DSC_2570

Četvrti dan Jugoslovenskog pozorišnog festivala, užičko pozorište je dobilo sav sjaj glamura sa izvođenjem „Zločina i kazne” F.M.Dostojevskog u izvođenju Gradskog dramskog kazališta Gavella iz Zagreba.

Režiju i dramatizaciju Dostojevskog za ovu predstavu uradio je Zlatko Sviben kome su nakon predstave upućena i brojna pitanja. Kad je Dostojevski u pitanju, i sam roman, jedan od bisera svetske književnosti, nije do sada odgovorio na mnogobrojna pitanja, ali gospodin Sviben se potrudio da ga na svoj način i za potrebe Gavelle protumači. Uvek je nezahvalno i rizično upustiti se u dramatizaciju književnog dela, ukoliko se ne radi o parodiji koja sama sebe može opravdati i ako je neuspela. Sviben se potrudio da izvuče iz romana ono što je njemu lično nudilo mogućnost razrade za potrebe pozorišnog komada kojim je hteo Dostojevskog predstaviti na sceni. Očigledno ne nameravajući, a i nemoguće je za tako kratko vreme, makar predstava trajala kao sinoć, tri sata, ovaj roman u svim njegovim elementima- tematski i idejno prikazati.

Ono što smo videli je odličan glumački ansambl, sa Franjom Dijakom u ulozi Raskoljnikova na čelu, ansambl iza koga očigledno stoji jedan dug i mukotrpan rad.

zločin i kazna ii

Predstava je do te mere perfekcionistički urađena, počev od glumačkog tumačenja likova, sitnica u rekvizitima, scenografije koja je toliko dinamična i živa da je ponekad življa i od glasa glavnog glumca, naravno ne na štetu komada, autentičnih kostima, muzika koja je sve vreme prisutna u predstavi. Oko uloge i prisustva muzike se tadođe polemisalo na okruglom stolu nakon predstave, i pitanja da li je nephodno da je bude u toj meri i zašto na trenutke prelazi u kabaretske ili vodviljske čak i elemente operete. Odgovor reditelja je da je to bilo neophodno da bi se na taj način nekako i ogradio od izvornog Dostojevskog, mada je veliko pitanje koliko je to na taj način bilo neophodno.

Za jedno savršeno pozorišno izvođenje teško da bi se moglo bez greha reći da nije dobro, makar u nameri da se ostane pošten prema svem trudu uloženom da predstava izgleda onako briljantno kako je izgledala. Publika ju je prihvatila, čak je i dobila ocenu 4, 86 od mogućih 5. Međutim, zločin bi bio i ne pomenuti nekoliko pitanja koja se nameću posle predstave.

zločin i kazna

Jedno od njih je da je pozorište uvek otvaralo neka pitanja, ako ne i pitanja, onda neke granice u imaginacijama. Sinoć, nakon predstave, u kojoj je svaki detalj toliko pažljivo razrađen i izveden, nijedno se pitanje, a ni pretpostavka o nekoj nerešenosti nije nametnula. Za one koji vole gotova rešenja, predstava je i zaslužila ocenu blizu 5. Međutim, činilo se da je kraj sam po sebi nužan i gotov i pre kraja, da je odgovor na postavljeno pitanje o priznanju, koje je za Svibenovu pozorišnu nameru bilo glavno, logično i bez razmišljanja takvo kakvo smo videli.

Kao autoru koji ima pravo da iskoristi jedan deo teksta za svoj komentar, činilo mi se da je reditelj hteo da kaže da su nokti koji su pedikirani vredniji nego nokti koji su isto toliko kratki i čisti, ali odrezani običnom noktaricom. I nakon predstave, jedino pitanje i gorčina koja se nametnula je– da li je ovo teatar  koji možemo očekivati da bude kod nas ako ikada uđemu u Evropsku Uniju i budemo bogata nacija. Šta ćemo dobiti ? Verovatno mogućnosti da isto tako dobro uposlimo tehnička  i sjajna scenska rešenja kojim će se predstava prikazati u nekoliko planova istovremeno, glumce koji će ići na dodatna skupa usavršavanja pantomime, scenskog pokreta, a i dramaturgije po potrebi, i biti u stanju da budu i živa bića i marionete istovremeno, odličnu rasvetu, ton, mogućnost da reditelj, u jednom materijalnom izobilju kog naše pozorište nikad nije poznavalo, izvede sve moguće kreacije. Ako time izgubimo duh i maštu, ako predstave dobiju sjaj balsamovane umetnosti, onda sigurno možemo da se smatramo gubitnicima.

Upoređujući predstavu Somborskog narodnog pozorišta trećeg dana festivala i „Zločin i kaznu” u izvođenju Gavelle, bilo bi isto kao i uporediti recimo Kusturicu i Holivud. No, Festival i postoji da bismo videli i ovo i ono, a do kraja ima još tri predstave u konkurenciji za Ardalion.

Milunka Nikolić

Related Posts

Leave a Comment


Notice: ob_end_flush(): failed to send buffer of zlib output compression (0) in /home/erors/public_html/wp-includes/functions.php on line 5107