Republički fond za zdravstveno osiguranje (RFZO) istakao je danas da nisu kasnili u slučaju trudnice Tijane Ilić, jer rok za plaćanje u konkretnom slučaju još nije istekao. RFZO je istakao kako je poslodavac zahtev za bolovanje predao 1. jula ove godine.

Filijala za zlatiborski okrug RFZO-a je naveo da Ilić privremeno sprečena za rad zbog održavanja trudnoće od 05. aprila ove godine i dodao da prvih 30 dana pada na teret poslodavca AD Prvi partizan Užice, a da od 05. maja ove godine naknadu zarade isplaćuje RFZO.

„Poslodavac je bolovanje za maj mesec predao ovoj Filijali 01. jula ove godine, tako da će isto biti plaćeno u zakonskom roku od 30 dana od dana predaje zahteva. Ističemo da kašnjenja od strane Republičkog fonda nema, jer rok za plaćanje u konkretnom slučaju još nije istekao“, naveo je zlatiborski Fond.

U Fondu su istakli da su trudnicu Ilić upućivali da se obrati poslodavcu.

“Budući da u tom momentu poslodavac još uvek nije ni podneo Zahtev za isplatu bolovanja. Imenovana je, više puta detaljno informisana od strane zaposlenih u ovoj Filijali o svim činjenicama i proceduri koja se tiče isplate naknade zarade, i obaveštena je da njen poslodavac mora podneti Zahtev da bi Filijala uopšte mogla da isplati naknadu zarade”, naveo je RFZO i dodao:

“Napominjemo da je navedeni poslodavac u predhodnom periodu plaćao naknadu zarade uz zaradu zaposlenima iz svojih sredstava, pa je podnosio zahtev za refundaciju, a da u poslednjih nekoliko meseci istu ne plaća, već podnosi zahtev za isplatu naknade zarade ovoj Filijali.”

RFZO, odnosno Filijala za zlatiborski okrug sa sedištem u Užicu, istakao je da oni isplatu naknade zarade vrše u zakonom propisanim rokovima, i pored toga preduzima i druge mere kako bi naknada zarade osiguranicima bila isplaćena u što kraćem roku.

“U tom smislu, u kontaktu sa poslodavcima, Fond svakodnevno apeluje da se što ranije i ažurnije podnose zahtevi, kako bi im Filijale mogle isplatiti naknadu zarade. Takođe, svaki osiguranik koji se obrati Filijali dobija sve relevantne informacije i svu konkretnu pomoć kako bi svoje pravo ostvario u što kraćem roku”, tvrde u RFZO-u.

Inače, Tijana Ilić iz Užica navela je ranije da ove godine kasne uplate dok su na trudničkom bolovanju i da je kašnjenje ove godine bilo skoro mesec dana.

“Pokušala sam da se obratim RFZO, zvala sam, oni se najčešće ne javljaju na telefon, a kada sam uspela da ih dobijem dobila sam neki onako neodređen odgovor u smislu šta ja to pitam, biće isplaćeno nekad. Kada pitam konkretno kada će biti isplaćeno odgovor ne dobijam”, kaže trudnica Tijana Ilić.

IZVOR: nova.rs

Za još vesti pratite ERO

#vesti #užice

Nekim trudnicama iz Užica ove godine kasne uplate dok su na trudničkom bolovanju. To se nije dešavalo ranije, a ove godine kašnjenja su skoro mesec dana. Obratile su se Fondu za zdravstveno osiguranje, ali konkretan odogovor nisu dobile. Fond skida odgovornost sa sebe i prebacuje je na firme.

Naknade za trudničko bolovanje u Užicu kasne više od mesec dana. Naša sagovornica je u petom mesecu trudnoće sa drugim detetom i kaže da joj zarada nikada nije kasnila tokom prve trudnoće.

„Pokušala sam da se obratim RFZO, zvala sam, oni se najčešće ne javljaju na telefon, a kada sam uspela da ih dobijem dobila sam neki onako neodređen odgovor u smislu šta ja to pitam, biće isplaćeno nekad. Kada pitam konkretno kada će biti isplaćeno odgovor ne dobijam“, kaže trudnica Tijana Ilić.

Tijana tvrdi da je, za osam godina koliko radi u jednoj velikoj užičkoj kompaniji, njena zarada uvek bila redovna.

“Ja sigurno znam da kada je isplata išla preko firme da su primanja bila redovna. Znam da od kada se to ne dešava, kada socijalno to treba da plati, da oni kasne. Imam koleginice koje su mi rekla da njihova bolovanja, to su žene koje nisu na trudničkom nego su bolovale što od korone što od nekih drugih bolesti, da njihova primanja kasne po tri četiri meseca i da one nemaju za lekove“, navela je Tijana Ilić.

IZVOR: nova.rs

Za još vesti pratite ERO

#vesti #užice

UŽICE-Radi se na normalizaciji vodosnabdevanja, nakon sto je nastala  havarija koja se juče dogodila na magistralnom cevovodu visoke zone u Beogradskoj ulici. Bez vode su trenutno potrošači koji se vodom snabdevaju sa rezervoara Gluvaći 2 (visoki delovi Belog Groblja), sistem se puni i očekuje se da će potrošači dobiti vodu do 12 časova. I potrošači u Lunovom selu dobiće vodu do 12 časova, poručuju iz JKP “Vodovod”.

Juče oko 15 časova , došlo je do havarije na magistralnom cevovodu visoke zone u Beogradskoj ulici.

IZVOR: ZoomUE

Za još vesti pratite ERO

#vesti #užice

UŽICE – Na osnovu donete Odluke o određivanju posebnih javnih parkirališta, koja je objavljena u “Službenom listu Grada Užica”, JKP Bioktoš od utorka će početi sa naplatom usluge parkiranja u II zoni na parkiralištu Međaj (stari buvljak).

Parking Međaj raspolaže sa 97 parking mesta od kojih su dva rezervisana parking mesta, a dva parking mesta namenjena su osobama sa invaliditetom.

IZVOR: ZoomUE

Za još vesti pratite ERO

#vesti #užice

UŽICE – Iz Vodovoda Užice obaveštavaju da će u utorak, zbog radova na prevezivanju vodovodne linije sa stare na novu, bez vode biti potrošači u dve ulice.

U periodu od 8 do 15 časova bez vode će biti u Ulici heroja Dejovića (od Partizanske do Milića Kosjerovića) i u Ulici vojvode Mišića.

IZVOR: ZoomUE

Za još vesti pratite ERO

#vesti #užice

UŽICE – Iz JP Užice razvoj obaveštavaju građane da će se od srede do subote obavljati radovi na izgradnji javnog osvetljenja u Ulici braće Nikolić u Sevojnu, u smeru prema Lokvi.

Za vreme izvođenja radova motorni saobraćaj će se odvijati otežano, uz povremene obustave na pomenutoj deonici, pa se apeluje na građane da učestvuju u saobraćaju uz povećan oprez, koriste alternativne pravce i poštuju postavljenu privremenu saobraćajnu signalizaciju.

IZVOR: ZoomUE

Za još vesti pratite ERO

#vesti #užice

UŽICE – Upravo je završen deo snimanja nacionalnog projekta za dokumentarni film i serijal “Srpsko kolo” u Užicu. Srpsko Kolo se snimalo i igralo na više autentičnih lokacija u Užicu uz mnoštvo izvođača.

Nakon velikog uspeha koji je ostvario prethodni dokumentarni film „Teslin Narod“, koji se kvalifikovao za nominaciju za Oskara za dugometražni dokumentarni film 2020. godine, Optimistic film i reditelj Željko Mirković započeli su novi dokumentarni film i serijal “Srpsko kolo”.

Nacionalni projekat “Srpsko kolo” realizuje se u saradnji sa Ansamblom “Kolo”, Etnografskim muzejom Beograd, Srpskim nacionalnim savezom u Pitsburgu, Nacionalnim ansamblom “Venac” sa Kosova i Metohije, Srpskom akademijom nauka i umetnosti i Turističkom organizacijom Srbije. Projekat su do sada podržali Ministarstvo kulture i informisanja Republike Srbije, Pokrajinski sekretarijat za kulturu AP Vojvodine, grad Niš, grad Pirot, grad Zaječar i grad Užice, kao i Srpski kulturni centar “Opančići” u Vašingtonu.

“Užičani su veoma ponosni na svoje istorijsko i kulturno nasleđe i na činjenicu da se srpsko kolo, među kojima je jedno od najpoznatijih Užičko, našlo na Uneskovoj listi nematerijalnog kulturnog nasleđa. U gradu na Đetinji držimo do očuvanja tradicije, jer je to način da se sačuva identitet našeg naroda koji se stvara i čuva vekovima. Cilj očuvanja folklora, autentičnih proizvoda užičkog kraja, kao i svega onoga što čini užički duh i erski humor, je da se ne zaboravi da su nam koreni dublji i dalji od momenta koji predstavlja naše prvo sećanje i saznanje. Čuvari tradicije, najvrednijeg što su nam preci ostavili, uvek su među najboljim promoterima naše kulturne baštine. Raduje nas što je užički kraj deo projekta “Srpsko kolo” i što imamo priliku da širu javnost upoznamo sa narodnim stvaralaštvom koje svaka nova generacija oplemenjuje čuvajući njegovu izvornu suštinu, istakla je gradonačelnica Užica, Jelena Raković Radivojević.

“U tipične igre užičkog kraja ubrajaju se: četvorac, užička čarlama, rabadžijsko, kukunješ, prolomčica, ersko, povijorac… Sve igre igraju se na narodnim svečanostima, u otvorenom kolu koje se uvek kreće desno i u kome se igrači, naizmenično muškarci i žene, drže za ruku. Ako su igrači međusobno srodnički bliski, mogu se u kolu hvatati i ispod ruke (“pod ruku”). Igre se uče na manjim skupovima, prelima, komišanjima i malim čobanskim sastancima. Smatra se za sramotu ako neko od mlađih nije naučio da igra, kaže Goran Paunović, predsednik Udruženja građana “ERA”.

“Posebnost igre na našem području je da se igra na celom stopalu, sitnim koracima, vedro, uspravnog stasa, ponosito, tako da se dobija utisak da se igrač ljulja, cuca, trese, trupa, trupće, drma, “treperi od peta do perčina”, igra da mu se svaki gram mesa trese. Kolena su stalno savijena, kruta, kao prelomljena, ne savijaju se i ne ispravljaju tokom igranja. Kolena i sredina stopala su na istoj osi sve vreme”, objašnjava Vlastimir Veljović, rukovodilac ansambla narodnih pesama i igara i pevačkih grupa UG “ERA”.

“Tradicionalno pevanje u zapadnoj Srbiji egzistira pretežno u obliku dvoglasnog pevanja novijeg tipa – pevanje “na bas” i u manjoj meri dvoglasnog pevanja starijeg tipa – pevanje “izvika”, koje je zbog karakterističnog načina izvođenja 2012. godine upisano na listu nematerijalnog kulturnog nasleđa Srbije. U KUD-u Sevojno, pored toga što negujemo folklorno nasleđe našeg kraja, ali i svih ostalih krajeva Srbije, poklanjamo posebnu pažnju starijem obliku pevanja “izvika” kako bismo sačuvali stare usmene “zapise” i preneli ih na nove generacije ističe Đorđe Delić, umetnički rukovodilac KUD-a Sevojno.

“Kolo je energetska mašina duboko ukorenjeno u naš DNK, odakle vuče svoju magičnu energiju i moć. Srpsko kolo je simbol sabornosti koje okuplja i stare i mlade i ujedinjuje srpski narod gde god da se nalazi u svetu. Srpsko kolo je postalo deo UNESKO-ve nematerijalne baštine 2017. godine. Dokumentarni film serijal “Srpsko kolo” govori o značaju kola, njegovom poreklu, lepoti i specifičnostima. Ovo je priča o tradiciji i identitetu srpskog naroda, o negovanju sreće kroz igru”, zaključuje reditelj i producent, dr Željko Mirković.

IZVOR: ZoomUE

Za još vesti pratite ERO

#vesti #užice

UŽICE – Iz JP Užice razvoj obaveštavaju sugrađane da od danas počinju radovi na rekonstrukciji Ulice Ive Andrića na deonici od raskrsnice sa Ulicom Stanoja Glavaša do raskrsnice sa Račanskom ulicom.

To će usloviti izmene na linijama gradskog prevoza Turica – Sevojno i Turica – Senjak, na kojima će vozila saobraćati od Terazija do Dubokog potoka, umesto do naselja Turica, bez promena vremena polazaka sa početnog i krajnjeg terminusa.

Planirani rok za završetak radova je 45 dana. Za vreme izvođenja radova biće potpuna obustava motornog saobraćaja na pomenutoj deonici. Apeluje se na građane da koriste alternativne pravce, da učestvuju u saobraćaju uz povećan oprez i poštuju postavljenu privremenu saobraćajnu signalizaciju.

IZVOR: ZoomUE

Za još vesti pratite ERO

#vesti #užice

Pojedini sadržaji prisutni proteklih sezona su zamrli, a neolitsko naselje, mesecima pod ključem, Đetinje konačno treba da primi posetioce.

Užice. – Lepa plaža na planinskoj reci, najstarija hidrocentrala iz 1900. godine, obnovljena srednjovekovna tvrđava, šetalište kroz „ćirine” tunele, proglašeno „evropskom zelenom stazom”, rečna klisura za kajak i šetnje nenarušenom prirodom, banja koja leči reumu i nerve, odnedavno i prvi arheološki park gotovo sasvim završen… Sve je to u Užicu na nekoliko kilometara rastojanja, od gradske plaže uzvodno Đetinjom do Staparske banje. Pravi biser letnje ponude u gradu koji želi i ume da dočeka turiste.

Ali ovog leta nešto ne ide, nekakva učmalost protegla se i tokom jula. Izuzev Starog grada sazidanog u 14. veku, koji je minulih godina rekonstruisan uz značajnu pomoć države i američke ambasade (da bi izgledao kao u 18. stoleću), ostalo još čeka da se pokrene, oživi, probudi. Ovog leta omogućeni su obilasci Starog grada kao nove atrakcije i za mesec dana obišlo ga je oko 1.600 posetilaca, ali sadržaji podno tvrđave uglavnom su zatvoreni ili nezavršeni.

Put uz Đetinju polazi od uglavnom zanemarene plaže (nekadašnjeg „užičkog mora”), gde je julskih dana plivao tek poneki kupač ili su se mladi vozili pedalinom. Na plaži od prošle jeseni ulaganjima grada preuređuju neveliki dečji bazen. Prva faza je odavno završena, ali nešto je izgleda bilo zapelo oko opremanja i završnih radova, pa su zato jedno vreme stajali poslovi. Mada su proletos objavljene najave iz JP „Užice razvoj” da će do početka ove kupališne sezone preuređeni bazen primiti najmlađe kupače, to se još nije dogodilo. Ali je zato nedavno promenjen direktor tog preduzeća (da li možda zbog bazena?), pri čemu su vlasti obrazložile da je reč „o ostavci podnetoj iz ličnih razloga”. Potom su radovi na bazenu ubrzani, pa je pri kraju postavljanje hidroizolacije i uskoro će staviti pločice i zaštitnu ogradu. A nadležni u gradu pominju obećanje izvođača da će bazen biti završen do sredine avgusta. Kad sezona kupanja bude na izmaku.

Najstarija hidrocentrala „Pod gradom” prva je po Teslinim principima sagrađena na Balkanu i čudom preživela 122 godine sa originalnim „Simensovim” mašinama, sposobnim da i sada struju proizvode. EPS je centralu minulih godina obnovio i dogradio (ali bez saglasnosti nadležnog zavoda zbog čega je ministarstvo poništilo rešenje o dozvoli za te radove), pa je ona uglavnom pod ključem i struju ne proizvodi. Sada su moguće posete ovom muzeju tehnike onome ko ih prethodno najavi, pri čemu odobrenja za to stižu iz Beograda, od EPS-ovih „Obnovljivih izvora energije” (užički muzej ih sprovodi). S tim što su odobravane grupama (ove godine desetak ih je obišlo centralu), a valjalo je katkad čekati i po nekoliko dana da posete budu odobrene. Zato pojedinci i turisti u prolazu ovde ne svraćaju, zbog procedure. Doznajemo da su nedavno turisti iz SAD hteli da posete „staru damu”, ali su pred zaključanom kapijom odustali saznavši da treba da čekaju na odobrenje iz Beograda. Ere veruju da je rešenje da se HE vrati gradu koji ju je podigao i dugo njome gazdovao.

Naspram centrale je mesto na kome su se prethodnih sezona iznajmljivali bicikli za one što ih voze „evropskom zelenom stazom”, ali je ovog leta zatvoreno. Ranije je s obližnjeg železničkog mosta do Staparske banje saobraćao turistički vozić, no i on je ukinut. Početkom sezone nakratko je proradilo izdavanje kajaka za vožnje klisurom Đetinje, ali je i to posle nedavne poplave najednom obustavljeno.

Priču o letnjoj letargiji duž „evropske zelene staze” koja kanjonom vodi kroz „ćirine” tunele dugo je zaokruživala slika prvog arheološkog parka „Stapark”, replike neolitskog naselja napravljene pored Staparske banje. Ovaj zanimljiv park sa kućama i zemunicama od prirodnih materijala, građen iz evropskih fondova kao prekogranični projekat, odavno je gotovo završen i pričalo se da bi u maju mogao da bude otvoren. Nešto je, međutim, omelo planirano otvaranje, pa je ovo naselje, namenjeno da turistima i đacima prikaže kako je čovek živeo u praistoriji, mesecima stajalo zaključano. Korov i visoka trava, primećivalo se spolja, rasli su između napravljenih građevina. Ovih dana, međutim, to je pokošeno i uređeno, otvorena je i dugo zaključana kapija naselja, a nezvanično smo tu mogli čuti da bi otvaranje „Staparka” moglo da usledi već predstojećeg vikenda.

IZVOR: Politika

Za još vesti pratite ERO

#vesti #užice

Užički maturanti postigli su najbolji uspeh, od svih vršnjaka u Srbiji, na prijemnom ispitu na Medicinskom fakultetu Beogradskog univerziteta.

Slede ih Kraljevčani, a na trećem mestu su beogradski gimnazijalci. Profesor Lazar Davidović, vaskularni hirurg i dekan Medicinskog fakulteta, ističe da je Dekanat smatrao da bi trebalo zahvaliti rukovodiocima tih škola i na taj način ih podstaći da na isti način nastave da rade. Naglašava da se zdravstveni sistem Srbije u pandemiji pokazao boljim i efikasnijim u odnosu na mnogo bogatije i razvijenije zemlje. Očekivanja su, kaže, da će na jesen i zimu biti još teže, ali, poručuje, “mora da se radi”.

Od 16 maturanata Užičke gimnazije, prijemni iz biologije i hemije na Medicinskom fakultetu položilo je njih 15 (93,75 odsto). Većina ih je imala i bolji uspeh od beogradskih kandidata.

Dekan Medicinskog fakulteta Lazar Davidović ističe da su najveći uspeh pokazali kandidati iz Užičke gimnazije, zatim Kraljevačke medicinske škole, i na trećem mestu Devete i Desete Beogradske gimnazije.

“Dekanat je smatrao da bi trebalo zahvaliti rukovodiocima tih škola i na taj način ih podstaći da na isti način nastave raditi”, objašnjava Davidović zašto su napisali pismo gimnazijama.

Naglasio je i da je 1.208 kandidata konkurisalo za 500 mesta na Medicinskom fakultetu, kao i da odnos – nešto više od dva zainteresovana za jedno mesto – postoji već decenijama.

Podsetio je da kada je on, 1977. godine, polagao prijemni ispit na tom istom fakultetu, za 500 mesta je konkurisalo 1.500 učenika, ali iz čitave bivše Jugoslavije, koja je imala tri puta više stanovnika.

To pokazuje, naglašava Davidović, da je ova sada zainteresovanost više nego značajna.

Veliki izazovi za zdravstvo

Posebno je naglasio da su pre 20 dana u zdravstvu opet zaposleni najbolji studenti, što je, ocenio je, vrlo značajna kampanja Ministarstva, kojom se oni najbolji zadržavaju u zemlji.

“Teško je planirati u uslovima pandemije, sada je sredina leta i mi imamo novi pandemijski talas, iako je većina od nas van zatvorenog prostora. Očekivanja su da na jesen i zimu bude još teže, ali mora da se radi”, ukazuje profesor.

Takođe, navodi i da fakultet mora da ispunjava svoje programske ciljeve, edukaciju i naučnoistraživački rad i u uslovima pandemije i da će se truditi da nastava bude bezbedna ali i kvalitetna.

“Neke stvari se mogu planirati, a neke ne, pa se i neke odluke donse ‘ad hok'”, rekao je Davidović.

Ističe da se zdravstveni sistem Srbije pokazao boljim i efikasnijim nego u mnogo bogatijim i razvijenijim zemljama.

Navodi da je korona imala brojne indirektne negativne efekte, da je odložila blagovremeno lečenje velikog broja hroničnih bolesnika, malignih, kardiovaskularnih.

“Svi oni koji imaju oboljenje krvnih sudova imali su veći rizik od komplikacija u toku korone, a i oni koji nisu imali bolesne krvne sudove zbog efekata koje korona izaziva na neke delove organizma, pre svega na sintezu tzv. faktora koagulacije koji dovode do stvaranja tromba, oni su onda u nekim slučajevima veći problem nego neki respiratorni”, objašnjava profesor.

Dodaje i da danas postoje efikasni lekovi koji sprečavaju zgrušavanje krvi i da je potrebno da ih pacijenti uzimaju onako kako lekari prepišu.

“Nemojmo biti svi stručnjaci za D-dimer, prepustimo to onima koji znaju”, poručuje Davidović.

Mladi vaskularni hirurzi stiču znanje u Srbiji

Ukazuje i da im ove godine dolaze pacijenti sa mnogo vaskularnim bolestima u težem stanju koje je mnogo teže lečiti sa neizvesnijih ishodom i rizicima i čije je lečenje skuplje.

Zato je, naglašava, veoma važno da to rade oni koji su sposobni, kompetentni i kvalitetni, a jedan od dokaza za to je i velika zainteresovanost inostranih mladih vaskularnih hirurga poslednjih 15 godina na klinici u KCS.

“Edukovano je preko 40 njih i to većinom iz visokorazvijenih zemalja zapadne Evrope, Italije, Španije, Belgije. Mi sada znamo ko će nam dolaziti do kraja iduće godine, što je najbolji pokazatelj kakav rejting zauzima naša vaskularna hirurgija u Evropi”, naglasio je dekan  Davidović.

IZVOR: RTS
Za još vesti pratite ERO

#vesti #užice