DSC_1356

U okviru IX Međunarodnog filmskog kampa „Interakcija”  utorak, 26.08 . bio je rezervisan za klasičnu muziku. Trio koga čine Jelena Petrović (violina), Sofi Sages(violončelo) i Darko Karajić (gitara i teorba) nakon uspešnog koncerta prethodno veče u Čačku u Legatu Nadežde Petrović , prvi put su nastupili i u Požegi pred učesicima „Inetrakcije”i brojnim posetiocima, ljubiteljima klasične muzike. U kombinaciji instrumenata violina / violončelo Jelena Petrović i njena dugogodišnja saradnica Sofi Sages odsvirale su dela Ignaza Pleyela (Duo op.4, Moderato, Rondo) a potom su nastupili violončelo i teorba u rukama Darka Karajića, člana ansambla „Renesans” i profesora na Fakultetu muzičke umetnosti u Beogradu. Oni su izveli dela Marin Maraisa. Darko Karajić je prvo opisao svoj instrument neobičnog izgleda –teorbu (theorba) a onda nam dao nekoliko podataka o kompozitoru koji je pored komponovanja svirao i violu. Budući da je kompozitor bio unajmljen od strane kraljevskog dvora u Versaju kao muzičar za vreme Luja XIV, Karajić je rekao da želi da se publika oseća isto tako kraljevski koliko se osećao i sam Luj XIV kad je slušao Maraisa dok svira. Ovo dvoje muzičara su dali sve od sebe da tako i bude što je publika svojom reakcijom prepoznala. Nakon ovog dua, nastupili su Jelena Petrović i  Darko  Karajić ali ovog puta s gitarom izvodeći dela kubanskog kompozitora novijeg doba Joaquna Nina. Nin je svoje kompozicije zasnovao na španskim plesovima pa je i publika reagovala na temperamentnu  muziku Suite Espanole (Viel Castille, Murcienne, Catalone, Andalouse) . Na kraju sve troje nastupili su s kompozicijama Paganinija za koga je Darko Karajić rekao da je malo poznato da je svirao gitaru jednako dobro kao i violinu i da je poznata njegova izjava „ja gospodarim violinom, ali gitara gospodari sa mnom”.

DSC_1247

Nakon koncerta razgovarali smo s muzičarima o utiscima te večeri. Jelena Petrović (1970 , Čačak) nakon završene srednje muzičke škole u Kraljevu, studirala je Fakultet muzičkih umetnosti u Zagrebu na odseku Violina. U burnim danima novije istorije, u potrazi za sigurnim poslom i nezadovoljna uslovima u kojima žive umetnici , Jelena se zajedno s mužem koji je poreklom iz Požege otisnula u daleki svet. Nekoliko godina života u Kanadi gde je počela s međunarodnom karijerom bile su sasvim dovoljne da odluči da je ipak Evropa nešto što još uvek gaji pravu umetnost u izvornom smislu i seli se za Pariz. U Parizu , kako je rekla,  uglavnom se bavi kamernom muzikom a  u Srbiju dolazi s vremena na vreme :

—Ima nas muzičara iz Srbije u Parizu sasvim pristojan broj. Dosta nastupam s Nemanjom Radulović tamo i onda kada se poželimo da nas gledaju neke poznate oči iz publike tada smo spremni za koncert kod kuće. Meni je publika u Beogradu najtoplija publika . Možda nije edukovana kao na Zapadu ali je prisna. U Francuskoj recimo svi sviraju po nešto jer je sasvim normalno i uobičajeno da deca idu u privatne muzičke škole i onda i ako ne postanu svirači postaju edukovana publika. Mada, posle 23. godine koliko sam odsutna iz Srbije, mislim da se i kod nas situacija menja. Nekada je bilo da na ovakvim koncertima budu prisutni samo muzički edukovani ljudi, publika koja je završila muzičku školu ili ima bar neko osnovno muzičko iskustvo da bar zna kad da aplaudira. Sada je , čini mi se, taj krug ljudi proširen, tako da dolaze i ljudi koji su za muziku vezani i emotivnim hedonizmom.

Kako je nastao ovaj trio?

—Darko i ja smo zajedno studirali u Zagrebu i naše prijateljstvo od tada i datira. Još u studentskim danima smo jako puno svirali zajedno pa smo se poželeli i zajedničih nastupa novijeg doba. A Sofi i ja redovno nastupamo zajedno u Francuskoj i ta saradnja i prijateljstvo traje, evo 12. godina. Desilo se da smo, kada sam počinjala karijeru u Parizu nastupali odvojeno i onda nas je jedna menadžerka spojila, jednostavno je rekla– vaš zvuk se slaže!  Pored ovog tria, Sofi i ja nastupamo kao trio i sa jednom mladom pijanistkinjom . Mislim da ćemo ovu saradnju nastaviti i ubuduće s obzirom da imamo dosta toga zajedničkog čak i što se tiče izbora kompozitora koje volimo.

DSC_1169

Sofi Sages će zadovoljstvo uspelim koncertima ( u Čačku i u Požegi ) poneti u Pariz, kao i sećanje na gostoprimstvo naše zemlje. Rekla je da je Požega u odnosu na Pariz toliko mala da nije mogla ni da zamisli gde ide, ali se iznenadila osećajem topline i svo vreme boravka osećala se kao da je s porodicom, ušuškana u prijatne emocije a ne kao stranac.

DSC_1143

Darko Karajić je rekao da je zahvaljujući studentskim danima i činjenici da toliko dobro poznaje Jelenino sviranje  sve odlično prošlo jer su imalo jako malo vremena da se uvežbaju kao trio. Njega dalje čekaju obaveze u Beogradu a prvenstveno proslava 25 .godina postojanja ansambla „Renesans” koja će u toku jeseni biti obeležena u Beogradu u jednoj od koncertnih dvorana.

DSC_1260

Za sredu 27. avgust, od 20, 00 na „Interakciji” je planirano završno veče u bioskopu KC Požega. Kao i svake godine tako i sada– veliko finale je rezervisano za prikazivanje filmova nastalih u toku trajanja kampa. Nakon Požege, isti filmovi , dan kasnije prikazuju se  u dvorani Kulturnog centra Beograd što je i znak da je ovogodišnja „Interakcija” završila svoju misiju. Na ovogodišnjem kampu snimljeni su filmovi:

„Play” , film snimljen u Čačku, reditelj Andrej  Kolencik („ Život je igra..Želite li da igrate?” )

„Odvojen”, film snimljen u Požegi, reditelj Christo Tomy (Tokom rata, mnogo sinova se šalje na front. Majke ostaju čekajući ih. Ovo je njihova priča..)

—„Raspevane Požežanke”, film snimljen u Požegi, reditelj Luka Popadić ( Jelena i njene drugarice otvorneo razgovaraju o životu, smrti i svemu između. Ovo nisu obične horske pevačice u ovom toplom, iznenađujućem i pomalo uvrnutom portetu o starosti).

Da se studenti filmske umetnosti ne drže samo svoje nauke dokazao je i koncert na kome su sedeli , ali desilo se i da su zajedno sa ostalima davali ritam na nekim kompozicijama. Malo čudno za klasiku, ali i izbor kompozicija i mladalačka energija koja ne podnosi mirovanje doprinela je da sve zvuči kao živ koncert pun emotivnog naboja. Posle koncerta druženje se nastavilo koktelom u Gradskoj galeriji.

P.S. –A tu okolo je bila i stalna ekipa priloga „Bez komentara”. Za početak  su promenili uloge, pa je Stefan K. malo uzeo kameru :DSC_1082

DSC_1068

A onda je Ana M. zaključila da je to ipak njen posao, jer, „nije da nema pojma ”, ali –  ona studira kameru a on režiju:

DSC_1377

I dok je Ana snimala, Slađana je pravila društvo Stefanu ( ili obrnuto) i podelila neke vesti s nama . Danas je dobila zvaničnu informaciju da je Gradskoj galeriji Požega Ministarstvo kulture i informisanja odobrilo sredstva na konkursu  za kupovinu umetničkih dela , tako da će sedam umetnika sa svojim delima u narednom periodu biti prvi u budućoj stalnoj zbirki GG Požega. Radi se o umetnicima isključivo iz  našeg kraja a među njima je i užički slikar Aleksandar Dimitrijević. Ovo je rečeno u etar „Bez komentara” i može se videti samo u pisanoj formi upravo ovde.

DSC_1368

I pored toga što se „Interakcija” završava izgleda da neke stvari na polju kulture tek počinju.

M. Nikolić

Related Posts

Leave a Comment


Notice: ob_end_flush(): failed to send buffer of zlib output compression (0) in /home/erors/public_html/wp-includes/functions.php on line 5107