Na programu IX međunarodnog studentskog filmskog kampa „ Interakcija” u petak, 22. 08. pored redovnih aktivnosti učesnika kampa na montaži snimljenih filmova i predavanja za polaznike masterklasa „Interdoc” u večernjim satima, za učesnike i posetioce program „Interscreen” organizuje projekcije projekcije nagrađenih filmova Međunarodne asocijacije filmskih i televizijskih škola (CILECT).

Izbor CILECET PRIZE 2013, za ovo veče predstavlja projekcija filmova:

—Upoznati moga oca/ Lea Glob–Danska

—Masa muškaraca/ Gabriel Gauchet –Velika Britanija

—Preko ušiju / Timothy Reckart– Velika Britanija

—Kasnije/ Lukasz Konopa–Velika Britanija

—Zamah proizvođača sanduka/ Elmar Imanov–Nemačka

Nakon projekcije filmova (20,00 sala bioskopa KC Požega) biće održano veče karaoka u kafeu Mali princ.

Prethodne večeri, 21. 08. posetioci su imali priliku da pogledaju jedan od prvih filmova reditelja Želimira Žilnika– „Rani radovi”. Pozdravljajući publiku , autor , koji , iako zauzet snimanjem svoja dva nova filma od kojih jedan očekuje premijeru na jesen, našao mogućnosti da dođe i učestvuje kao predavač na „Interdoc–u” osvrnuo se na vreme kada je film stvaran. Žilnik je, u svom maniru, držeći se toga da je istina ipak najvažnija, rekao da je prava istina da ovaj film nikada nije bio zabranjen, i da je imao dobar prijem kod bioskopske publike širom SFRJ, ali da je organizovan sudski proces na kome je film trebalo osuditi jer je „štetan po državu”. Reditelj, koji je u to vreme ujedno bio i diplomirani pravnik, sam je branio svoj film. Činjenica koju nismo znali jeste da je Josip Broz Tito, pasionirani ljubitelj filmova, odgledavši „Rane radove” izjavio da je film „dosadan” i da se čitava hajka od Javnog tužioca do Vrhovnog sudije koji je na kraju doneo presudu da jedan film ne može nikako da sruši državni poredak,  najverovatnije i podigla jer se film nije svideo predsedniku. Žilnik nam je skrenuo pažnju i na korišćenje prave istine o studentskim demonstracijama  1968. koje su, zarad ličnih interesa ljudi koji su u njima učestvovali a kasnije se probijali na lestvici političkih privilegija kao „borci protiv komunizma i osuđivani kao neprijatelji poretka”, okarakterisane kao „antisocijalističke”. Istina je da su one u stvari bile organizovane zarad toga toga jer su studenti smatrali da je tadašnji socijalizam skrenuo sa pravog kursa, i da je odstupivši od načela marksizma izdao svoje ciljeve, dakle –za veću i jaču primenu socijalističkih principa a ne protiv njih!

Nakon projekcije „Ranih radova”, u prepunoj Galeriji KC, studenti iz Meksika, Finske, Sirije, Rumunije , Izraela, Slovačke i Kine predstavili su svoje zemlje.

Meksiko

Iz Meksika je stigao Carlos Eduardo Correa Reynoso, student kamere, čiji filmovi do sada već imaju brojna priznanja na studentskim festivalima širom sveta. Njegova prezentacija pokazala nam je da Meksiko nije samo stereotip: sombrero, marijači, tekila, revolveri i banditi…već da je iza svega toga hiljadugodišnja tradicija jednog naroda koji se borio za slobodu i samostalnost, kultura i tradicija nastala mešanjem rasa i kultura koja se izrodila u autentičnu meksičku naciju. Karlos nam je pokazao klipove filmova prikazujući na taj način i istoriju meksičke kinematografije, a uz ove projekcije publika je imala priliku da proba jednu od meksičkih rakija od agave kao i slatkiše koji su „ljuti” jer se u Meksiku „i u bombone stavlja čili paprika”.

Finska

Predstavnice Finske, polaznice masterklasa „Interdoc” , Anna Rebecca Taronen i Sera Martikainen, prvo su publici podelile nekoliko knjiga umetničke fotografije da bi se kroz njihov sadržaj bar letimice upoznali s umetničkim svetom njihove zemlje. Njihova prezentacija, uz finsko nacionalno piće i slatkiše, pokazala nam je život u „zemlji jezera” u kojoj svaki stanovnik stariji od 9. godina sluša radio u proseku više od tri sata dnevno a ima na raspolaganju više od 45. frekvencija..Osim toga u Finskoj se na obavezno školovanje potroši 12.godina, a nezaposlenost koja je 7, 2% ne obuhvata doktore, medicinske sestre i socijalne radnike koji uvek imaju obezbeđen posao i spadaju u deficitarna zanimanja. Pored nacionalnog praznika koji je poznat kao „Ivanjska noć” i koji se uglavnom provodi na jezerima, Finci kao nacija najviše vole da skaču i „skakanje u svim oblicima je naš nacionalni sport”—nasmejale su publiku simpatične devojke iz daleke zemlje.

Sirija

Iz Sirije je stigao Dhiyaa Alshikh, koji je pozdravivši prisutne rekao da „dolazi iz Sirije a nije ni izbeglica ni terorista” stavljajući nam na znanje da u svetu poznati po ove dve kategorije, Sirijci imaju i drugi život, mada rastrzan ratovima i nemirima koji već predugo traju,koji je koliko toliko miran i uređen . Uživanje je bilo pogledati kratak film o Siriji i Damasku (koji je najstariji glavni grad na svetu a Sirija zemlja s najstarijim pismom na svetu) koji je uradila njegova grupa na filmskoj školi. Naravno, bili smo u mogućnosti i da probamo nacionalne specijalitete Sirije.

Izrael

Iz Izraela je stigao student filmske produkcije,učesnik kampa „Interakcija” Tal Siano, koji nije želeo nikakvu video prezentaciju, „jer šta pokazati iz zemlje u kojoj je ponovo rat a da se pri tome ne osećaš krivim pošto pokazuješ lepe stvari dok ljudi nepravedno umiru, a pričati o ratu nije ni  malo lepo”. Tal je istakao da je Izrael zemlja sa najviše nobelovaca na svetu i da je to dovoljno u prilog činjenici da tamo živi edukovan i svestan narod koji nije za nacionalizam i krvoproliće i da je tragedija te zemlje i u tome da on i njegova generacija za dvadeset godina života pamte već pet ratova.

Rumunija

Skromna Rumunka, student kamere Ana Maria Vijdea je umesto priče o Rumuniji koja bi po njenom mišljenju bila previše uopštena da bi prikazala sva bogatstva njene zemlje, ponudila da joj se zainteresovani obrate pitanjima nakon spota o zanimljivom festivalu tradicionalne rumunske muzike koji nam je prikazala.

Predstavnik Slovačke, student režije Andrej Kolencik, koji je prošle godine na Kustendorfu osvojio nagradu „Zlatno jaje” za svoj film,  svoju prezentaciju krenuo je sa isticanjem razlika između Slovačke i Slovenije koje ljudi u razgovoru mešaju zbog sličnosti u nazivu i izgledu zastava, ali dajući prednost Slovačkoj zbog boljeg piva. Njegova duhovita prezentacija predstavila je Bratislavu u najlepšem svetlu kroz promotivni spot za koji je Andrej rekao da pola od prikazanog ne postoji u stvarnosti već je to stvar marketinga, a najviše smeha donela je priča i video materijal o prazniku koji postoji samo u njegovoj zemlji na koji muškarci obučeni u narodne nošnje, hvataju devojke, polivaju ih ogromnom količinom vode i onda ih udaraju velikim korbačem da bi im se one na kraju zahvalile. Nešto o filmu na duhovit način, nešto o nacionalnoj rakiji koja je i bila poslužena, o hokeju koji je iznad religije u Slovačkoj, o Visom Tatrima … uz salve smeha, Slovačka je predstavljena kako jako interesantna i živopisna zemlja u koju bi svako poželo da ode.

Kina: Hong Kong

Iz Kine, tačnije Hong Konga stiglo je troje predstavnika, polaznika masterklasa „Interdoc” – Pui Chung Lui, Ka Po Fok, Chun Ming Chow, koji su prvo istakli da njihov izgled može da zavara jer ljudi koji dolaze iz Hong Konga liče na južnokoreance i japance, a u stvari su Kinezi! Njih troje, na smenu , pričali su o proslavi praznika duhova, kako duhovi mrtvih imaju velike novčanice za kupovinu ulaznice u raj, o proslavi kineske Nove godine,  o zvezdastim voćkama koje jedu na praznik posvećen Mesecu, o običajima i mitologiji Hong Konga… Na kraju svoje prezentacije praćene video materijalom , studenti su organizovali i mali kviz znanja , tako da su najpažljiviji i oni koji su najviše zapamptili iz njihovih izlaganja osvojili dodatna pakovanja tradicionalnih slatkiša Hong Konga.

Naredni program „Interface” na kome će biti prezentacija Venecuele, Irske, Indije, Italije, Rusije, Filipina i Turske organizuje se u subotu 23. avgusta od 22, 00 u Gradskoj galeriji KC, nakon projekcije filma o Guči (20, 00) koji je uradio autor iz Turske –Sali Saliji–Salini.

M.Nikolić

Kada se jednog dana bude pravio dokumetnarni film o istoriji dokumentarnog filma u Srbiji, nezaobilazan i bitan deo biće i priča o „Interakciji”. Međunarodni studentski filmski kamp „Interakcija”, ove godine deveti po redu,  zvanično je počeo 12.avgusta kada su učesnici kampa „Interakcija” počeli sa snimanjem tri dokumentarna film na teritoriji Čačka i Požege. Drugi deo ovog , za studente filmskih zanata iz celog sveta,  značajnog događaja počeo je 19. avgusta na Gradskom trgu Požega okupljanjem studenata, učesnika i „Interakcije” i polaznika masterklasa „Interdoc”.

U svečanom defileu predvođeni bubnjarima, 38. studenata filmskih akademija i fakulteta iz 21. zemlje prošetali su, onako kako vodi kružna putanja požeškog trga do ispred zgrade Opštine Požega.

Dejan Petrović, direktor NFC „Filmart”

Okupljene je pozdravio direktor Nezavisnog filmskog centra „Filmart”, organizator „Inerakcije” i „Inerdoc–a”, naš filmski reditelj i profesor na FDU, Dejan Petrović:

—Okupili smo se na trgu koji je prepoznatljiv u Srbiji po specifičnom kružnom obliku koji spaja sve strane grada u jedan prostor koji je ovo veče posvećen studentima i filmu. Nalazimo se na mestu koje je prepoznatljivo u svetu po „Interakciji ” i „Interdoc–u”, manifestaciji u Požegi koja je ove godine okupila, do sada najviše učesnika– 38 studenata iz 21. zemlje sveta.

Milovan Mićović, predsednik Opštine Požega

Milovan Mićović , predsednik Opštine Požega , pozdravio je prisutne:

—Opština Požega je i ove godine, deveti put za redom generalni pokrovitelj manifestacije „Interakcija” a od pokretanja , pre četiri godine i „Interdoc”. Za sve ove godine postojanja, „Interakcija ” je dala jasne i vidljive rezultate, pre svega jer Požega svakog leta postaje centar u kome se okupljaju mladi ljudi , studenti filmskih umetnosti iz celog sveta. S druge strane, zahvaljujući  učešću u organizaciji i aktivnostima „Interakcije” mladi ljudi iz našeg grada i okoline postaju bogatiji za jedno filmsko istustvo i znanje. U prilog tome govori činjenica da je od 6 upisanih studenata na FDU, odsek Režija– dvoje iz Požege, a na smeru Produkcija, od 8. upisanih jedno je iz našeg grada, te tako o Požegi možemo govoriti kao o budućem filmskom centru.

Nakon što je po imenu ,pojedinačno, okupljenoj publici predstavio studente , Dejan Petrović je pozvao predavače na „Interdoc–u”, naše renomiranje filmske stvaraoce: profesora mr Dragana Elčića i Želimira Žilnika da sa predsednikom Opštine Požega  Milovanom Mićovićem,  podignu zastave , simbole „Interakcije” i „Interdoca” ispred zgrade Opštine .

Želimir Žilnik

Želimir Žilnik se nakon ovog ceremonijalnog čina obratio studentima i publici:

—Poziv da dižemo zastave nametnuo mi je podsećanje– kada sam to poslednji put podigao zastavu? Palo mi je na pamet da je to bilo daleke i davne šezdeset i prve na radnoj akciji u Grdeličkoj klisuri kada se gradio auto put koji se i danas, nakon pedeset i više godina još uvek gradi…Znači , podizanje zastave s moje strane i nije bilo baš uspešno. Ali, to i ne mora biti tako u ovom slučaju, jer ako I posle pedeset i više godina ova manifestacija nastavi da traje,  to će stvarno biti veliki uspeh. U tom slučaju, nadam se da će tada, na ovim klupama sedeti puno njih s nagradama iz Kana ili Oskarom i pozdravljati podizanje zastave.

prof mr Dragan Elčić

Profestor mr Dragan Elčić koji je među studentima popularan i po šalama krenuo je sa jednom takvom , ali je nastavio ozbiljnim tonom:

—Uspeli smo od početka  ovogodišnje „Interakcije” pre nedelju dana,  da snimimo, za ovih devet godina mog iskustva, tri najbolja filma do sada. Od sutra krećemo sa aktivnostima na „Interdoc–u” i studenti nastavljaju s monitiranjem svojih snimljenih materijala da bismo svi zajedno, 27. avgusta , pogledali šta smo dobili kao rezultat.  Inače, za one koji ne znaju, „Intrekcija” je druga po značaju, na žalost ne i po finansijama, manifestacija u Srbiji što se tiče kulture, umetnosti i edukacije mladih, pa organizatorima treba odati priznanje ali i pružiti svu moguću podršku za ubuduće.

Programi u Požegi , do 27. avgusta, završne večeri kada će biti projekcija snimljenih filmova nastavljaju se svakodnevo: pre podne polaznici masterklasa „Interdoc–a” sa predavanjima a uveče od 20, 00 su program „Interscreen” koji obuhvataju projekcije dokumentarnih filmova sa prethodnih „Interakcija” kao i projekcije filmova „Milica” prof. mr Dragana Elčića (25.08.) i „Rani radovi” Želimira Žilnika (21.08.). Projekcije su u sali Kulturnog centra Požega a svako veče biće obogaćeno s još jednim od programa bilo da su u pitanju prezentacije zemalja učesnica od strane studenata, karaoke parti, fudbalske utakmice između domaćina i gostiju. Kulturni centar Požega je za ovu priliku organizovao i dva koncerta i to: u nedelju 24. avgusta od 22, 00 u bašti Doma vojske koncert „The Mothership Orchestra”, i u utorak 26. avgusta od 20, 00 u sali bioskopa KC, koncert naše violinistkinje koja živi i radi u Parizu , Jelene Petrović s svojim prijateljima.

Nakon projekcije ovogodišnjih filmova nastalih na „Interakciji” završne večeri , u sali bioskopa KC Požega 27. avgusta, isti će biti prikazani i dan kasnije od 21, 00 u sali Kulturnog centra Beograd.

M.Nikolić