U sredu, 4. juna u Čitalištu Narodne biblioteke Užice održan je seminar pod nazivom „Razvojna biblioterapija kao vid promovisanja kreativnog čitanja u biblioteci” kojim je rukovodila Jelena Mitrović iz Narodne biblioteke Srbije. Seminar je omogućio svim bibliotekarima Zlatiborskog okruga, kako iz javnih tako i iz školskih biblioteka da se upoznaju sa razvojnom biblioterapijom.

Na pitanje šta obuhvata tema seminara, Jelena Mitrović je odgovorila:

—Treba praviti razliku između biblioterapije i razvojne biblioterapije . Biblioterapija je nešto što se koristi kao terapija knjigom kako u okviru bolničkog lečenja tako i za lečenje svih osoba koje imaju emotivne problem, problem sa ponašanjem. U okviru tih aktivnosti, uloga bibliotekara je ograničena s obzirom da on nema dovoljno ni znanja ni mogućnosti da se s takvim osobama bavi. Što se tiče razvojne biblioterapije, sam naziv– razvojna, govori o tome da je namenjena opštoj populaciji. Ona im omogućava da kreativno misle, da misle kritički, da prošire repertoar ponašanja na osnovu onoga što su pročitali, da uče kako da komuniciraju, kako da neprestano rade na svom ličnom usavršavanju. Razvojna biblioterapija je jako bitna u omogućavanju razvoja dece, adolescenata jer oni još uvek nemaju izgrađen identitet i samim tim postoji puno prostora da se na njih utiče knjigom, ali daleko od toga da se razvojna biblioterapija ne može primenjivati i na odrasle osobe, s tim da svako pojedinačno treba da radi na svom razvoju. Konačno, postoji jedna osoba, a to je bibliotekar, koji će pomoći da se knjiga iskoristi na najbolji mogući način.

Kako izgleda pragmatična strana razvojne biblioterapije?

—U manjim sredinama,  kada je bibliotekar u stalnom kontaktu sa  istim osobama koje dolaze kod njega, on može da osmotri šta je takvoj osobi potrebno, da mu preporuči određenu knjigu, ali to je samo deo biblioterapije– to je tzv. preporuka za čitanje ili bibliosavetovanje. Nakon toga bi trebalo da osmisli grupni razgovor, mada je moguće takav razgovor obaviti i individualno, gde bi osoba koja je pročitala preporučenu knjigu iznela neke svoje stavove: šta je na nju uticalo, šta nije razumela na najbolji način, šta misli da može ili ne može da iskoristi u realnom životu… Ono što je osnova razvojne terapije je da se napravi ciljna grupa koja će imati neke svoje specifičnosti koje će biti zajedničke za jednu grupu. Onda bi trebalo toj grupi da se direkno čita u bublioteci, ako je u pitanju kraća forma– pesma ili priča koja može biti efektna bez obzira na dužinu i da se nakon toga povede razgovor. Kada je u pitanju roman, grupni razgovor se može dogovoriti nakon određenog vremena .Od svega je najbitniji upravo  razgovor, jer, možda neće svaka osoba na pravi način shvatiti ono o čemu se govori u knjizi, s jedne strane, a s druge strane, tzv. grupna dinamika– ono što je odlika svake grupe, pa i ove za čitanje, može sama po sebi da ima terapeutski efekat, nezavisno od same knjige.  U grupi osoba može da shvati, ne samo nešto što je u tom delu specifično i što ga je isprovociralo ili izazvalo reakciju, nego će vrlo rado tu reakciju podeliti sa drugima, i u tom smislu  čovek  se oseti manje sam i shvati da neke stvari koje se njemu dešavaju  takođe su deo dešavanja i kod drugih članova grupe. Na taj način dolazi do stvaranja grupnog, kolektivnog identiteta do razvijanja osećaja pripadnosti, a ne retko se dešava da članovi grupe nastavljaju svoje druženje i nakon završetka razgovora o pročitanom. Kako će se razgovor u grupi odvijati zavisi od samog biblioteka– biblioterapeuta.

Koje su to veštine, znanja i osobine koje bi morao da ima jedan biblioterapeut?

—Za jednog bibliotekara koji se nalazi u ulozi biblioterapeuta nije dovoljno samo da pored svoje struke poseduje i znanja iz psihologije, pedagogije, sociologije, nego je pre svega potreban entuzijazam da se veruje u ono u šta  priča. Ukoliko bibliotekar nema dobar odnos prema onome što je preporučio, to neće naći dobar odjek kod korisnika a onda ni kod samog bibliotekara. Za dobrog bibliterapeuta je bitno da ima izraženu empatiju, strpljenje, tolerantnost i pre svega– intuitivnost da odredi , a to je ono što se ne uči u psihologiji, šta je za korisnika dobra preporuka.

U kom stepenu je razvojna  biblioterapija zastupljena kod nas?

—Ovo je tek prvi korak u onome što se nadamo da će tek zaživeti. Prvi put i imamo jedan ovakav akreditovan seminar, kome je za cilj,  za početak, da donesemo teorijsku postavku, da se o tome više misli, više razmišlja, pa možda neko od bibliotekara to oseti kao zaista dobru ideju i nastupi sa dovoljno volje i želje za nekakvim daljim praktičnim koracima.Bilo bi jako dobro da se svi mi biblitekari na tom polju udružimo, što jeste na neki način i cilj ovog seminara.  Meni jeste cilj da na neki način povežem bibliotekare koji žele da se time više bave i da radimo na formiranju nacionalne strategije razvojne biblioterapije. Razvojna biblioterapija se razlikuje od zemlje do zemlje, moraju se uzeti u obzir svecifičnosti svake nacije. Primena gotovih rešenja bez uvažavanja karakteristika našeg nacionalnog bića nije dobro rešenje, tako da je pred nama dug put formiranja nacionalne strategije.

M.Nikolić