Vesti

Kolo srpskih sestara: Šesti sabor u Požarevcu okupio humanitarne aktivistkinje iz celog sveta

Preko trista članica Kolo srpskih sestara iz različitih zemalja i kontinenata okupilo se u Požarevcu od 3. do 5. oktobra, čime je započet novi ciklus humanitarnih aktivnosti koje će doprineti jačanju srpske zajednice širom sveta. Ovaj šesti po redu sabor predstavljao je značajan trenutak u istoriji ove ugledne ženske organizacije, koja već više od jednog veka neguje vrednosti humanosti, obrazovanja i nacionalnog identiteta.

Istorijski značaj Kola srpskih sestara

Kolo srpskih sestara osnovano je 1903. godine u Beogradu, sa ciljem da kroz obrazovanje, kulturni rad i humanitarne aktivnosti ojača srpski narod i njegovu duhovnost. Tokom više od 120 godina postojanja, organizacija je preživela brojne istorijske prekretnice, od Prvog i Drugog svetskog rata, preko socijalističkog perioda, do savremenog doba. Članice Kolo srpskih sestara uvek su bile nosioci progresivnih ideja, ali i čuvari tradicije i nacionalnih vrednosti. Danas organizacija broji preko 10.000 članica širom sveta, organizovanih u više od 200 lokalnih odbora.

Svaki sabor predstavlja priliku za razmenu iskustava, planiranje novih projekata i učvršćivanje veze između članica iz Srbije, regiona i dijaspore. Ovaj šesti sabor u Požarevcu posebno je značajan jer je došao u vreme kada srpska zajednica u dijaspori suočava sa novim izazovima, uključujući očuvanje jezika, kulture i tradicije među mlađim generacijama.

Užičke članice na čelu sa Slobodankom Mirom Stanković Ćirković

Članice Kolo srpskih sestara Užice, na čelu sa predsednicom Slobodankom Mirom Stanković Ćirković, igrale su ključnu ulogu u organizaciji i realizaciji sabora. Gospođa Stanković Ćirković, koja je dugogodišnja aktivistkinja i vođa užičkog ogranka, poznata je po svojoj posvećenosti humanitarnom radu i zalaganju za očuvanje srpske kulturne baštine. Pod njenim vođstvom, užički odbor je realizovao brojne projekte usmerene na pomoć ugroženim kategorijama stanovništva, podršku obrazovanju i promociju kulturnih vrednosti.

Njen sin, Stanko Stanković Ćirković, dobio je posebno priznanje za svoje višegodišnje dobročinstvo i podršku aktivnostima Kola srpskih sestara. Domaćin sabora, Kolo srpskih sestara „Bosiljka Bosa Pavlović” iz Požarevca, uručilo mu je Povelju za izuzetno dobročinstvo, čime je priznat njegov doprinos u širenju humanosti i podršci organizaciji. Ova nagrada simbolično predstavlja kontinuitet generacija u humanitarnom radu i podršci srpskoj zajednicu.

Međunarodni karakter sabora i globalna mreža humanitarnih akcija

Šesti sabor Kolo srpskih sestara karakterisao se izuzetno međunarodnim karakterom, sa učesnicama iz Evrope, Severne Amerike, Australije i drugih delova sveta. Ova globalna mreža srpskih žena predstavlja jedinstvenu platformu za razmenu iskustava, koordinaciju humanitarnih akcija i očuvanje nacionalnog identiteta u dijaspori. Članice iz različitih zemalja donose različite perspektive i iskustva, što obogaćuje rad organizacije i omogućava adaptaciju akcija prema specifičnim potrebama srpskih zajednica u različitim delovima sveta.

Tabela ispod prikazuje distribuciju članica prema regionima učešća na saboru:

Planiranje novih humanitarnih akcija i projekata

Tokom trodnevnog sabora, učesnice su radile na planiranju novih humanitarnih akcija koje će se realizovati u narednom periodu. Glavni fokus akcija biće usmeren na podršku obrazovanju, zdravstvenu zaštitu, pomoć ugroženim kategorijama stanovništva i očuvanje kulturne baštine. Posebna pažnja posvećena je projektima usmerenim ka mlađim generacijama, uključujući programe stipendiranja, letnje škole srpskog jezika i kulture, kao i mreže mladih aktivista koji će nastaviti tradiciju Kola srpskih sestara.

Jedan od ključnih projekata koji je pokrenut na saboru je „Digitalna arhiva Kola srpskih sestara”, koja će omogućiti digitalizaciju istorijskih dokumenata, fotografija i drugih materijala od značaja za istoriju organizacije. Ovaj projekat ima za cilj da očuva bogatu istorijsku baštinu Kola srpskih sestara i učini je dostupnom široj javnosti, posebno istraživačima i mlađim generacijama.

Uloga žena u očuvanju srpskog identiteta u dijaspori

Kolo srpskih sestara predstavlja jedinstven primer kako žene kroz organizovan rad mogu da ostvaruju značajan uticaj na očuvanje nacionalnog identiteta i kulturnih vrednosti. U dijaspori, članice organizacije često predstavljaju glavne nosioce tradicije i jezika, organizujući kulturne manifestacije, jezičke kurseve i verske proslave. Njihov rad posebno je značajan u zemljama gde srpska zajednica nije brojno jaka, ali želi da očuva svoj identitet i vezu sa maticom.

Istraživanje sprovedeno među članicama Kola srpskih sestara u dijaspori pokazalo je da preko 85% njih aktivno učestvuje u organizovanju kulturnih manifestacija u svojim zajednicama, dok 92% smatra da je njihov rad ključan za očuvanje srpskog identiteta među mlađim generacijama. Ovi podaci govore o izuzetnoj posvećenosti i ulozi koju ove žene imaju u srpskoj dijaspori.

Edukativni i kulturni program sabora

Program šestog sabora bio je bogat edukativnim i kulturnim sadržajima koji su obuhvatili predavanja stručnjaka iz različitih oblasti, radionice, kulturne programe i izložbe. Posebno su bile zastupljene teme vezane za istoriju srpskog naroda, jezika i kulture, kao i savremeni izazovi sa kojima se suočava srpska zajednica u svetu. Učesnice su imale priliku da učestvuju u radionicama o tradicionalnom zanatu, srpskoj kuhinji i narodnim običajima, čime se jačala veza sa korenima i tradicijom.

Jedan od posebno značajnih segmenata programa bio je posvećen digitalnim veštinama i korišćenju savremenih tehnologija u promociji srpske kulture i organizaciji humanitarnih akcija. Ovaj segment odražava potrebu organizacije da se prilagodi savremenim vremenima i iskoristi digitalne platforme za širenje svog delovanja i privlačenje mlađih članica.

Partnerstva i saradnja sa drugim organizacijama

Tokom sabora, istaknuta je važnost partnerstava i saradnje sa drugim organizacijama i institucijama kako bi se ostvarili zajednički ciljevi. Kolo srpskih sestara aktivno sarađuje sa kulturnim institucijama, obrazovnim ustanovama, lokalnim samoupravama i drugim nevladinim organizacijama u realizaciji svojih projekata. Ova saradnja omogućava efikasnije korišćenje resursa, razmenu znanja i iskustava, kao i veći uticaj na zajednicu.

Posebno je razvijena saradnja sa obrazovnim institucijama u Srbiji i inostranstvu, što se ogleda u zajedničkim projektima usmerenim ka promociji srpskog jezika i kulture. Ova partnerstva doprinose stvaranju mreže koja podržava srpske zajednice širom sveta i omogućava kontinuirano obrazovanje i kulturni razvoj.

Perspektive i budući pravci delovanja

Šesti sabor Kola srpskih sestara označio je početak nove faze u radu organizacije, koja će se fokusirati na adaptaciju prema savremenim izazovima i potrebama srpske zajednice. Glavni pravci delovanja u narednom periodu uključuju jačanje digitalne prisutnosti, razvijanje programa za mlade, proširenje međunarodne saradnje i intenziviranje rada na očuvanju kulturne baštine. Organizacija planira da razvije digitalnu platformu koja će omogućiti bolju komunikaciju i koordinaciju između članica širom sveta, kao i pristup edukativnim sadržajima i resursima.

Jedan od ambicioznih ciljeva je i proširenje mreže mladih aktivista koji će nastaviti tradiciju Kolo srpskih sestara i prilagoditi je savremenim vremenima. Ovaj cilj podrazumeva razvijanje programa mentorstva, organizaciju letnjih škola i stručnih obuka, kao i kreiranje privlačnih sadržaja za mlađe generacije. Kroz ove aktivnosti, Kolo srpskih sestara želi da osigura kontinuitet svog rada i dalje jačanje srpske zajednice u Srbiji i dijaspori.

Članice Kola srpskih sestara poručile su da „umrežavanjem, povezivanjem i rastom” potvrđuju da „u udruženim ženama živi snaga sveta”. Ova poruka odražava suštinu organizacije i njenu moć da kroz kolektivni rad i solidarnost ostvaruje značajne promene u zajednici i doprinosi opstanku i razvoju srpskog naroda.