Američka rok grupa Aerosmith je za naziv benda uzela naslov svog debitantskog albuma objavljenog 1973. godine. Osnivači grupe su se upoznali još kasnih šezdesetih godina tokom odmora, ali pošto su bili iz različitih gradova nije postojala mogućnost za saradnju. Datum osnivanja benda je 1970. godina kada su Stiven Talariko, kasnije Tajler, Džo Peri i Tom Hamilton odlučili da Boston može da bude idealna baza za rad. Nazivaju ih i „nevaljali momci iz Bostona” iako niko od njih nije iz tog grada. Pridružuju im se Bred Vitford i Džoi Kremer tako da uspevaju da snime prvi album.

Stiven Tajler je bio poznat i kao „demon vrištanja”, ali pored pevanja svirao je i klavir, usnu harmoniku, bubnjeve i udaraljke. Pre osnivanja benda svirao je bubnjeve i pevao prateće vokale, ali je odlučio da u ovom bendu može da radi pod uslovom da bude vođa i glavni pevač na šta su ostali članovi pristali. Džo Peri je bio zadužen za solo i ritam gitaru i prateći vokal, Bred Vitford  takođe za solo i ritam gitaru, Tom Hamilton za bas gitaru, a Džo Kremer za bubnjeve, udaraljke i prateće vokale.

Bend je intezivno radio i postajao sve popularniji pa je samim tim došlo do potpisivanja ugovora za snimanje albuma „Aerosmith” 1972. godine sa izdavačkom kućom Kolumbija Rekords. Album je objavljen 1973. godine i pored roka bile su evidentne primese bluza u pesmama. Bluz rok je već tada bio temelj za prepoznatljiv zvuk Aerosmitha. Iako su sa pesmom „Dream On” stigli tek na 59. mesto na top listama, neke od ostalih pesma sa albuma su postale neizostavne na koncertima i radio stanicama pa je album prodat u dva miliona primeraka. Posle godinu dana konstantnih turneja, 1974. godine izdaju drugi album pod nazivom „Get Your Wings” koji je samo jedan u nizu multi platinastih albuma koje je producirao Džek Daglas. Ovaj album je postigao daleko više uspeha na top listama i stvorio armiju obožavalaca obzirom da je prodat u tri miliona primeraka. „Toys in the Attic” objavljen 1975. godine dovodi Aerosmith na poziciju internacionalnih zvezda kao što su Led Ceppelin i The Rolling Stons, na kome su uspešno spojili nekoliko muzičkih žanrova: bluz, rok, hevi metal, pank, pop i psihodeliju. Pesma „Sweet Emotion” ulazi u top 40, reizdanje pesme „Dreem On” na šesto mesto, dok je „Walk This Way” dospela među top 10. Ovaj album je sa osam miliona prodatih primeraka i njihov najuspešniji album u Americi. Album „Rocks” iz 1976. godine je prodat u četiri miliona primeraka i zajedno sa predhodnim albumom se visoko kotirao na listi Rolling Stoneovih 500 najboljih albuma. Posebno su poštovani u hard rok krugovima i imali su uticaja na muziku grupa kao što su Metalika, Gans N’ Roses i drugi.

Naredni album, „Draw The Line” iz 1977. godine nije postigao veću uspeh, ali je prodat u dva miliona primeraka. Dupli album „Live!Bootleg” je snimljen 1978. godine kao živi album i već se nazirala zloupotreba droga, tragovi brzog života, turneja i snimanja, sakriveni iza žestokih nastupa. Dolazi i do prvih nesuglasica koje dovode do promena u sastavu posle studijskog albuma „Night In The Ruts” iz 1979. godine. Upotreba droga na sceni i van nje postaje očigledna.

Kompilacijski album „Greatest hits” objavljuju 1980. godine, a već naredne godine ponovo dolazi do promena u sastavu zahvaljujući odlasku još jednog člana. U izmenjenom sastavu 1982. godine snimaju „Rock In A Hard Place” koji se smatra komercijalnim promašajem, pored toga što nije imao ni jedan hit. Na turneji nazvanoj po ovom albumu, Stiven Tajler se onesvestio na sceni.

Početkom 1984. godine u grupu se vraćaju stari članovi i Aerosmith kreće na povratničku turneju nazvanu „Back In The Saddle” zahvaljujući kojoj je kasnije snimljen živi album „Classics Live II”.Aerosmith potpisuje ugovor sa novom izdavačkom kućom Gefen Rekords. Za njih izdaju „Done With Mirrors” 1985. godine, ali bez hitova. Počinju turneju pod nazivom albuma koja se produžava sve do 1986. godine. U međuvremenu izdaju živi album „Classics Live”. Iste godine su Stiven Tajler i Džo Peri uradili obradu pesme „Walk This Way” u kojoj su zajedno sa Run D.M.C. uspešno spojili rok i hip hop uvodeći novi stil u američku muziku. Time su zaista započeli povratak na scenu, ali Tajler je morao na program odvikavanja od droge koji su u narednim godinama prošli i skoro svi članovi grupe.

Avgust 1987. donosi novi album pod nazivom „Permanent Vacation”, sa prodajom od pet miliona primeraka i tri singla na top 20 listi. Izlazi još jedan živi album pod nazivom „Classic Live!Vol.2”. Kreću na turneju sa Gans N’ Rosses boreći se da ostanu što dalje od droga dok su članovi Gans N’ Roses bili poznati kao veliki uživaoci. Album „Pump” izlazi 1989. godine, prodaje se u sedam miliona primeraka, ima tri top singla i zahvaljujući i pozitivnom stavu čak i kritičara vraća Aerosmith na vrh muzičke scene i donosi im prvu Gremi nagradu. Sam proces snimanja albuma je objavljen u DVD izdanju, a video spotovi za ovaj album dostižu platinasto izdanje. Objavljuju kompilaciju „Gems“ 1988. godine.

Turneja vezana za album „Pump” završena je 1990. godine, bend počinje da gostuje u emisijama, pojavljuju se i u jednoj epizodi serije Simpsonovi, gostuju na turnejama drugih grupa. Izlazi još jedna kompilacija 1991. godine pod nazivom „Pandora’s Box”. Pauziraju sa radom do 1992. godine, kada snimaju album „Get A Grip”, velikog komercijalnog uspeha sa prodatih sedam miliona primeraka. Kritičari nisu bili oduševljeni baladama sa albuma, ali su sve tri, „Cryin”, „Crazy” i „Amazing”, bile uspešne na MTV-u i radiju. U Americi je prodato sedam miliona, a u svetu oko dvadeset miliona primeraka. U spotovima su glumile Ališa Silverston i ćerka Stivena Tajlera-Liv Tajler. Za ovaj album je izdavačka kuća angažovala brojne tekstopisce zbog bolje komercijalizacije pesama, a Aerosmith je 18 meseci bio na turneji. Zbog želje da se što bolje promovišu kod mlađe populacije, pojavili su se u filmu „Wayne’s World 2”, sastav se sa svojom muzikom pojavio i u video igrici „Revolution X”,  a u Bostonu su 1994. godine otvorili sopstveni klub pod imenom „The Mama Kin”. Iste godine izdaju kompilaciju „Big Ones” sa tri nove pesme, a odmah iste godine i kompilaciju „Box Of Fire”. Limitirana kompilacija „Pandora’s Toys” je objavljena 1995. godine.

Posle toga ponovo potpisuju ugovor sa izdavačkom kućom Kolumbia Rekords, ali im je ostala obaveza da snime dva albuma za predhodnog izdavača. „Nine Lives” iz 1997. godine je bio praćen raznim ličnim problemima, otpuštanjem dotadašnjeg producenta kao i menadžera. Međutim i pored platinastog tiraža pojedinih pesama, ovim albumom Aerosmith pada na top listama, a kritike su podeljene. Objavljuju limitiranu kompilaciju „Made In America” 1997. godine. Opet sledi turneja u trajanju od dve godine, obeležena raznim problemima kao što su slomljena noga Stivena Tajlera ili opekotine drugog stepena koje je Džo Kramer zaradio u zapaljenom automobilu.Bend ipak izdaje singl „I Don’t Want To Miss A Ting”, ljubavnu temu iz filma „Armageddon” u kome je glumila Tajlerova ćerka Liv. Pesma je bila četiri nedelje na vrhu top liste i bila je nominovana za nagradu „Academy Award”. Objavljuju živi album 1998. godine sa materijalom sa dve turneje pod nazivom „A Litte South Of Sanity” koji je doživeo platinasti tiraž odmah po izlasku.

Tri godine kasnije, 2001. godine, objavljuju album „Just Push Play”, takođe u platinastom tiražu kao i kompilaciju „Yung Lust: The Aerosmith Anthology”. Iste godine su primljeni u „Rock And Roll Hall Of Play”. Nastupali su i na dobrotvornom koncertu za žrtve terorističkog napada 11. septembra. Početak 2002. godine su obeležili završetkom turneje „Just Push Play” istovremeno snimajući specijalnu emisiju Behaind The Music o bendu, aktivnostima i turnejama. Kasnije 2002. godine izdaju duplu kompilaciju pod nazivom „O,Yeah!Ultimate Aerosmith Hits” sa novim singlom „Girls Of Summer”. Sledi turneja u društvu sa Kid Rokom i Run D.M.C. kao predgrupama. Iste godine proglašeni su za drugi sastav na svetu koji je postao MTV ikona. Sa sastavom Kiss 2003. godine kreću na novu turneju pripremajući se za izdavanje bluz albuma. Bluz album „Hokin’ On Bobo” izdat je 2004. godine, koji je izvukao na površinu bluz i tradicionalnu muziku širom Amerike, vraćajući Aerosmith na muziku sa početka karijere. DVD snimljen uživo 2004. godine je bio je u stvari snimak prvog nastupa Aerosmitha na turneji „Hokin’ On Bobo”. Objavljuju limitiranu kompilaciju 2004. godine nazvanu „Greatest Hits 1973-1988” a 2005. godine takođe limitiranu kompilaciju „Gold”. Sledi još jedan živi album nazvan „Rockin’ The Joint” a 2006. godine kompilacija „Devil’s Got A New Disguise”.

Na albumu „Music From Another Dimension” snimljenom posle osam godina pauze, 2012.godine,saradnici Aerosmitha i prateći vokali su bili i glumac Džoni Dep,Sin Džona Lenona-Džulijan i kantri pevačica Keri Andervud.

Stiven Tajler je najavio pisanje knjige o Aerosmithu i  snimio duetsku pesmu sa južnokoreancem Sajom autorom pesme „Gangam Style”. Saj je tim povodom izjavio da je kao tinejdžer često plakao uz balade grupe Aerosmith i da su članovi ovog benda oduvek bili njegovi uzori. Pesma će biti objavljena na novom Sajovom albumu koji se očekuje u prodaji u novembru ove godine.

Aerosmith povremeno svira i na žurkama iznenađenja i privatnim zabavama krijući se iza imena kao što su „Dr. J. Jones and the Interns”, „The G-Spots” i „Rayco and The Seat Covers”. Za „Dan Aerosmita”  još 1993. godine zvanično je proglašen 13. aprila. Bend i dalje nastupa.

Mirjana Milićević

U Gradskom kulturnom centru u utorak, 26. novembra u 21 čas nastupiće The Norman Beaker Band iz Mančestera.

Norman je bio na čelu britanske blues scene poslednje tri decenije i prvi put je skrenuo pažnju javnosti krajem sedamdesetih godina kada je zasvirao sa legendarnim britanskim bluz gigantima kao što su Alexis Korner , Graham Bond i Jack Bruce . Cena karte za ovaj koncert je 300 dinara.

U sredu, 27. novembra  u 21 čas koncert će održati beogradska grupa Jarboli. Karte za ovaj koncert koštaju 25o dinara.

U okviru jesenje turneje po Srbiji, Darko Rundek i Cargo trio, posle nastupa u Beogradu, Novom Sadu i Kragujevcu, stižu u Užice. Koncert u Gradskom kulturnom centru biće održan u nedelju, 24. novembra u 20 i 30 časova.

Originalan i pun iznenađenja, Darko Rundek je već na početku turneje i prvom koncertu u Beogradu, publici priredio nesvakidašnji događaj. Beograđanima je najavljeno da mesta u Sava Centru neće biti numerisana, jer će publika biti na sceni zajedno sa Darkom i Cargo triom. Iz istog razloga nisu se prodavale karte za mesta u dvorani, na parteru i balkonu. Broj posetilaca je ograničen na samo 700 osoba. Rundekovo objašnjenje za takav postupak glasi:

—Za razliku od koncerata na kojima je publika negdje daleko, u prostoru koji je velik i značajan, a a mi na toj širokoj crnoj sceni kao u prevelikom stanu, ovdje možemo pozvati publiku k nama, ispuniti taj prevelik stan prijateljima i napraviti gala žurku.

Sudeći po svestranosti kojom je obeležen život Darka Rundeka, ovakva ideja za nastup je bila donekle očekivana. Iako je početak njegove karijere vezan za grupu Haustor, sviranje i pevanje, Darkova biografija je prepuna i drugih vidova umetničkog izražavanja.

U periodu kada je nastala osnova grupe Haustor u vidu neformalne grupe Komuna još 1977. godine, pored neobaveznog sviranja i pevanja, Darko se bavio i mnogim drugim stvarima. U tom periodu je studirao književnost, pisao za novine i bio je urednik kulturne rubrike Studenskog lista. Kasnije, 1979. godine kada je nastao Haustor, uveliko je studirao režiju na Pozorišnoj akademiji pa su muzički nastupi bili obeleženi pantomimom, teatralnošću i šminkom. Paralelno sa radom u Haustoru, radio je i kao asistent režije u pozorištu, povremeno glumio i režirao radio drame. Muziku za film „Orao” Zorana Tadića je napisao 1990. godine, Haustor je prestao sa radom, a Darko se sa porodicom preselio u Pariz. Tamo je komponovao muziku za pozorišne predstave, a za vreme rata je jedno vreme radio kao muzički urednik na Radio Brodu. Sredinom devedesetih je osnovao grupu KAAN koja je svoje mesto našla na pariskoj alternativnoj sceni. Uradio je i dva klupska nastupa u Parizu improvizujući ekipu Haustora da bi se zatim vratio u Zagreb i napravio sastav sa kojim je uradio seriju odličnih koncerata po Hrvatskoj.

Prvi samostalni album objavljuje 1997. godine pod nazivom „Apokalipso” žanrovski raznoliko, ali u stilu Haustora. Naslovna pesma je istovremeno i muzička tema u istoimenoj predstavi njegove supruge, režiserke Sande Hržić, koju je izveo teatar ITD. Drugi album izdaje 2000. godine pod nazivom „U širokom svjetu”, a krajem iste godine sa svojim sastavom održava tri legendarna koncerta u SKC-u i Hali sportova u Beogradu. Darkova ekipa je bila prvi značajniji bend koji je došao u Srbiju posle rata. Sva tri koncerta je završavao posvetom preminulom Milanu Mladenoviću iz grupe EKV i pesmom „Ona se budi”. Iste godine objavljuje i živi album iz beogradskog SKC-a nazvan „Long Time No See”. Naredne godine nastupa na novosadskom EXIT-u, a ozirom da je postao  miljenik publike nastupa i na naredna dva EXIT-a.

Treći solo album „Ruke” objavljuje 2002. godine i prodaje ga u ogromnom tiražu. Iste godine izdaje album „Uživo Tvornica” podpisujući ga kao Darko Rundek i Haustor. Već 2003. godine formira novi bend pod nazivom Rundek Cargo Orkestar, satavljen od muzičara koji su radili na albumu „Ruke”. Promotivna  turneja je obuhvatila skoro čitavu bivšu Jugoslaviju počev od Hrvatske, Srbije, Bosne i Hercegovine i Crne Gore. Završena je serijom koncerata u beogradskom SKC-u. Izdaje i dvostruki živi album 2004. godine pod nazivom „Zagrebačka magla” koji je snimljen u toku takozvane „Plave turneje”. Turneja je u stvari obuhvatala sedam tematskih večeri zaredom u Zagrebu na različitim lokacijama. Zahvaljujući mnogobrojnim gostima, album obiluje žanrovima i Darkovim muzičkim eksperimentima. Iste godine diskografska kuća Piranha Music iz Berlina izdaje malo promenjenu verziju albuma „Ruke” navodeći kao izvođače Darka Rundeka i Cargo Orkestar. Svetska distribucija donosi albumu mesto među prvih 10 na najvažnijim svetskim top listama i odlične kritike.

Novi album izdaje 2006. godine sa Cargo Orkestrom pod nazivom „Mhm A-ha Oh Yeah Da-Da”. Još jednom pokazuje da pripada ne samo Hrvatskoj već i Jugoslaviji koje više nema. Sledi zatim „Balade Petrice Kerembuha” 2008. godine i opet iste godine živi album iz beogradskog Sava Centra. Naredni živi album je objavljen 2009. godine u Kazalištu Antonio Gandusio u Rovinju. Sleda zatim „Plavi Avion”, „Rariteti CD 1(studio)” i „Rariteti CD 2(live)”, svi izdati 2010. godine.

U prodaji je i knjiga o Darku Rundeku koju je pod nazivom „Rundek,između-Knjiga o pjesmama” koju je napisao Ante Perković. Predviđeno je i limitirano izdanje koje obuhvata i živi album snimljen u Domu omladine. Sadržaj knjige je podeljen po celinama na osnovu Rundekovih pesama, pisana je u prvom licu jer u njoj nisu obrađivani biografija i klasičan intervju već dopisivanje Darka Rundeka i Ante Perkovića. Pored toga u knjizi su obuhvaćene izjave Darkovih saradnika, dokumenti, sećanja kao i dosad neobjavljene fotografije. Iako je zagrebačka izdavačka kuća Menart predvidela samo izdanje na hrvatskom jeziku, interesovanje za knjigu je ogromno. Rundek je knjigu obožavaocima u Beogradu potpisivao ćirilicom.

Pored Darka Rundeka Cargo Trio čine violinistkinja Izabel i multinstrumentalista Dušan Duco Vranić. Sudeći po nastupima u Beogradu koji su  trajali oko dva i po sata, sa pauzom od dvadeset minuta i raznovrsnom repertoaru, užička publika će sigurno uživati u koncertu. Na radost obožavalaca, premijernim izvođenjem pesme „Midniht Calypso” Darko Rundek najavljuje novi studijski album za sledeću godinu.

Mirjana Milićević

Švedska pop grupa ABBA je osnovana oko 1972. godine. Članovi grupe su bili dva bračna para:Bjorn Ulvaeus i Agneta Feltskog udruženi sa parom Beni Andersson i Ani-Frid Lyngstad. Naziv grupe je nastao od početnih slova njihovih imena. Poznati su postali posle pobede na Evroviziji 1974. godine kada su nastupili sa pesmom „Vaterlo”.

Svi članovi grupe ABBA su  pre osnivanja sopstvene grupe imali muzičke karijere. Beni Anderson je je još šezdesetih godina bio član popularnog švedskog pop-rok benda Help Stars, grupe nastale po uzoru na američke i britanske bendove. Bjorn Ulvaeus je bio frontmen grupe Hutenani Singers koji je više naginjao pop zvuku. Oba benda su bila vrlo popularna i imala su brojne nastupe tako da su se Beniju i Bjornu putevi često ukrštali. Došli su na ideju da zajedno pišu pesme što je rezultiralo hitom pod nazivom „Isn’t It Easu To Say” koji je izvodila grupa Hep Stars tako da je Bjorn ponekad gostovao na njihovim nastupima. Bilo je predloga da se Benijev i Bjornov bend spoje u jedan, ali to nije ostvareno. Međutim,prihvatili su predlog menadžera Huteni Singersa Stiga Andersona da pišu više zajedničkih pesama što je rezultiralo albumom „Lycka” koji je izdao upravo Anderson u svojoj diskografskoj kući Polar Mjuzik.

Agneta Feltskog je, iako najmlađi član benda, bila pop fenomen. Sama je pisala i izvodila švedske hitove, glumila je Mariju Magdalenu u švedskoj verziji Isusa Hrista Superstara a kritičari su je hvalili. Pisala je pesme u šlager stilu, izvodila ih, snimala obrade hit pesama i išla na turneje sa švedskim grupama. Bjorna je upoznala na turneji, zaljubila se i venčali su se 1971. godine. Njihovo venčanje je privuklo mnogo pažnje zbog popularnosti koji su uživali i proglašeno je za venčanje godine u Švedskoj. Sa druge strane Ani-Frid Lingštad se zahvaljujući takmičenju u pevanju vinula u zvezde. Pre toga njeno zanimanje je bilo domaćica i povremena pevačica u kabareu. Na takmičenju u pevanju je pobedila, počeli su da stižu pozivi za TV emisije i konačno je izašla iz anonimnosti. Na jednoj od turneja je upoznala Benija Andersona koji je pozvao da zajedno sa Agnetom peva prateće vokale na albumu „Lycka”. U tom periodu je počela i njihova ljubavna veza.

Početkom sedamdesetih, iako venčani, Bjorn i Agneta su vodili odvojene muzičke karijere, ali menadžer Stig je želeo da se probiju na međunarodno tržište na kome švedskih grupa skoro da nije bilo. Bjorn i Beni rade pesmu za Evroviziju 1972. godine pod nazivom „Say It With A Song”  koja je zauzela treće mesto, ali i postala hit u nekoliko zemalja. Ohrabreni tim uspehon Bjorn i Beni nastavljaju sa radom eksperimentišući sa zvukom i vokalnim aranžmanima. Kao rezultat njihovog rada nastala je pesma „Pepol Need Love” koja je prateće vokale iz pozadine dovela u prvi plan. Oduševljen zbog stvaranja novog zvuka menadžer Stig je izdao ovu pesmu kao singl, navodeći kao izvođače Bjorna, Benija, Agnetu i Ani-Frid.

Naredne godine ponovo pokušavaju na Evroviziji pesmom „Ring Ring”  i ponovo zauzimaju treće mesto. Radom u studiju je tada rukovodio Majkl Tretou koji je zahvaljujući eksperimentima sa tehnikom zvučnog zida postavio temelje originalnog zvuka ABBE. Stihovi njihove pesme na ovoj Evroviziji su bili prevedeni na engleski jezik jer Stig smatrao da do pravog uspeha može doći jedino probojem na američko i britansko tržište. Pod imenom Bjorn, Beni, Agneta i Frida su izdali i album „Ring Ring” sa kojim su imali uspeha u mnogim delovima Evrope. Stig,umoran od nezgrapnog imena grupe, tada privatno počinje da ih oslovljava sa ABBA  kroz šalu,obzirom da je to bilo ime i poznate Švedske firme za konzerviranje ribe. Firma nije bila mnogo poznata van Švedske, Stig je verovao da je ime odlično za međunarodnu muzičku scenu i došlo je do pregovora sa firmom oko prava na upotrebu imena.

Evrovizija im 1974. godine konačno donosi ubedljivo prvo mesto. Pop pesma „Waterloo” koju je producirao Majkl Tretou dobila je primese roka, bili su iskusniji i bolje pripremljeni i imali spreman materijal za album u tom periodu. U Britaniji pesma izbija na prvo mesto, a u Americi na šesto. Nakon toga dolazi do blagog pada u popularnosti jer se zbog prezauzetosti nisu dobro promovisali. Pesma „Sos” sa drugog albuma učvršćuje njihove pozicije i na britanskim listama je među prvih deset. Već 1975. godine svaki njihov singl je imao dobru poziciju na top listama a 1976. godine pesma „Mamma Mia” je prva u Velikoj Britaniji. Izdaju album „Greatest Hits” sa samo pet svojih hitova od 40 snimljenih pesama, ali i pesmom „Fernando”, kasnije jednom od njihovih najpoznatijih pesama.

Na albumu „Arrival” napreduju u pisanju tekstova i zvuku. Album je prepun hitova od kojih je njihov najveći „Dancing Queen”, a tu su i „Money, Money, Money” i „Knowing Me, Knowing You”. Popularnost je ogromna u Velikoj Britaniji, zapadnoj Evropi i Australiji, a jedini uspeh koji je ABBA postigla u Americi je prvo mesto sa pesmom „Dancing Queen”. ABBA postaje glavni parametar evropske pop muzike, a pojedine grupe kopiraju pristup stvaranju benda sa dve žene i dva muškarca. Pojedine grupe na ovakav način uspevaju da pobede na Evroviziji: Braterhud of Men 1976. godine i Bak Fiz 1981. godine.

Snimaju i dokumentarni film ABBA na svojoj turneji po Australiji istovremeno izdajući album pod nazivom „The Album”. Do 1978. godine postaju megabend, a u napuštenom bioskopu koji su pretvorili u studio Polar Mjuzika, snimaju i mnogi uspešni bendovi kao na primer Led Cepelin. Singl „Summer Night City” je njihov zadnji hit broj na švedskim i britanskim top listama, ali ujedno i uvod u disko zvuk na albumu „Voulez-Vous” sa hitovima kao što je „Chiquitita”. Iste godine izdaju i drugi album sa hitovima na kome je objavljen i njihov najveći disko hit „Gimme! Gimme! Gimme!”.

Brojnu publiku imaju na turneji po Americi i Kanadi 1979. godine a 1980. Godine objavljuju album „Super Trouper” na kome su nešto više bili zastupljeni sintisajzer i stihovi lične sadržine, a u Velikoj Britaniji je naručeno milion kopija još pre izdavanja čime su ušli u istoriju diskografije. Ponovo su broj jedan na britanskim top listama i dolaze i u sam vrh američkih top lista. Izdaju kompilaciju pesama na španskom jeziku sa kojom takođe odlično prolaze.

Njihov poslednji studijski album je „The Visitors” iz 1981.godine na kome kroz melodičnost pop melodija provlače daleko zrelije stihove kroz teme o politici, komunizmu, starosti, odrastanju. Promena je došla u najgorem mogućem trenutku, jer je došlo do komercijalnog propadanja posle zadnjeg singla „One Of Us” koji je bio apsolutni hit u svetu u decembru 1981. godine. Bez obzira što je ABBA i dalje imala brojnu publiku pogotovo u Evropi, nisu mogli da nastave sa radom zbog ličnih problema jer su se oba para u međuvremenu razvela. Pokušali su 1982. godine da snime novi album, ali su ipak izdali samo kompilaciju svih predhodnih uspeha, sa samo dve nove pesme. Do sporazumnog raspada benda došlo je 1983. godine.

Mirjana Milićević