spletka

Intelektualni umor? Ponekad, kad mozak počne da ključa od gomile informacija, potreba da se bude socijalno odgovoran, društveno angažovan, uljudan i pristojan, u klišeu, u klikama, isfrustriran obavezama. Jedan lep dan, lepo veče bez pritisaka od kojih misli počinju da tutnjaju po, od svega toga tesnoj glavi,  bio bi jako poželjan. Ono što smo nazvali klasikom uvek dođe kao uteha i nada da je sirovo meso života još uvek u nama.

Drama Spletka i ljubav , Fridriha Šilera, u adaptaciji Nebojše Romčevića, a u režiji Nemanje Rankovića koju igra ansambl užičkog Narodnog pozorišta i dođe kao jedno vrsta odmora od trendova društveno angažovanih komada i adaptacija klasika na isti način, na našoj pozorišnoj sceni. Moguće je reći– relaksacija, onako kako čovek nekad poželi da pročita nekog klasičnog pisca kao odmor od svih naših zbivanja i reakcije na iste, ili da se vrati nekoliko sati klasičnoj muzici koja ne prska od cijukanja, lelekanja i zapomaganja na razne varijacije istog ti motiva–ljubavi. Priča iz komada Spletka i ljubav i nije senzacionalna, niti po čemu drugačija od mnogobrojnih, po sadašnjim merilima melodramskih priča o neostvarenoj ljubavi koja se završava ispijanjem otrova nesrećnih ljubavnika. Mnogo puta smo čitali i gledali takve priče i komade, filmove…Ono na šta bi se ponekad trebalo podsetiti, jeste porodica i zbivanja u njoj. Nekako te priče o porodici kao stubu društva, o pravim vrednostima, u kontekstu povlačenja po žvalama političkih i javnih ingerenata su postale toliko nerazumljive  u svom konkretnom značenju i određenju, kao senka senke jednog dopadljivog žargona, da im i ne znamo pravi smisao. Vraćanjem u svet života jedne  porodice koja odlučuje o sudbinama svoje dece, vraćamo se, bez obzira na istorijsku distancu kada je komad napisan, na svakodnevnicu u smislu ambicija roditelja i njihovih posledica po živote svojih potomaka. Ističući u prvi plan ljubavnu priču dvoje mladih iz različitih društvenih staleža, a stavljajući u podtekst priču o vlasti, pohlepi, društvenim igrama, reditelj nas ovim komadom vraća u stanje svesti koje postiđeno priznaje da je ljubav ono na šta smo zaboravili.

Ljubav u okviru porodice, kao kod gospodina Milera, siromašnog muzičara kojoj je briga za budućnost svoje ćerke najbitnija, čak i po cenu toga da će otac zarad njene i zajedničke sreće komponovati ili svirati od vrata do vrata. Ljubav između dvoje mladih, Luize i Ferdinanda, koji su se našli lepi i zaneseni talasima sreće i strasti, ne mareći za to što je njegov otac vlastodržac pohlepan na društveni status i koji svoje ambicije zadovoljava namerom da sopstvenog sina oženi svojom i dvorskom ljubavnicom koja nosi dete, čiji je otac sumnjiv po semenu, ali siguran po statusu. U spletkama između onih sitnih licemera koji su postave na kaputima svake vlasti, sekretara, maršala, ljubavnica i njihovih sobarica, koji svoje položaje osiguravaju zasebnim kalkulacijama, vešto i proračunato, žrtve su oni koji najmanje s tim imaju veze–mladi ljubavnici koji na dokaz iskrenosti svoje ljubavi stavljaju sopstvene živote, ispijajući otrov. Već viđena priča, reklo bi se, pomalo sentimentalna i patetična, ali novim podsećanjem kroz jedan deo savremenog pristupa omogućen kroz kostime i scenu, izvanrednu muziku koju je uradio Miroljub Aranđelović Rasinski oduzima mogućnost takvih kvalifikacija. Zbijenog dijaloga i replikama približenim svakodnevom govoru, bez pretenzija na teatralnost ili banalnost, rediteljskim postupkom približen dinamici i navikama modernog čoveka u datom nam civilizacijskom momentu, komad Spletka i ljubav, dođe kao jedno osveženje od svakodnevog ali i jedno promišljanje o univerzalnom, iskonskom čoveku i njegovim nagonima.

SPLETKA I LJUBAV 1

Iako je premijera Spletke bila u oktobru, ne šteti nam podsećanje, s vremena na vreme da u našem pozorištu imamo i kompas koji nas vodi malo dalje od napete svakodnevnice.

Uloge: Miler, gradski muzikant–Momčilo Murić, Gospđa Miler, njegova žena– Biljana Zdravković, Luiza,njihova kći– Ivana Pavićević, Predsednik Von Valter– Slobodan Ljubičić, Ferdinand, njegov sin–Branislav Ljubičić, Vurm, predsednikov lični sekretar–Vahidin Prelić, Maršal Dvora, von Kalb– Nemanja Hadži Jovanović, Lejdi Milford– Andrijana Simović, Sofi, sobarica lejdi Milford– Biljana Prokić, Sobar–Igor Borojević.

Kostimograf– Snežana Kovačević, scenski pokret–Ferid Karajica, scenograf –Mirjana Zorzić Petrović, muzika Miroljub Aranđelović Rasinski.

M. Nikolić

 

Related Posts

Leave a Comment


Notice: ob_end_flush(): failed to send buffer of zlib output compression (0) in /home/erors/public_html/wp-includes/functions.php on line 5107