Bela crkva u Karanu

Prenošenje i prihvatanje urbanih navika u ruralne sredine doprineo je smanjenju razlika u načinu života i shvatanja žitelja ova dva, nekada daleka antipoda. Pored velikog broja pogodnosti i prednosti koje su ove tendencije donele, primetno je da, pored raskidanja s tradicionalnim, patrijarhalnim načinom shvatanja neke od vrednosti koje je seoski tradicionalizam imao postaju stvar zaborava. Jedna od tih vrednosti je i familijarnost, rodoslovlje , krvne veze nasuprot kojima stoji sve veće otuđenje individua pa i porodica , zanemarivanje pa i zaboravljanje porekla koje, na žalost,  u našem društvu postaje i društveno prihvatljiv obrazac pod pokroviteljstvom pomodnog i nekritičkog prihvatanja zapadnog načina života.

Radenko Kostić (1938. Trnava kod Karana) i  Mihailo Pantić (1953. Karan), vođeni vezama i poštovanjem prema kraju u kome su se rodili i započeli školovanje prihvatili su se posla da se, za spomen na svoje poreklo i prošlost naroda u Lužničkoj dolini, svom kraju oduže knjigom. Za deset godina mukotrpnog rada nastala je knjiga „Rodoslov karanskih familija” čija je promocija održana u Domu kulture u Karanu, 09.avgusta 2014.  Radenko Kostić je pre ove uradio i štampao i „Rodoslov trnavskih familija” a u toku je izrada i rodoslova Lelića familija.

—Rođen sam u Trnavi i prva sam generacija koja je završila osmogodišnju školu u Karanu tako da me, i pored daljeg školovanja i života van ovih sela, mnoštvo dragih i veoma snažnih uspomena iz detinjstva nikada nije potpuno odvojilo od Lužničke doline. Osim toga, moja baka je insistirala na rodbinskim vezama ,još dok sam bio mali i tako je u mene ukorenila poštovanje prema , ne samo porodici i daljoj familiji, nego i dalekim precima. Prvo sam se odužio selu gde sam rođen— Trnavi , jednim rodoslovom i evo ovaj, vezan za Karan je drugi koji je ugledao svetlost dana. Kad završim ili završimo pošto se Mihalo pridružio mom radu rodoslove svih sela Lužničke doline, to će biti ne samo svojevrsna enciklopedija predaka ovog kraja nego ćemo imati pregled rodoslova i po muškoj i po ženskoj liniji. Stvar koja je jako bitna kad ovo kažem jeste da su se nekada devojke udavale u svoje ili susedno selo i tada možemo i da pratimo potomke i po ženskoj liniji, dok je to u slučaju udaje ženskih članova porodice u neko dalje mesto gotovo nemoguće. U tom slučaju naš zapis završava se tim ženskim potomkom . Ovaj rodoslov obuhvata 200 godina života u Lužničkoj dolini, svake porodice i njenih članova pojedinačno od 1804. kada počinje doseljavanje i od kada postoje dokumenta o stanovništvu ovog kraja. Moram da istaknem da smo neke od porodica ispratili i kroz devet do deset generacija, a to je ipak jako daleko poreklo, i većina sadašnjeg stanovništva je i prvi put kroz ovaj rodoslov stekla uvid o svojim precima i svim rodbinskim vezama , pa čak i o kumovima koji su za naš Srpski narod jako bitni– rekao je Radenko Kostić

Mihailo Pantić , iako još uvek u radnom odnosu, našao je vremena da zajedno s Radenkom uloži vreme i trud na prikupljanju, obradi i klasifikovanju građe , te pisanju knjige rodoslova:

—Rad na ovoj knjizi trajao je oko deset godina. Počeli smo svaki za sebe, kao interesovanje i zanimanje za svoje poreklo i onda, kada su objavljena  prethodna dva rodoslova— Trnavu i Gostinicu, našli smo se , spojili naše dotadašnje pojedinačne radove i nastavili dalje zajedno. Gledajući Karan sa svojom ulogom i značajem  u Lužničkoj dolini, morali smo da vodimo računa i specifičnostima ovog mesta, budući da je nekada bio i opštinsko mesto, pa tu je Bela crkva koja ima izuzetan istorijski i kulturni značaj ne samo za užički kraj nego i šire, tu je i Lapidarijum koji govori o dalekoj istoriji koja seže do doba Rimljana. Dakle , sve to je oblikovalo izvesne specifičnosti Karana kao mesta i to se u velikom i odrazilo na vekovni život na ovom kraju. Na žalost, Karan deli sudbinu svih naselja, prvenstveno sela u Srbija koja su sve više podložna odumiranju. U prilog tome govori podatak da je po popisu stanovništva iz 1953.  Karan imao 985  stanovnika a po popisu iz 2002.–580, što je svakako alarmantan podatak. U ovom rodoslovu obuhvatili smo 351 familiju ovog kraja, od koje 144 još živi ovde, 149 je otišlo zahvaćeno nekom od migracija a 15 familija živi u inostranstvu ali ima svoje korene u Karanu. Još od 1837. u Beloj crkvi karanskoj vode se matične knjige rođenih, umrlih i venčanih koje su nam dosta toga pokazale i bile izuzetan izvor podataka. Osim njih,koristili smo i podatke i Istoriskog arhiva Užice, Arhiva Srbije iz Beograda,matične knjige Mesne kancelarije u Karanu,  brojne publikacije, objavljene knjige , dokumenta a dosta nam je pomogao i terenski rad, razgovori sa članovima porodica, srodnicima , pa i u udaljenim mestima i državama gde žive potomci.

Ispred organizatora promocije, Udruženja Župa Lužnica koje je i osnovano zarad očuvanja kulture i tradicije Lužničke doline, govorio je predsednik Predrag Milivojević:

—Čovek, pojedinac je samo jedna karika u beskrajnom lancu života koji je sastavljen od milijarde životnih niti. Čovekova radoznala priroda je zagledana u budućnost ali i u prošlost. Kada ovo shvatimo u najopštijem smislu moramo se obratiti i jednoj i drugo strani vremena- od budućnosti odgovore očekujemo od futurologije a od prošlosti iz– istorije. Čovek je i sebično biće koje želi da upozna onu nit koja ga i za nastavak života ali i da upozna one karike koje su iza njega , iz kojih potiče i izkojih je nastao. Naša vrsta– homo sapiensl živi već 250.000 godina  a ljudi su civilizovano drušvo počeli da organizuju pre 11. 000 godina. Kada je reč o veoma razvijenim društvima, bar onima koje su nezahvaćene burom istorije koju je naš, srpski narod imao tragediju da preživi,  rodoslove imaju samo elitni pripadnici, slojevi najviših kasta i klasa. Naš narod nije imao tu sreću da se stvara i razvija kao nacija i država na mirnom i tihom toku istorije, tako da je i naša prošlost isprekidana ratovima, seobama, migracijama, neprekidnim rastrzavanjima jednog normalnog toka razvoja. Još od Jovana Cvijića i njegove čuvene knjige „Naselja i poreklo stanovništva”, koje i daje podstrek i snagu budućim istraživačima, uvek se nađe neko kao Radenko i Mihailo koji svojim radom nastoje da nas okupe na jednom mestu, u rodoslovu, zajedno sa svim svojim precima…

Gost večeri  bio je Danilo Stanisavljević, publicista i autor većeg broja knjiga iz oblasti istorije užičkog kraja, od kojih poslednja „Stanovništvo Zlatibora u XVIII i prvoj polovini XIX veka”, između ostalog sadrži i detalje o migracijama stanovništva koje su novije  pretke užičkog kraja dovele iz istočne Hercegovine, za vreme turske vladavine. U svom obraćanju on je podsetio prisutne na sve migracije i seobe, kretanja stanovnika kao i teritorijalna i državna razgraničenja tokom viševekovne istorije. Prisutni su mogli da se ukratko upoznaju sa istorijom ne samo Lužničke doline nego i cele Srbije od XV veka pa nadalje i sve njene uticaje na današnju strukturu stanovništa.

Knjiga je, kako su autori objasnili, građena inžinjerskim metodom. Pregled rodoslova je dat tabelama čijim je  jednostavnim tumačenjem moguće pratiti celokupan razvoj familija od prvog pretka do zadnjeg i muškog i ženskog potomka, što će pomoći i u radu matične službe mesne kancelarije kao i opštine. Osim toga, u knjizi su zabeležena i verovanja, običaji, anegdote, zdravice, slave, zanimljivosti vezane za Karan.

„Rodoslov karanskih familija” može se nabaviti u knjižari „Zvezda” u Užicu , a tiraž je 400. primeraka.

M.Nikolić

zgubimo