Na neobičnom, ali uvek otvorenom prostoru za mlade umetnike, u „Kući čaja”, 12. decembra otvorena je izložba polaznika škole slikanja, dizajna, kostimografije i scenografije „Mašnica” pod budnim okom akademske umetnice Snežane Kovačević, priznatog i poznatog kostimografa Narodnog pozorišta, Užice.
Polaznici ove škole su iz Užica i Požega, različitog uzrasta, od dece u prvom razredu osnovne škole, preko srednjoškolaca, onih koji se spremaju za upis na umetničke fakultete, pa do odraslih koji vole bilo koji oblik umetnosti kojim se „Mašnica” bavi.
— Nemamo neki zadati i utvrđeni ritam što se tiče naših izložbi. Ovo nam je već druga od marta. Radimo na određenu temu, ovaj put tema je bila „Cipele”. Donosila sam im knjige, časopise, oni su imali njihove ideje, i kad smo završili i „sazreli”za novu temu, kako se nakupio veliki broj radova, odlučili smo da napravimo ovu izložbu. I dok sam predavala u Umetničkoj školi, nisam volela striktno zadate teme, tako ni ovde, nisam tip pedagoga kod koga se nešto mora, niti da rade u nekom mom stilu. Kad su se zasitili zadate teme, radili su stvari koje vole i koje im se dopadaju. Meni je najbitnije da se radi na razvijanju njihove kreativnosti, da se usavršava taj prirodni dar koji svako ima, a da usput nauče nešto novo, ono što mogu da im iz svog znanja i iskustva pokažem. Ovde ima jako darovite dece, talenat koji imaju u, na primer, prvom i trećem razredu osnovne škole, je izvanredan i iznenađujući, i ako se ne neguje i razvija, lako se zapostavi– rekla je o svojim štićenicima Snežana Nena Kovačević.
Jelena Steljić, učenica VII razreda Osnovne škole „Nada Matić”, već godinu dana ide u „Mašnicu”, odlična je učenica i jako voli slikanje. Ona o svom radu kaže.
— Volim i crtež i portete, ali najviše volim boje, slikanje. Do sada smo radili s temperom. Od boja najviše volim plavu i svetlozelenu, a kako mi se raspoloženje menja tako mi se i boje menjaju. Iz likovnog sam uvek imala peticu, a u školi radimo po zadacima, ovde mi se dopada što možemo da biramo, a drugaricama stalno pričam šta i kako radimo, tako da su oduševljene i doći će da vide šta smo sve uradili. Slikanje mi puno pomaže da se opustim od škole a samim tim i bolje učim.
A Vukadin Filipović, takođe učenik VII razreda „Nada Matić”, već sad ima želju da upiše umetničku školu i da se bavi grafičkim dizajnom. Došao je na poziv svoje drugarice da vidi kako se radi u „Mašnici” i tu je već skoro godinu dana.
Ožegović Mirjana je najstariji polaznik ove škole, sa isto toliko žara koliko i mnogo mlađe kolege radi na slikanju, crtanju, dizajnu:
— Radila sam u „Desi Petronijević” kao šivač, i kako se fabrika nije održala za vreme naše nesrećne privatizacije, bila sam prinuđena da odem u invalidsku penziju. U đačkim danima sam volela da crtam i slikam, ali sam završila tekstilnu školu. Život mi nije dao vremena da se posvetim svojoj pravoj ljubavi– slikanju i dizajnu, i kad sam čula za Neninu školu, došla sam i evo pokušavam da osmislim neke svoje ideje. Volela bih da radim odeću, šnitove, da dizajniram nešto novo, da materijalizujem svoje ideje.
Većina polaznika ove škole koja je izložila svoje radove, ističe da im se dopada sloboda koju imaju u izboru ideja i način na koji će osmisliti temu, takođe što mogu da se ispolje u različitim tehnikama koje im odgovaraju. Osim toga, đaci su slobodniji da pitaju i otvoreniji, za predloge svoje ”nastavnice” koja im po nekada i podeli petice, nego kad rade školski zadatak na određenu temu. Sa Nenom su kao drugari, ali poštuju njenu disciplinu u radu. Kako ona ističe, radovi su različiti, a mašta bezgranična.
Izložba se može videti narednih sedam dana u „Kući čaja”.
Milunka Nikolić
