Koncert Vlatka Stefanovskog u Gradskom kulturnom centru privukao je Užičane svih generacija, decu, mlade, ali i oni stariji nisu propustili priliku da ga ponovo vide i čuju u svom gradu.
Za neke iznenađenje, za neke žal kada su na sceni pre koncerta ugledali stolicu i mikrofon. Nastupa sam sa gitarom. Očekivanja i mešavina osećanja, kako će to zvučati, neke su verovatno naveli da odmah pomisle da to i ne može biti nastup za pamćenje. Majstor gitare, pokazao je to sinoć u Užicu, je i majstor štimunga i atmosfere. Početni blok, makedonsko-balkanskih kompozicija, podigao je publiku, koja je zaigrala uz taktove poznatih numera.
Kako je i sam priznao po izlasku na scenu, očekivao je da ovo bude koncert u prijatnijoj atmosferi, gde publika sedi za stolom, jer su njegovi solo nastupi jedna vrsta muzičke meditacije. Ali, bez obzira na to, nije se predao, već je učinio sve da se ovaj koncert pamti.
Njegovi prsti, kao da su se igrali po žicama, proizvodeći nešto čarobno, bilo je i improvizacije, ali vrhunske, melem za dušu i telo. Ređali su se Džipsi song, Jovano Jovanke, Makedonsko devojče, a Kandilce pesma koju retko izvodi bila je ovo veče posvećena njegovom prijatelju iz Užica. Istakao je da mu je drago što je posle 10 godina u Užicu i da bi trebalo češće da ga zovu da svira. Sa novog 32. albuma „Seir”, na kojem je radio četiri godine, izveo je dve pesme Seir i Fokusiram i zumiram.
Oduševljenje publikom i odličnim prijemom, Vlatko je pokazao dva puta izlazeći na bis. Užičani su imali priliku da se podsete i uživaju u numerama Čuvam noć od budnih, Skoplje, Nisam tvoj, Čukni vo drvo, a izveo je i Uspavanku za Radmilu M. za koju ga je Goran Bregović pozvao da je zajedno odsviraju za album Bijelog dugmeta.
Ostaje utisak da je za ovu vrstu koncerta ambijent trebalo da bude drugačiji, ali to ne može da umanji ono prijatno i veselo osećanje koje čovek oseti nakon koncerta, jer to je jedina i najmerodavnija ocena. I sinoć se osetila ta čarolija kojom vas ovaj gitarista svojim sviranjem naprosto obasipa, pa čak i kada tehnički uređaji ne odrade svoj deo posla. Čast je slušati Vlatka Stefanovskog, kao što je i on svojim gestovima i sviranjem, odao poštovanje publici i gradu u kojem je svirao.
M. H.
