DSC_1889

U galeriji Učiteljskog fakuleta u Užicu u ponedeljak, 17. marta otvorena je izložba Nikole Spasojevića pod nazivom „Sloboda”.

Nikola Spasojević (1988) rođen je u Ivanjici, gde je i završio osnovnu i srednju ekonomsku školu. Apsolvent je Učiteljskog fakulteta u Užicu, smer razredna nastava, a ovo je njegova druga izložba. Pored slikanja bavi se i fotografijom, kamerom i montažom, glumom i recitovanjem.

Izložbu je otvorio slikar i profesor mr Obrad Jovanović. U svom obraćanju prisutnima, rekao je:

—Sloboda je skup dopuštenja. Sloboda je skup mogućnosti. Sloboda je naše ogledalo i naša mogućnost. Sloboda je čak i kada se obratite dekanu ovog fakulteta za dopuštenje da ovaj prostor bude galerija u kojoj će pored Nikole izlagati i ostali studenti kao i drugi umetnici iz ovog i ostalih gradova. Kada su upitali Pikasa na početku njegove pariske karijere, nakon faze kubizma, koga se od pariskih umetnika boji, on je odgovorio: „Bojim se onih koji dolaze.” Mladi ljudi kao Nikola, koji je nešto obećao životu, i a i ovom izložbom svoje obećanje ispunio, su naša nada. Sa ovom izložbom, on je i simbol načina na koji počinju mlade generacije. Kad pogledamo svet u kome živimo i sva dela koja se ovde, na ovoj izložbi nalaze, onda bi po svoj toj sivoj boji mogli da kažemo da je to neki Srednji ili Daleki istok– Hong Kong, Koreja… Kad pogledam šta se sve desilo posle pada berlinskog zida i onda vidimo te male đavolje šeretluke, ta mala đavolja stakla, te male napukline jedne biše sreće.. Ako bi sve one bile na plafonu, onda bismo ležeći iz kreveta mogli da vidimo jedno noć, zvezdano nebo i da pomislimo da je to slika jednog drugog sveta. Kad pogledamo taj nivo svesti, taj nivo vizuelne percepcije koji je ovde primetan onda bi u nekom momentu mogli da pomislimo– to su Palestinci, to su Baskijci, ali kad sve pogledamo malo bolje, vidimo jednu univerzalnost sveta.

DSC_1922

Mladi umetnik, Nikola Spasojević, na pitanje o tome zašto se opredelio za naziv „Sloboda” odgovara:

—Prvenstveno je izložba trebala da nosi naziv „Sloboda i ograničenja”, jer svaki rad koji vidite nije prikazan u onom iskonskom značenju reči sloboda—let ptice, kretanje, nebo, već i kroz neka ograničenja kao što su rešetke, lanci, puške, noževi, čak i kroz televiziju koja je jedna vrsta nametanja i kroz to i ograničavanja. Ta ograničenja koja sam pokazao pojačavaju efekat značenja slobode i daju razloge za šta se borimo. Sloboda je tema koja se meni, pa i čitavom čovečanstvu nameće kao simbol nedostižnog a svi mi težimo da dostignemo taj cilj i da je osvojimo. Od postanka sveta pa sve do danas, sloboda je fenomen koji se na užem ili širem planu značenja i ostvarivanja tiče svih nas, i otuda moja inspiracija za stvaranje likovnih radova i instalacija. Smatram da je ova tema bila aktuelna pre sto godina, da je aktuelna i danas i da će biti aktuelna i dok postoji čovek. Sama tematika u kombinaciji sa mojim radovima, poprima status univerzalnosti.

Koje su to vrste ograničenja ili prepreka koje jednom mladom čoveku onemogućavaju ostvarenje slobode?

—Ograničenja koja  sprečavaju protok slobode u mojim radovima bile su više mehaničke stvari kao što su lanci, rešetke, katanci,noževi, puške, kavezi, zidovi koje fizički sprečavaju čoveka da bude slobodan. U jednom od radova sam predstavio i televiziju sugerišući na njen negativan uticaj na čoveka, želeći da time postavim dilemu pred čoveka: da li je, i u kojoj meri ostvariva medijska sloboda? Jedan od načina na koji mladi ljudi mogu da se bore ne samo protiv stvari koje mu ugrožavaju slobodu , nego i svih problema jeste i umetnost. Smatram da ta borba, pre svega i bez obzira na zanimanje, treba da počiva na pozitivnom životnom stavu, optimizmu, učenju, usavršavanju, posvećenošću sportu, muzici.. Jednostavno, okrenuti se normalnim i pozitivnim mislima, stvoriti od njih navike i odbaciti pogrešne idole, uživati u malim stvarima i pronaći sebe i svoj pravi unutrašnji izraz.

Materijali koje ste koristili za izradu svojih instalacija su lagani, dok iz ideje o ograničavanju slobode izvire teskoba. Odakle Vam ideja da se opredelite baš za te materijale?

— Kao što ste primetili, sve se zasniva na nivou ideje. Ideja je glavni motiv celokupne izložbe, a snažna, moćna i borbena, smela poruka je njen ishod. Zanimljivo je to što su sve instalacije i slike rađene u 3D formi od stiropora. To je materijal koji je mek, lagan, zahvalan za oblikovanje i na kome se najbolje, po meni, mogu preneti sve te snažne poruke koje oko posmatrača neće ostaviti ravnodušnim.

U Vašem tumačenju, kakva je to bezuslovna sloboda?

—Poslužiću se Ciceronovom izrekom:„Sloboda je mogućnost življenja kako želiš”.

U realizaciji ove izložbe, koje je pripremana više od pola godine, učestvovao je Učiteljski fakultet. dekan prof. dr Radmila Nikolić, mr Obrad Jovanović, mr Kristinka Selaković, mr Branko Popović i istoričar umetnosti, kustos Narodnog muzeja Katarina Dogandžić Mićunović.

U performansu o slobodi i muzičkom delu programa povodom otvaranja izložbe učestvovali su studenti Učiteljskog fakulteta:Jelena Stojanović, Vladimir Maričić, Ksenija Šupić, Bojan Malešević, Jasmina Lazarević i Mila Ristović.

M.Nikolić

Related Posts

Leave a Comment


Notice: ob_end_flush(): failed to send buffer of zlib output compression (0) in /home/erors/public_html/wp-includes/functions.php on line 5107