice Mladenović . Ove godine pored velikog broja dece iz Srbije i inostranstva koji je prošao kroz muzičke radionice , veliki broj posetilaca imao je priliku da uživa u koncertima Lene Kovačević, gitarista  Milana Pecovića i Vuka Bradića, Jovana Kolundžije, Slobodana Trkulje, Divne Ljubojević.

O proteklom ARLEMM–u kao i o planovima za naredni period razgovaramo sa jednim od organizatora, violinistom Dragutinom Mladenovićem.

Peti ARLEMM je iza nas . Kakvi su utisci, koliko ste zadovoljni, da li je bilo pomaka u odnosu na prošlu godinu i u kom pravcu?

—ARLEMM 2014. je svakako postavio nove granice, pre svega dovođenjem značajnih imena iz muzičkog sveta na sam festival. Veoma smo zadovoljni učinkom, jer se svake godine pravi značajan pomak, i u programskom i u organizacionom smislu. Ove godine smo uspeli da privučemo mnogo veći broj postilaca, što je jedan od naših ciljeva – da iz godine u godinu raste broj ljudi koji, na direktan ili indirektan način  primaju učešće u ARLEMM– u.

Atmosfera sa ostrva Uski Vir

Na jednom od koncerata koji se održavaju na ostrvu Uski Vir, koji je i najatraktivniji deo ARLEMM–a za široku publiku, rekli ste da je postojala mogućnost da ti koncerti budu otkazani zbog kiše i mogućih poplava ali ste ipak odlučili: tu je brana, tu je dobra volja, želja ..i šta bude! I kiša je prestala. Može li se tako jakom voljim i željom nastaviti u pravcu u kome Vi idete, ka najvrednijem muzičkom događaju u ovom delu Srbije? Koliko Vas prepoznaju kao kvalitet?

—    Imali smo veliku sreću i Božiju pomoć sa vremenskim uslovima koji su nam ove godine išli na ruku, uprkos svemu očekivanom. ARLEMM već sada zauzima posebno mesto u odnosu na sve ostale manifestacije. Dovođenjem važnih gostiju i umetnika koji gostuju kao predavači a ujedno i nastupaju na fesivalu, ARLEMM postaje bitan, ne samo u zapadnoj već i u celoj Srbiji izdvajajući se svojim programom, kvalitetom, ali i po posebnom mestu na kome se odvija festival. ARLEMM sigurno spade u jedan  od važnijih muzičkih događaja u region.

Prošle godine je napravljena sjajna galerija fotografija koja je uobličena u izložbu Putujući karavan. Pravljeni su i video zapisi. Šta nam je ostalo kao uspomena, pored plemenitih i vrednih emocija od ove godine?

—Od samog početka, ARLEMM pridaje veliku pažnju fotografiji i umetnicima– fotografima, i zato je nastala jedna velika zbirka fotografija, koje na jedan poseban način prikazuju ARLEMM i ono što se događa tokom same manifestacije. Došli smo na ideju na napravimo jednu putujuću izložbu sa kojom ćemo se prikazati u celoj zapadnoj Srbiji, pri čemu je izložba, osim fotografija imala i audio instalacije, koje su na poseban način upotpunile ceo doživljaj. Međutim , nismo uspeli da sprovedemo ideju do kraja, jer nismo naišli na razumevanje nekih opština u Zapadnoj Srbiji, tako da smo projekat sproveli u Požegi, Ivanjici i Arilju. Izložbu „Putujući karavan”  je videlo više od 30.000 ljudi. Ove godine smo radili i na video zapisima kako bismo do kraja godine napravili kratki dokumentarni film, koji će opet na jedan sveobuhvatniji način biti prezetnovan širokoj publici ali i stručnoj javnosti.

Sad kad je sve iza Vas, a o kontinuitetu nema spora, kakve su dalje aktivnosti za narednu godinu? Godina dana nije duga kada je u pitanju ovako obiman i temeljan program i sigurno zahteva kontinuitet u radu?

—Aktivnosti se iz godine u godinu povećavaju i proširuju. Cilj je da ARLEMM ne bude isključivo samo manifestacija klasične muzike već umetnosti u celini. ARLEMM predstavlja dobar primer kako muzika i ostali vidovi umetnosti mogu da naprave primene u svesti jednog društva i pozitivno deluju najedan region. Pružanje mogućnosti deci i mladima za dalje usavršavanje, ali i otkrivanje novih mladih talenata kao i formiranje podsticajnog okruženja za razvoj ovog vida stvaralaštva čine osnov ove manifestacije. Godina dana nije dug period. Potrebno je puno vremena da se program osmisli i pripremi kao bi sve funkcionisalo kako treba. Na ARLEMM–u radi petoro ljudi koji tokom cele godine pripremaju i osmišljavaju aktivnosti i sve to ne bi bilo moguće da nije podrške, pre svega porodične, a zatim i one šire.

Sa koncerta Lene Kovačević

Lokalna samouprava a i država je prepoznala značaj ARLEMM–a, a to sigurno puno znači i kao podsticaj za  dalji rad, a goruće pitanje naše kulture jesu finansije. Kako Vi uspevate da prevaziđete ovaj problem?

—    Bez lokalne zajednice i podrške Opštine, Biblioteke, Ministarstva kulture i Ministarstva pravde– Uprave za saradnju sa verskim zajednicama, ARLEMM bi bio nezamisliv. Osim toga, ARLEMM svake godine okuplja sve više donatora jer sa većim programom rastu i potrebe za većim budžetom. Na žalost svi znamo kakvo nam je stanje u državi tako da je i podrška lokalne samouprave i pored dobre volje i želje u granicama njihovih mogućnosti i pokriva samo dvadeset procenata budžeta koji je predviđen za realizaciju celokupnog pojekta. Nama je cilj da okupljamo što više ljudi, donatora i sponzora oko ARLEMM–a kako bi svako na svoj način primio učešće i bio deo ove naše zamisli. ARLEMM vidimo kao program koji je za prethodnih pet godina postojanja načinio velike korake za malu sredinu, usmerio mnogu decu na ispravne putanje, obogatio stanovništvo kulturnim dešavanjima i umetnički ulepšao okolinu celog jednog regiona.

Predavači sa ARLEMM–a se s početkom školske godine razilaze na svoja radna mesta –Beograd, Kragujevac, Ćuprija..Koliko i kakvo iskustvo nose tamo ove godine šta će to obogatiti ove srednje muzičke škole ali i Fakultet muzičkih umetnosti , Školu za mlade talente a da je poteklo sa ARLEMM–a?

—Svaki ARLEMM sa sobom nosi jedno novo iskustvo, kako za decu tako i naravno, za profesore i predavače. Sama činjenica da ARLEMM okuplja decu iz svih gradova Srbije ali i mnogih drugih zemalja sa sobom nosi mogućnost da se na ARLEMM–u uvek stekne neko novo iskustvo kroz rad sa talentima iz različitih sredina. To iskustvo je dragoceno i za profesore kao i za polaznike. Škola za muzičke talente ima za cilj da privlači najtalentovaniju decu u skladu sa svojim prijemnim mogućnostima tako da se u Školi već nalaze dece koja su na ARLEMM–u načinila svoje prve muzičke korake, a koja sada rade po jednom posebnom sistemu napravljenom za talentovanu decu.

M. Nikolić

Osmi po redu, međunarodni dečiji muzički festival „Ja sam tvoj drug” održan je u petak 19. septembra 2014.u sali bioskopa Kulturnog centra Požega.

Mario Meršnik, profesor muzičkog vaspitanja u Tehničkoj školi u Gimnaziji, Požega, koji je na čelu Udruženja građana Promusica , jednog od organizatora festivala rekao nam je:

—Tradicija festivala „Ja sam tvoj drug” ima svoje početke u okvirima „Raspevanog proleća” koje se održavalo još od 2001. Četiri godine „Raspevanog proleća” gde se sve izvodilo uživo,od pevanja do horskog nastupa i muzike, dali su nam ideju da sami možemo nešto više da uradimo za ovaj grad. Napravili smo neke promene u smislu organizacije i kao Udruženje građanja krenuli sa ovim festivalom koji evo, traje već osam godina i do sada ima s čim da se ponosi jer iza njega stoje brojni rezultati u smislu podizanja nivoa muzičke kulture kako kod dece tako i kod naših sugrađana. Cilj Promusice jeste prvenstveno muzička kultura budući da se mi kao članovi udruženja prvenstveno bavimo muzikom ali takođe i organizacija ostalih kulturnih manifestacija u gradu, ali i promocija naše dece i našeg grada. Do sada smo imali učesnike iz Italije, Hrvatske, Makedonije, Bugarske, Crne Gore, iz skoro svih delova Srbije tako da svi oni ponesu neko lepo iskustvo odavde, pored toga što promocija njihovih muzičkih sposobnosti i talenta stoji na prvom mestu ovog festivala.

Koja je procedura, pravila, način odabira učesnika?

—Svake godine se raspisuje javni konkurs putem interneta i ostalih sredstava informisanja i kako stvari stoje, svake godine je sve veći odziv. Od pristiglih radova obično odaberemo 16–18 najkvalitetnijih jer smatramo da je to neki optimalan broj što se tiče organizacije da bi sve ovo proteklo u savršenom redu. No , na žalost , zbog ovog ograničavajućeg faktora dosta prijavljenih i to jako kvalitetnih kompozicija ostaje van konkurencije. Samo ove godine 15 prijavljenih ali kvalitetnih pevača i pesama je ostalo mimo konkurencije za nagrade. Svi učesnici se dele na kategorije, budući da je starosno ograničenje od 6 do 15 godina, tako da imamo tri kategorije: 6–9 godina, 9–11 godina i treća od 12 do 15 godina. Žiri koji je ove godine u sastavu: Irena Parezanović, Jovana Varničić koje su bivše članice dečijeg festivalskog hora , kao i profesor muzičkog vaspitanja u Tehničkoj školi –Vesna Stefanović, odlučuje ko su najbolji u svojoj kategoriji.

Osim učesnika iz Srbije, imate i goste iz inostranstva..

—    Svake godine nam dolaze gosti sa strane. Ove godine imamo sedam mladih pevača iz Požege ali i goste iz Novog Sada, Kikinde , Beograda..a mimo granica Srbije dolaze nam učesnici iz Makedonije, Bugarske, Crne Gore , Bosne i Hercegovine..Sve su to mladi talenti, neki već afirmisani na festivalima dečije muzike..Ovde večeras imamo i ozbiljne pevače, nekoliko njih koji su već snimali pesme za reklame ili učestvovali u nekim ozbiljnijim muzičkim projektima..Kad pogledate život, 12 ili 13 godina nije ništa, ali s takvim talentima koje ćemo imati priliku da čujemo , to su već ozbiljni pevači i mogu da zamislim šta će biti s njima , ako ne zapostave svoje muzičko obrazovanje, sa nekih 18– 19 godina.

U Požegi se ove jeseni otvara i odeljenje Muzičke škole, to će Vam sigurno i olakšati budući rad?

—    Muzička škola je nešto najbolje što će se desiti ove školske godine. Puno talentovane dece moralo je ili da odustane od daljeg muzičkog obrazovanja , da zanemari svoj talenat, ili da putuje do Užica, Čačka..Svakako da će nam to pomoći samim tim što više nećemo biti usamljeni u radu na bogatijoj  muzičkoj kulturi u Požegi. Osim toga, veliko razumevanje nam pruža i Opština Požega koja je pokrovitelj ove manifestacije ali i Kulturni centar Požega koji je jedan od organizatora i koji je s nama od početka festivala.

Međunarodni dečiji festival „Ja sam tvoj drug” ove godine ugostio je 16 učesnika u tri gore pomenute kategorije. Slušajući dečije pesme, primećuje se raznolikost tema kako onih koje su zanimljive i pretežna ineresovanja po uzrastu, od škole, drugarstva,likova crtanih filmova sa svojim poukama,  dragih životinja koje nose svoje simboličko značenje, pa čak i aktuelnih problema kao što je bezbednost u saobraćaju , protesta protiv modernih vremena  i želje za prirodom, pa do tema koje zanimaju stariji uzrast na pragu puberteta– prvih ljubavi, plavih očiju…

Žiri je proglasio i pobednike u svojim kategorijama tako da su rezultati na kraju nastupa sledeći:

III mesto u svojim kategorijama osvojili su: Milica Matović (Nodi, Srbija), Jovana Perišić (Moj svet, Srbija), Ivana Marković (Zar baš sve moram postići , Srbija), Sara Hovičić (Horske vežbe, Srbija), Sandra Matović (Šta da radim , Srbija)

II mesto: Anja Vukobrat (Protesna gradska pesma, Srbija), Lara Balaban( Znam, Srbija), Ivan Roman Nikolić (Mađioničar, Bosna i Hercegovina), Marija Đurović (Uspori, stići ćeš na vreme, Crna Gora)Tamara Vujačić (Plava noć, Crna Gora)

Nagradu dečijeg žirija osvojila je Nikolina Ivković (Osećaj zanosni, Srbija)

I mesto: Ivana Spasojević  (Za ljubav molimo, Srbija), Aleksandra Gluščević (Dežurstvo, Srbija), Teodora Stanković (Vreme je za branje zvezda, Srbija)

Nagrada za interpretaciju Kalina Vladimirova Despotska – Bugarska

Nagradu za interpretaciju dobila je učesnica iz Bugarske –Kalina Vladimirova Despotska  za pesmu Lastavica.

Najbolja po oceni i žirija i publike: Marija Cvetanovska – Makedonija

Gran pri festivala ubedljivo je odnela učesnica iz Makedonije , Marija Cvetanovska (Evropa i ljubov) koja je izvodeći pesmu delom  na makedonskom delom na engleskom jeziku  svoji stilom pevanja prikazala  umeće ne deteta nego jedne nove Kaliopi.

Hor , deca iz vrtića „Olga Jovičić Rita” kojima su pomagali i drugari iz vrtića „Bambi”, pokazao je zavidno ne samo pevačko i igračko iskustvo za vreme svoje solo tačke nego i izuzetnu disciplinu dostojnu mnogo starijih muzičkih kolega.

Program su vodili Irena Parezanović i Matej Bokan koji iza sebe ima i muzičkog iskustva kao učesnik festivala Beogradsko proleće pa je i publici poklonio jednu svoju numeru.

M. Nikolić