Gradski portal Ero-na persijskom jeziku

Gradski portal Ero-na persijskom jeziku

Marija Ivanović, muzički pedagog, koja na Učiteljskom fakultetu u Užicu predaje metodiku nastave muzičke kulture, veliki je poznavalac i zaljubljenik u Iran, iransku kulturu, jezik i persijsku kaligrafiju. Interesovanja prema ovoj zemlji započela su kroz časove istorije u petom razredu, a nastavila se kroz upoznavanje njihove književnosti, umetnosti, a onda je pre par godina odlučila da napravi korak više. Naučila je iranski jezik, savladala persijsku kaligrafiju, ali i posetila ovu, za nju čarobnu zemlju i osetila magiju Teherana, Jazda, Širaza, Isfahana, Tabriza i svega što ova zemlja može da ponudi.

U okviru „Dana iranske kulture” koji su nedavno održani u Gradskom kulturnom centru u Užicu, Marija je osim što je bila glavni inicijator ove manifestacije, držala i radionicu kaligrafije. Na njeno zadovoljstvo bilo je dosta polaznika i zainteresovanih za persijski jezik.

— Prvi put sam kaligrafiju koristila na radiocnici u GKC. Izuzetno sam zadovoljna odzivom i iznenađena interesovanjem ljudi za kaligrafiju i persijski jezik. Mislim da je radionica bila delotvorna u smislu da su ljudi imali priliku da upoznaju još nekog ko ima slična interesovanja, i da su shvatili pravu vrednost, kao i pravi Iranci koliko to znači i šta nam sve kaligrafija poručuje.

Marija Ivanović

Marija Ivanović

Prvi kontakt sa persijskom kaligrafijom imala je u Iranu, dok je bila na kursu jezika na njihovom univerzitetu u Širazu. Tu je uz časove književnosti, govornog jezika, gramatike i ostalih segmenata koje prate persijski jezik, imala i kurseve raznih umetničkh zanata, a između ostalog i časove kaligrafije, koje je držao jedan od boljih kaligrafa u Iranu.

—Kaligrafija je umetnost lepog pisanja, a Iranci koji mnogo cene umetnost i još od nastanka perjsijske civilizacije, se trude da razvijaju umetnost, muziku, književnost, pa i kaligrafiju. Oni su pošli od toga da u njihovom pismu koje su preuzeli od Arapa, i kojem su dodali četiri slova, nekim rečima koje su važnije, treba dati posebno značenje i da treba da budu ispisane na drugačiji način. Tako je nastala kaligrafija kao stil lepog pisanja. Jednostavno umetnici kaligrafije i danas ceo svoj život provode učeći i nadograđujući svoje znanje i umeće. Razlika između persijske i ostalih kaligrafija je u tome da se u persijskoj vodi računa o prirodnim oblicima, da pisanje slova bude jednostavno, iz jednog poteza, da nema docrtavanja i ulepšavanja. Ima više stilova u kaligrafiji, najsvečaniji je nastalik kaligrafsko pismo gde se poštuju prirodni oblici, ono je najzahtevnije i najteže—kaže Marija objašnjavajući da persijsko pismo nije teško savladati, ali da polaznike prvo iznenadi to što svako persijsko slovo ima različite oblike u zavisnosti od toga gde se nalazi u reči.

1

Detalj sa radionice kaligrafije u Užicu

Osim savladanja i navikavanja na pisanje s desna na levo, potrebno je naučiti baratati posebnom penkalom koja se pravi od trske i umače u mastilo ili tuš. Drži se na specifičan način i okreće u ruci i iz jednog poteza ispisuju se slova, koja u zavisnosti od oblika negde imaju tanje, a negde deblje linije.

—Mislim da sam što se tiče kaligrafije savladala malo toga  i da to uvek može bolje. Jer i  poznati majstori kaligrafije u Iranu se time bave ceo život, usavršavajući i vežbajući tu veštinu. Inače kaligrafiju je veoma teško čitati, pošto se sva slova pišu iz jednog poteza i prati se priroda, tu nema kukica, pa je za početnike veoma teško da prepoznaju slova.

Pre par godina je krenula na kurs persijskog jezika u Kulturnom centru pri ambasadi Irana u Beogradu. Nakon toga je ubrzo i otputovala i susrela se sa zemljom o kojoj je toliko maštala.

— Jednostavno, kad odete tamo i vidite Iran ne možete da se ne zaljubite u ovu zemlju. U Iranu sam bila tri puta. Svako od tih putovanja je bilo različito. Prvi put sam išla turistički i tad sam imala priliku da upoznam veliki deo Irana, drugi put sam bila na kursu jezika i usavršavanja u Širazu. Treći put sam bila na kongresu, pošto sam sa jednog njihovog univerziteta dobila poziv za učestvovanje. Imala sam priliku da obiđem Tabriz, Teheran, Kašan, Kom, Isfahan, Teheran, Širaz, Jaz, Hamedan —kaže Marija i dodaje:

—Svaki grad ima nešto svoje, drugačije. Iran je zemlja koja ima 30 pokrajina, a prisutno je mnoštvo naroda, nacija, običaja, plemena koji su se zadržali u određenim delovima Irana, gde, bez obzira na globalizaciju koja je kod njih manje zastupljena svi čuvaju tradiciju i običaje. Svaki grad ima nešto svoje, prirodu, arhitekturu, umetnost. Ali, moj omiljeni grad je Širaz. U blizini je Persepolis –  mesto koje označava slavnu istoriju, mnogo istorijskih spomenika vezanih za period Kira Velikog, Darija Velikog, ali i Aleksandra Makedonskog. Esfahan je lep grad sa prelepom prirodom, arhitekturom i rekom Zajande, tu su mostovi od kojih je par nastalo pre 1000 godina, koji za sve vreme nisu pretrpeli nikakve izmene. U Isfahanu imam par kolega muzičara koje sam upoznala u Beogradu po čemu sam opet vezana za taj grad. Jazd je grad nikao u sred pustinje, sa neverovatnom tradicijom, starim zanatima i upravo zbog toga je poseban.

2

Iranci koji su u Srbiji često kažu da naši narodi imaju mnogo toga zajedničkog, počevši od istorije , slična nam je kultura, ali i ljudi, gostoprimstvo u koje se Marija uverila i sama.

—I ako vas tek upoznaju, pozvaće vas na večeru, da budete njihov gost, a spremni su da vam pomognu i izađu u svemu u susret, kako bi ste se osećali što prijatnije. Što se tiče hrane, kod njih se pirinač jede uz svaki obrok umesto hleba, takođe ima mnoštvo vrsta hlebova koji su kao naše palačinke, tu su kebab, jedu ovčetinu, ribu, povrće. Što se tiče slatkiša oni imaju tradicionalne specijalitete, koji su drugačiji od naših. Retko se  u prodavnicama mogu naći milka čokolada ili kinder jaje, ono što mi se kod njih sviđa, je to što oni kupuju domaće proizvode. Jedu mnogo sladoleda sa raznim ukusima.

M. H.

(Antrfile)

Muzika

Muzika je slučajno ušetala i našla mesto u njenom životu. Osnovne studije je završila na Akademiji u Beogradu, a sada je na doktorskim studijama u Novom Sadu.

—Sviram violionu, završila sam nižu Muzičku školu u Užicu, u Beogradu nastavila, a paralelno sam upisala i Gimnaziju u Užicu. Nakon treće godine sam polagala prijemni na Muzičkoj akademiji i položila sam. Nikad nisam planirala da se bavim muzikom, htela sam da upišem psihologiju, mašinstvo ili jezike. Ali, eto muzika je postala nešto više u mom životu, a sada je tu i Iran koji me vuče na drugu stranu.

 

Related Posts

Leave a Comment


Notice: ob_end_flush(): failed to send buffer of zlib output compression (0) in /home/erors/public_html/wp-includes/functions.php on line 5107