Radovi polaznika škole slikanja, dizajna, kostimografije i scenografije „Mašnica”, koju vodi akademski umetnik Snežana Kovačević, kostimograf  Narodnog pozorišta Užice, večeras su ponovo pred publikom izloženi u Kući čaja. Ukrasne daščice, čaše, šolje, varjače, kutijice i još nogo toga kreativnog što su stvorili mladi, ali i stariji polaznici mogu se pogledati i kupiti u narednih sedam dana.

Na izložbi se nalaze radovi desetak polaznika urađeni u dekupaž tehnici, koju su polaznici vežbali i savlađivali u prethodnih nekoliko meseci.

—Imali smo temu snove i slava, ali u suštini je vrlo slobodan izbor, pa ni izložba nema poseban naziv, ovo je jednostavno izložba radova škole „Mašnica”. Uglavnom su radovi urađeni u tehnici dekupaž, ali ima i dečjih crteža kostima, obuće, imamo i poeziju koja je ilustrovana i sve je to uspešno urađeno. U ovoj fazi su odlični radovi, naravno potrebno je još malo poraditi na preciznosti i detaljima, ali vremenom i vežbom će se i to steći. Moram reći da se ne oseća razlika u kvalitetu radova između odraslih i dece, koji su polaznici naše škole. Oduševljena sam njihovim radovima, pogotovo kada ih sve vidim ovako izložene. Zahvalila bih se Kući čaja što nam je i ovaj put omogućila da u ovom zanimljivom prostoru izložimo radove  i na ukazanom gostoprimstvu—rekla je Kovačevićeva i dodala da će u toku jula i avgusta, škola Mašnica raditi u novom terminu, utorkom i četvrtkom od 12 do 14 časova u RCU kod Doma Petar Radovanović.

Iva Simić (12) je nedavno krenula na radionicu Mašnice za koju je saznala od drugarice i kaže da se uopšte nije pokajala što se upisala.

—Od malena crtam i soba mi je ispunjena radovima. Naučila sam kako se radi dekupaž na radionici, a iako to sve mogu kući da radim, ipak je bolje na radionici, jer tu imam bolju koncentracija i u društvu je sve lepše raditi. Na izložbi sam izložila ramove za slike, daščice, kutijice za nakit. Za prijatelje sam uradila nekoliko radova u dekupažu, a mnogo mi znači ogledalo koje sam uradila za predstavu.

Kako bi naučila bolje da crta Danica Krivokapić (11) se upisala u školu Mašnica i tu je otkrila nove prijatelje, ali savladala mnogo kreativnih stvari. Zadovljna je radovima koje je uradila u dekupažu i izložila ih na izložbi, a kaže da su svi oni urađeni u veseloj atmosferi na radionici.

Ema Simić (8) je zahvaljujući baki saznala za radionicu i odlučila je da krene i otkrije šta se tamo radi.

—Najviše mi se dopada dekupaž i drago mi je što sam to savladala, jer sada mogu da sredim i preuredim razne stvarčice i dam im novi izgled.

Najstariji polaznik ove škole Mirjana Ožegović kaže da joj prija boravak u školi i da joj vreme tamo brzo proleti.

—Lepa je atmosfera i okruženje na radionici i zaista se prijatno osećam kada sam tamo. Dekupaž mi ispunjava slobodno vreme i uživam u seckanju, lepljenju i lakiranju motiva sa papirnih salveta. Razlike u godinama polaznika mi ne smetaju, svi se lepo družimo, pričamo, pomažemo jedni drugima, savetujemo kako i šta bi moglo da se radi. Pozivam sve koji žele da nam se pridruže i prijatno provedu vreme i nauče nešto novo.

Aleksandra Tanović je ljubitelj ručnih radova i uz pravljenje ukrasnih prstenova za salvete, zainteresovala se za dekupaž i doža u Mašnicu.

—Radionica je izuzetno kreativna, lepo se družimo, a uz to radimo nešto kreativno i zanimljivo. Volela bih da se usavršavam u dekupažu i da kasnije uređujem nameštaj u ovoj tehnici. Super je atmosfera, a od Nene se može mnogo toga naučiti.

Izložene radove škole „Mašnica” možete pogledati u Kući čaja u narednih nedelju dana.

M. H.

U utorak 17. juna od 20, oo na Velikoj sceni Narodnog pozorišta biće prikazan „Neprijatelj naroda” (poučni komad, Ibzen sa Brehtom, partitura za kompozitora, dva glumca i reditelja)  u režiji Zlatka Pakovića.

19. juna od 20, 30 u Narodnom pozorištu Užice, biće izvedena premijera komada „Žanka” Miodraga Ilića . Ovu 528. po redu premijeru Užičkog pozorišta pored reditelja, Anderee Ade Lazić potpisuju i dramaturg Dragana Bošković, scenografija i kostimi Tamara Bušković, i glumačka ekipa : DivnaMarić, Slobodan Ljubičić i Vahidin Prelić.

Komad „Žanka” bavi se biografskim podacima legendarne Žanke Stokić, njenim preispitivanjem,košmarima predsmrtne noći u kojoj se mešaju stvarnost i aveti prošlosti,trenuci kada  ponovo pita sebe i ljude koje je poznavala i koji su obeležili njen život (Branislav Nušić, Simeon Tošić, Aleksandar Gavrilović, Moris Pijade i  Vojni Islednik kao oličenje novog društva). U agoniji traženja odgovora na pitanje – da li je sve tako moralo da bude, na tas vage se stavljaju događaji i okolnosti, želje i  motivi žene, umetnice,  koja je sve u životu podredila jednom –pozorištu i sceni.

O reditelju: Andrea Ada Lazić je završila Akademiju umetnosti u Beogradu i master na London film school. Zaposlena je kao reditelj u Kulturno umetničkom program RTS, gde  je, između ostalog u Dramskom programu adaptirala i za potrebe televizijskog dramskog programa režirala veliki broj pozorišnih predstava. Autor je celovečernjeg igrano– dokumentarnog filma „Zalažem se za laž” o Zoranu Radmilović. Dobitnik je nekoliko nagrada za pozorišnu režiju (Zlatna kolajna Žirija publike na Međunarodnom festival monodrama u Zemunu, Specijalna nagrada za režiju na Međunarodnom festival komedije „Zlatna liska ”u Mostaru itd.). U sibirskom gradu Surgutu postavila je na scenu mjuzikl za decu „Srpska bajka o ljubavi ” na temu srpske bajke u ciklusu „Bajke sveta”. U Šabačkom narodnom pozorištu režirala je praizvedbu drame „Tektonika osećanja” Erika Emenuela Šmita.

Miodrag Ilić, (Beograd, 23. April 1934.) , književnik, pretežno dramski pisac,napisao je 28.drama, publicist,novinar, prevodilac i pedagog. Diplomirao je engleski jezik i književnost na Filozofskom fakultetu u Beogadu, a 1966. završio studije dramaturgije na Fakultetu dramskih umetnosti u Beogradu. Između ostalog , bio je upravnik Beogradskog dramskog pozorište, direktor Drame Narodnog pozorišta I direktor Programa za inostranstvo RTS. Jedan je od osnivača Udruženja dramskih pisaca Srbije i u periodu 1978/80  bio predsednik ovog udruženja.  Dobitnik je velikog broja nagrada za dramsku i filmsku delatnost.

U Gradskoj galeriji  Kulturnog centra Požega, 12.juna otvorena je izložba vajara Davora Dukića pod nazivom „Odrastanje”. Objašnjavajući naslov izložbe, autor je izjavio:

—Ova izložba ne pretenduje da ima jasnu poruku, da edukuje nekoga..Ona se više bavi fenomenom odrastanja i nekim malim momentima, frustracijama koje individua savladava. Ovo je kao neka vrsta ilustracije perioda kroz koji sam ja prolazio u detinjstvu, kroz koji sada moja deca prolaze. Meni su ti momenti detinjstva, igranja, odrastanja dirljivi. Možda je to suviše ličan razlog, ali umetnost se , u krajnjem i bavi ličnim stvarima.

Kada je najavljivana Vaša izložba upotrebljavao se termin– igračke. Na izložbi vidimo da se igračke pokazuju na mnogo ozbiljniji način, s mnogo više distanciranosti od prve asocijacije na tu reč?

—To nisu funkcionalne igračke, atraktivne su na prvi pogled, ali dosta poturaju vizelni identitet. Ja često imam potrebu da napravim subverzivni otkon od klasične industrije igračaka koje danas  služe za igranje, za kupovinu,  pre svega. Igračke su i kao fenomen zanimljive, iako su u stvari za decu onako kako mi odrasli mislimo. One dobro služe i kao ilustracija današnjeg društva. Kada pravimo igračke, mi u stvari kroz njih pripremamo  decu za svet. Kada pogledate kako usmeravamo dečake, devojčice na njihove uloge ,njihove modele kroz igračke koje su određene za jedne ili druge, mi u stvari oblikujemo buduće društvo. Jako je bitno čime se igramo u detinjstvu. Moja dva dečaka imaju duplo više igračaka nego što sam ja imao , a opet moja generacija je imala mnogo više igračaka nego generacija mojih roditelja, a to govori o sve masovnijoj produkciji i sve masovnijoj konzumeraciji igračaka što odražava sliku kretanja društva ka ovome- potrošačkom , koga sada imamo . Mi smo takođe i kao pojedinci jako emotivno vezani za naše igračke iz detinjstva koje su nas oblikovale kao individue i u tom smislu su one takođe važne. Moj strah je da su u današnjoj  ponudi,u ovoj ekstremnoj količini igračaka gubi taj specijalan, emotivan momenat. Takođe, današnje igračke postaju sve više usmerene u smislu da sve manje ima prostora za neku maštu koja bi deca trebala da ubace u prostor igre.

„Minut i po”

Rekli ste da se kroz Vaše radove bavite fenomenom frustracija iz detnjstva sa stanovišta odrastanja. Kako sad Davor Dukić gleda , sa stanovišta odraslog umentnika na period detinjstva?

—Ljudi koji se bave psihologijom smatraju da bez frustracija koje neizbežno postoje, i kroz njihovo savladavanje nema napretka, nema progresa. Bez frustracije i njenog prevazilaženja u smislu stimulansa nikada ne bi znali koje su naše prave granice. Prosto—previše zaštićena deca koja odrastaju „pod staklenim zvonom” ne mogu da ostvare zdrav odnos sa spoljašnjim svetom. Evo, ova skulptura se zove „Minut i po” i predstavlja ilustraciju mog doživljaja iz detinjstva kada sam „dahovao”, a to je vreme koje  dečak od četrnaest, petnaest godina može da izdrži pod vodom, bez vazduha, trudeći se, bar ja sam se tako osećao, da pomeri neke svoje granice.

Ovaj rad, „Izgubljeni dečak” se bavi roditeljskim strahom, bdenjem nad decom, odnosom roditelj– dete. „Izgubljeni dečak” je , u stvari,citat iz „Petra Pana”, to su svi zaboravljeni dečaci koji zaborave odakle su došli, zabora ve njihove majke i nastavljaju da žive u Neođiji. Mi danas imamo problem neodrastanja i nezrelih ličnosti, odrasle ljude koji , zbog nemanja frustracija, zbog previše zaštićenosti od strane roditelja u odnosu na razne situacije u životu koje treba da ih oblikuju, da pomognu da budu bolji ljudi , nekako ostanu večiti dečaci.

I ova krv u „Mrtvom nindži” je takođe deo odrastanja?

—To je napravljeno od silikona, a ceo rad je komplet ironičnih komentara na super heroje koji se pojavljuju u filmovima i ilustruju naše detinjstvo. U doba mog detinjstva je bila jako zastupljena ikonografija nindži, od filmova, stripa pa do igračaka. Pomisao na tu prisutnost jednog tipa heroja mi je bila jako zabavna pa sam na ovaj način pokušao da demistifikujem sve super heroje, da ih na drugi način definišem, a u suštini, ja tako ostavljam i svoj komentar na naše društvo kakvo je bilo „veselih” 70–tih, 80–tih…

Ne postoji dete koje nije imalo svog medveda za igranje. A Vaš „Medved” je nešto sasvim drugo..?

—„Medved” je priča o nesvesnom, životinjskom u nama i svemu onome čime ga sputavamo, a to sam ovde prikazao onim zavetnim, običajnim crvenim koncem.

„Spontano  sagorevanje” ima jaku muskulaturu koja je jako poznata..?

—Da , ova skulptura ima veze sa bivšom Jugoslavijom, soc–realističkom skulpturom i tim temama jakih ljudi, a u suštini je priča o tome kako smo se uništili, sagoreli..Ja sam detinjstvu imao knjigu „Najveće svetske misterije”, i jedna od tih misterija koja je na mene ostavila dubok trag i slike koje traju iz detinjstva je priča o ljudima koji su samosagorevali, jednostavno se pretvarali u buktinju, i onda su drugi nalazili delove ruku ili nogu u pepelu..Ta slika iz detinjstva mi se povezala s našom istorijom koje je takođe deo odrastanja i onda je nastala skulpura..

„Stado ” kao motiv nam je blisko na različite načine  kao simbol. A Vaše stado ide u stanište bez krova, sigurnosti..?

—Stado kao simbol može da se tumači na više nivoa, počev od hrišćanskog tumačenja jagnjeta kao simbola žrtve, a od perioda pre hrišćanstva stado, odnosno broj ovaca ili koza je bio status materijalnog bogatstva i položaja u društvu. Jedna od prvih životinja koje smo pripitomili je bila ovca ili koza, i onda kroz njihovo umnožavanje dolazimo do simbola bogatstva, ali kroz ovo jalovo, beskrovno sklonište hteo sam da ukažem na to da je sve to skupljanje materijalnog nebitno trošenje života, jer ga nakon smrti ne možemo poneti sa sobom. S druge strane, kada posmatrate stado kao hrišćanski fenomen, možemo ga tumačiti kao ogromnu količinu žrtve koju čovek mora da učini da bi u životu nešto uradio.Inače,   jako volim kada ljudi nalaze različita tumačenja za moje skulpture.

„Ljubimci” podsećaju na motive iz naših narodnih priča–vuk u jagnjećoj koži…?

—Ovde me je jako interesovao motiv presvlačenja i oblačenja, pa sam želeo da napravim životinje koje se maskiraju u druge životinje, interesovao me je taj dvostruki obrt, ljubimci koji se poturaju da bi bili još umiljatiji…

U Vašim radovima se vidi različitost materijala. Koje materijale najčešće koristite?

—Sve ovo ovde sam sam izrađivao,znači, tu nema igračaka koje su kupljene u prodavnici pa onda modelovane ili adaptirane u svrhu da posluže nekoj od mojih ideja. Koristim poliesterske smole, plastiku, silikonsku gumu, vunu, prirodne materijale– karton, drvo, sve što koristi tome da izrazim svoju ideju, više sam za to vezan nego za fenomen materijala.

Vi se , po svemu sudeći, dobro zabavljate u ateljeu?

—Pa da, nekada ljudi i ne mogu da shvate kako ja to kroz nazovi igru radim ozbiljne stvari. Sam izrađujem sve ove detalje –i oko i stavljam dlaku po dlaku da bih napravio obrve, trepavice, kosu..Budući da ne živim, kao i većina umetnika, od svoje umetnosti u smislu da mi to bude izvor prihoda i materijalna sigurnost za sebe i porodicu, onda radim kada ukradem neki trenutak od ionako isparčanog vremena, pa mogu sebi da dopustim taj, nazovi luksuz da se igram ozbiljnim stvarima, ne mareći mnogo za ukuse i trendove.

A uskus publike? Recimo, da li posmatrate nekada reakcije na licima posmatrača Vaših dela?

—Iskreno, malo mi je neprijatno, da kažem trendovski–„frka” da direktno gledam reakcije. Više volim gledam reakcije publike na fotografijama s izložbi, kao utisak nečega što su videli. Malo je i opasno posmatrati reakciju publike jer onda čovek svesno ili nesvesno može da potpadne pod želju ugađanja ukusima publike. Svrha ovih skulptura i nije da u svakome probudi neko sentimentalno razmišljanje. Ranije sam pravio radove koji su izazivali neku negativniju reakciju u smislu osećanja. I svaka od reakcija posmatrača je za uvažavanje . Ta vrsta interakcije  je dobra jer ste svesni toga da neko razmišlja o tome šta ste uradili i na taj način vam šalje poruku . Inače, imam uzak krug ljudi uz mene koji nemaju običaj da povlađuju komentarima i koji se jako kritički odnose prema onome što radim i to je za mene jedan od parametara, pored reakcija posmatrača, da li sam na pravom putu.

Otvaranje izložbe „Odrastanje” Davora Dukića u Gradskoj galeriji Požega

Uz ova upustva koje nam je autor dao prilikom obilaska postavke, na svakom od posetilaca Gradske galerije Požega do 5. jula ,do kada je izložba otovorena, postoji još mnogo toga za tumačenje, nadogradnju i ličnu iterpretaciju poruka, simbola i ideja  u radovima Davora Dukića. Autor nam je, u skladu sa nazivom izložbe ponudio, da sa stanovišta odraslog čoveka s mnogo većom zaptanošću  i kritičnošću pogledamo sebe, svoje detinjstvo, roditelje i da se igramo ili ne igramo, ako su u pitanju naša deca, s mnogo skrivenih  tumačenja svim onim predmetima koje prosto nazivamo–igračkama.

Bigrafija: Davor Dukić, rođen u Karlovcima (Hrvatska) 1979. Diplomirao i magistrirao vajarstvo na Fakultetu likovnih umetnosti u Beogradu. Izlagao je na četiri samostalne i brojnim grupnim izložbama u zemlji i inostranstvu (Amsterdam, Kijev, Zagreb, Strazbur, Temišvar..).Dobitnik je više nagrada za skulpturu i autor vije javno izvedenih radova. Učestvovao je na sajmovima umetnosti u Moskvi, Bolanu i Majamiju sa Galerijom „Zvono”. Zaposlen je na mestu predavača u „Beogradskoj politehnici”. Živi i radi u Zemunu.

M. Nikolić

U Svečanoj sali Opštine, 20. juna od 19, 00 održaće se promocija knjige „Duhovnost u delu Isidore Sekulić” autora Valentine Zlatanović Marković.

O knjizi govore: akademik Vladeta Jerotić, prof.dr Dragoljub Zorić i prof dr Goran Maksimović (dekan Filozofskog fakulteta u Nišu).

U Umetničkom delu promocije učestvuju: Ignjat Milićević (tenor) i Anđelija Đoković (klavirska pratnja) iz Muzičke škole dok će Sara Matović govoriti odlomke iz Isidorinog dela.

Voditelj programa je Gordana Rogić.

Izdavač knjige je Narodni muzej Užice , a knjiga je do sada  predstavljena na Sajmu knjiga u Beogradu.

Nakon uspešnog gostovanja „Henrija VI” (Fond Laza Kostić, Narodno pozorište Beograd i Glob teatar) pre dve godine u Glob teatru u Londonu, reditelj ove predstave Nikita Milivojević, kako je izjavio u intervju RTS –onako  kako je to kod nas jedino moguće kroz jednu prijateljsku i privatnu posetu producenata Glob teatra u Čortanovcima,došao je do  ideje koja će ove godine biti i realizovana – gostovanje Globa u Čortanovcima na Šekspir festivalu.

Ansambl Glob teatra je povodom obeležavanja 450 godina od rođenja Viljema Šekspira, na njegov rođendan– 23. aprila krenuo na veliku svetsku turneju  koja će trajati dve godine, sa predstavom „Hamlet” u režiji Dominika Dromgula i Bila Bakhursta. Turneja Globa sa „Hamletom” se završava 23. aprila 2016. kada se obelešava 400  godina od smrti čuvenog pisca, a na ovom proputovanju kroz skoro sve zemlje sveta u Srbiji će gostovati 19. juna u Čortanovcima i ovom predstavom otvoriti novoustanovljeni Šekspirov festival.

Dvorac Vila Stanković- scena na otvorenom za Šekspir festival

Šekspirov festival u Srbiji se ove godine organizuje prvi put, s namerom organizatora – Itaka art teatra iz Inđije iza koga stoji reditelj Nikita Milivojević da postane tradicionalan .Ove godine tokom sedam dana trajanja u srednjevekovnom zamku  Vile Stanković u Čortanovcima  će prikazati savremenu svetsku produkciju rađenu po dramama Viljema Šekspira.  U organizaciju ovog festivala uključeno je i Pozorište mladih iz Novog Sada gde će se odigrati nekoliko predstava iz glavnog programa festivala. Pozoriše mladih je istovremeno  rezervna lokacija u koju se sele predstave  iz Čortanovaca u slučaju loših vemenskih prilika koje bi onemogućile teatar na otvorenom.

Na glavnom programu Šekspir festivala su: 19. jun: Glob teatar–„Hamlet”, 20.juna: Državno dramsko pozorište „Kote Marjanišvili” Tbilisi, Gruzija–„Kako vam drago”, 21. juna: Mestno gledališče ljubljansko , Ljubljana, Slovenija–„Ukroćena godopad”, 22. jun: Fond „Laza Kostić” Beograd, Glob teatar London, Narodno pozorište Beograd –„Henri VI”, 23. juna: u  Pozorištu mladih u Novom Sadu, pozorišna trupa „Rajska ptica” Atina, Grčka–„Romeo i Julija za dvoje”, 24. jun u Pozorištu mladih: Nina Salinen, Helsinki, finska/Los Anđeles , SAD–„Siroti siroti Lir”(po drami „Kralj Lir”), 25. jun u Pozorištu mladih: Akademija umetnosti Novi Sad, studenti II godine glume i režije izvešće „Muzej Šekspir”.

U Kulturnom centu Inđija , prostorijama Itaka art centra i Pozorištu mladih u Novom Sadu u sklopu pratećeg programa biće izvedene radionice, projekcije dokumentarnih i igranih filmova rađenih po motivima drama V. Šekspira.

M.Nikolić