Učesnici kampa „Interakcija”

Učesnici kampa „Interakcija”

Požega je mesto gde ćete čoveka pre naći po imenu i prezimenu nego po ulici u kojoj stanuje, mesto uglavnom obavijeno maglom koje čeka da do njega stigne auto put. Međutim, od 15. do 31. avgusta autorima dokumentarnog filma ne treba kompas, jer u tom periodu svi putevi vode u Požegu na Međunarodni studentski filmski kamp „Interakcija” koji još od 2006. godine okuplja studente filmske umetnosti s naglaskom na dokumentarnom i kratkometražnom filmu.

Ove godine, njih 22, iz Švedske, Meksika, Indije, Rusije,Singapura, Velike Britanije, Bosne i Hercegovine, Ukrajine, Litvanije, Letonije, pored snimanja tri dokumentarna filma na temu „Rec,non verba”(Delo, ne reč), imaju priliku za učenje, razmenu iskustava, gledanje filmova, upoznavanje i druženje.

—Ideja je bila da okupimo mlade ljude iz sveta kinematografije, iz svih oblasti njenog stvaranja, da uz druženje, međusobno upoznavanje dođe do jedne stvaralačke akcije koja će rezultirati novim filmovima i novim znanjima. Odatle i naziv „Interakcija”. Komunikacija nešto čime počinje stvaralački proces, prožimanje različitih kultura neminovno dovodi do obogaćivanja rezultata  — objašnjava Slađana Petrović Varagić, istoričar umetnosti, direktor KC Požega,  istovremeno jedan od organizatora kampa, ideju nastanka ovog dešavanja.

Slađana Petrović Varagić

Slađana Petrović Varagić

—Studenti se, posle odabira na konkursu, dele u tri grupe. Još u svojim zemljama upućeni su s kim su u ekipi, upoznaju se elektronskim putem međusobno i sa svojim lokalnim vodičima i tu već počinje proces stvaralačke komunikacije. Kada se okupe ovde, zadužuju opremu i odlaze na teren, i tada je sve u njihovim rukama, rad na zadatu temu iz koje se često izrodi neka nova podtema, organizacija, snimanje. Nakon 10 dana vraćaju se u Požegu, gde im se pridružuju i ostali učesnici kampa i ceo projekat se nastavlja montažom, radionicama, predavanjima, bioskopskim projekcijama, naravno i druženjima — pojašnjava Varagić Petrović.

Na pitanje o značaju međukulturalne komunikacije u stvaranju filma kao i o nagradama koje filmovi, ovde nastali osvajaju na festivalima, ona odgovara:

—Različite kulture na jednom mestu i u jednom stvaralačkom zamahu su nešto što svakako doprinosi podizanju nivoa kvaliteta dokumentarnog filma na viši nivo. Ipak se ovde radi o mladim ljudima koji tek počinju, i u žaru tog početnog stvaralaštva međusobno preplitanje različitih kultura, tradicija, znanja, uopšte sve različitosti podređene su jednom cilju–da se snimi film, što neizbežno dovodi do kvaliteta na jednom višem nivou. Ovo nije festival, nemamo nagrade, ali studenti nose sa sobom svoje radove i prijavljuju ih na različite festivale. Rezultat rada koji je ovde uložen višestruko je nagrađivan na mnogo mesta. Studenti se sami, između sebe takmiče, tako da smo jako ponosni na njihove nagrade. Osim toga, ovde su stvorena čvrsta prijateljstva, rezultirale su mnoge produkcijske i stvaralačke  koprodukcije  — ponosna u svom uverenju da čini veliku stvar za produkciju buduće istorije dokumentarnog i kratkometražnog filma, ističe Slađana Varagić Petrović.

Na ovogodišnjem festivalu gosti i predavači su prof.mr. Dragan Elčić, profesor televizijske režije i istaknuti dokumentarista i Želimir Žilnik, naš istaknuti reditelj dokumentarnih filmova. Na samom okupljanju studenata „Interakcija”, Žilnik je pozdravljajući akademce i sve prisutne pozvao na stvaralaštvo:

—  Gledajte filmove, jer učenje filma je u velikoj meri, kako bih rekao „krađa zanata”. Probajte svojim malim kamerama, isprobavanjem, da nađete svoj rukopis i ukus. Svi ljudi koji se bave slikarstvom, pisanjem imaju svoje listove papira sa crtežima, skicama.. Pravite sopstvene male testove —rekao je Žilnik i dodao:

—  Mi smo došli u ovaj mali grad, relativno daleko od Beograda i svi se pitaju – gde sad tu nešto može da se desi. Ne treba da imamo iluzija. Filmovi se, u stvari ne snimaju samo u glavnim gradovima. Filmske ekipe kažu–idemo na teren, i na terenu ne samo da imaju priliku da snimaju, nego i uspevaju da vide osobe, sudbine, ambijente, delove života. Filmovi nisu ništa drugo nego izveštaj s terena, izveštaj kako ljudi žive. Ovde nastavljamo tradiciju stvaranja filma. Film u stvari, nije nastao u Holivudu nego u Njujorku, tamo u Kvinsu. Tu su se u početku pravili i kaubojski filmovi. I onda su primetili da nedostaje autentičnost. Nije bilo prerija, konja, Indijanaca. U potrazi za autentičnošću nastao je Holivud —uputio je reči motivacije mladim stvaraocima Želimir Žilnik

Male stvari menjaju svet. Mladi autori okupljeni u malom gradu, snimaju svoje prvence i spremaju se da promene svet. Bar svet dokumentarnog filma.

Milunka Nikolić

 

 

Related Posts

Leave a Comment


Notice: ob_end_flush(): failed to send buffer of zlib output compression (0) in /home/erors/public_html/wp-includes/functions.php on line 5107