U Narodnoj biblioteci Užice u petak, 27. septembra održano je bogato književno veče na kojem su predstavljene knjige dvoje autora iz Beograda, „Svilene bombone” i „Staze pokraj puta” Natalije Borović i „Istorija Srbikanske crkve” Aleksandra Ristića. Narodna biblioteka Užice je izdavač ovih knjiga i upravo Užičani su imali priliku da se u čitaonici bilioteke upoznaju sa delima ovih pisaca.

Natalija Borović, doktorant ekonomskih nauka uspešan je i pesnik i kroz svoje knjige pokazala je da ove dve naizgled nespojive branše, mogu odlično da funcionišu. Knjiga „Svilene bombone” posvećena je deci. Govoreći o knjizi dr Rade Vučićević je istakao da Natalija očigledno nije imala problema da pronađe pravi pristup i put ka dečjem interesovanju, jer je njena zbirka itekako dobro primljena kod najmlađih čitaoca, time dajući do znanja da su se neke stvari očigledno usaglasile i prepoznale.

—Zbirka je sadržinski, tehnički, ali i obimom prilagođena deci svih uzrasta, a već nakon prvog čitanja se uočava raznolikost i različitost, kako stilskog tako i jezičkog pristupa, takođe primerene i nenapadnute ilustracije koje deci ostavljaju dovoljno prostora za vlastitu interpretaciju doživljenog i pročitanog.

Natalija je istakla da uz sve njene spomenute titule, najponosnija na titulu majke dvoje dece.

—Jedna rečenica Dostojevskog u kojoj on kaže misleći na dete: Gledao me je iskreno i srećno, da me je bilo sramota da ga slažem, je rečenica koja je meni ostala kao putokaz. Kada sam dobila svoju decu shvatila sam tu njihovu radost i iskru kad im se nešto obeća i kako oni veruju u to obećano. Tu njihovu čistotu, lepotu, iskrenost i veru koje dete u očima nosi sam upravo želela da prikažem u knjizi „Svilene bombone”.

Natalija Borović

Druga knjiga „Staze pokraj puta” posvećena je Natalijinim hecegovačkim korenima, Mostaru, i svemu onom što ovaj kraj čini posebnim i specifičnim. Kako pesnikinja kaže u toj knjizi je želela da sačuva i prikaže mudrost i lepotu govora Hercegovačkog naroda.

—Zahvalila bih se izdavaču Narodnoj biblioteci i Radetu koji je stao iza ovoga i nakon pročtanih pesama rekao da to treba štampati. Iskoristila bih priliku da se zahvalim prerano preminulom Ivanu Ršumoviću, bivšem direktoru Narodne biblioteke Užice koji nas je obavezao i ostavio u amanet da se borimo za srpski jezik i srpsku književnost, svako na svoj način koliko, ko može da doprinos tome, jer ćemo na taj način sačuvati svoj jezik, državu i svoj narod. A ova knjiga je moj doprinos tome—istakla je Borovićeva.

Aleksandar Ristić

Knjiga pomalo čudnog naslova „Istorija Srbikanske crkve”, Aleksandra Ristića isprva može da zavara i navede čitaoca na raznovrsna razmišljanja. Govoreći za sajt www.ero. rs o svom prvencu, Aleksandar, koji je po struci diplomata,kaže:

—Čitalac u ovoj knjizi može da očekuje poigravanje sa važnijim temama, sa temama identiteta, lokalnih crkava, istorije i da vidi da nije teško pogotovo na ovim prostorima Evrope koje mi nastanjujemo, izmisliti veru, ali ni crkvu, ni boga. A da je to zbog toga i veoma opasno. Voleo bih da čitalac čitajući ovu knjigu počne kritički da razmišlja o tim temama i da počne da razmišlja šta bi bilo da je nešto drugačije istorija donela, a i što je najvažnije šta da radimo, kad je već ovako kako jeste. Trudio sam se da to bude i duhovit roman, jer knjiga ima po malo pretenciozan naslov Istorija Srbikanske crkve, deluje kao da je studija o nekoj zajednici koja ima milion pripadnika, a ona u stvari ne postoji. Ali, bezobzira na to trudio sam se da bude duhovita i da čitaoca zabavi, ne u nekom prostom smislu da to bude pretparačka literatura, ali i da ne natera u loše raspoloženje, već prosto čitajući o istoriji nečega što ne postoji, razmisli o onome gde danas jeste—kaže Ristić.