Ejda Lavlejs: Pionirka programiranja

by Velimir Popovic
0 comment

Ada_Lovelace_587732839

Da li ste čuli za Ejdu Lavlejs? Ona je žena koja je napravila prvi komjuterski program i to pre nastanka samog komjutera. U drugoj polovini oktobra u svetu se obeležava 200 godina od rođenja ove uspešne i vrsne matematičarke, pionirke informatike i programiranja.

Ejda Bajron, kasnije grofica Lavlejs, rođena je u Londonu 10. decembra 1815, iz kratkog braka između pesnika, romantičara Lorda Bajrona i En Izabel Milbank bogate matematičarke. Majka nije želela da joj ćerka razvije bilo koje sklonosti ka književnosti i pesmama, tako da je Ejdi omogućila najbolje matematičko obrazovanje.

„Još kao mlada, pokazala je odlične matematičke sposobnosti i njena majka je to zdušno podržavala. Omogućila joj je da se razvija u tom pravcu, obezbedivši joj da uči od najboljih naučnika iz te oblasti. Sa šest godina ju je podučavala Mis Lamont (Miss Lamont), no kada je njena majka saznala da Ejda više voli geografiju od aritmetike, Mis Lamont je bila zamenjena novim tutorom. Ser Vilijam Frend (William Frend) i Dr Vilijam King (Dr William King) su je dalje podučavali. Sa trinaest godina se razbolela od misteriozne bolesti i nije mogla da hoda tri godine. Za to vreme je nastavila da uči, i ubrzo je nadmašila očekivanja u matematici, a postala je i odličan lingvista i muzičar. Osoba koju je Ejda veoma želela da upozna je bila Meri Somervil, koja je bila prva žena član Kraljevskog Astronomskog Društva  i eminentna matematičarka. Gđa Somervil je bila osoba na koju se Ejda ugledala, pa je Ejdi mnogo značilo kada su se njih dve sprijateljile. Upravo je gđa Somervil upoznala Ejdu sa njenim budućim mužem, Lordom Vilijamom Kingom. Na jednoj od zabava koje je priređivala Meri Somervil, Ejda je, sa osamnaest godina, upoznala Čarlsa Babidža, veoma poštovanog profesora matematike. Bila je oduševljena Čarlsovim idejama o novoj mašini za računanje, diferencijalnom mašinom, a i on sam je ostao zapanjen Ejdinom inteligencijom.”

Čarls Babidž

Čarls Babidž

Diferencijalna mašina je, u stvari, bila gigantski kalkulator specijalne namene, posebno predviđen za računanje polinomskih funkcija. Radila je po mehaničkom principu, tj. točkovi, zupčanici i poluge radili su zajedno da bi dali matematičko rešenje. To je bio prvi automatski kalkulator.  Ejda je predviđala i mogućnost ove mašine i za opštije stvari (komponovanje muzike, grafiku) ali i za šire naučne primene. Predložila je da se pomoću analitičke mašine izračunaju Bernulijevi brojevi. Ovaj plan se ujedno smatra i prvim programom, a Ejda Lavlejs prvim programerom. U njenu čast jedan programski jezik dobio je njeno ime.
Ejda i Babidž postali su veliki prijatelji i saradnici. Vremenom su konstruisali novi, poboljšani model mašine, tako da „operativne kartice”  pomoću šeme rupica diktiraju vrstu kalkulacije koju mašina treba da obavi. Dok je diferencijalna mašina mogla da računa koristeći samo jedan metod, ova – analitička mašina mogla je da koristi bilo koji metod koji bi se našao na karticama.

Godine 1841, italijanski inženjer i budući premijer Luiđi Menebrea pozvao je Babidža da održi seminar u Torinu. Kasnije je sumirao Babidžova zapažanja u članku koji je objavljen na francuskom. Dve godine kasnije, Ejda je prevela članak na engleski i po nagovoru Babidža, dodala svoje beleške koje su na kraju bile tri puta duže od originalnog članka.

Ejdina pažnja je najviše bila usmerena na izradu „softverskih” aplikacija za analitičku mašinu. Za razliku od Babidža, koji je bio fokusiran na aritmetiku, ona je primetila da brojevi mogu predstavljati nešto više od kvantiteta. Mašina je mogla da radi sa brojevima, kao simbolima algebre, i da ih onda izrazi kao jezik, grafike, čak i muziku.

U poslednjoj belešci, ona opisuje algoritam za izračunavanje Bernulijevih brojeva. Ejdin algoritam smatra se prvim algoritmom koji je napisan specijalno za računar, što joj daje titulu prvog programera.

Sa devetnaest godina se venčala sa Vilijamom Kingom, koji je ubrzo postao Grof od Lavlejsa (Earl of Lovelace). Imali su skladan brak iako je Ejda bila intelektualno nadmoćnija. Njihovo troje dece, dva sina i ćerku koja je krenula majčinim stopama, više su odgajali njena majka i njen muž nego ona sama, ali takav vid odgajanja je bio dosta popularan među engleskom višom klasom u to vreme. Vilijam je, međutim, bio ponosan na dostignuća svoje žene i uvek joj je pružao podršku.

Ejda3-e1425814319732

Ejda je imala dvadeset devet godina kada je njeno delo objavljeno i kada je rodila treće dete. Na veliko iznenađenje, doživela je duševni i mentalni slom. Lekari su joj prepisali kombinaciju lekova i alkohola koja se danas smatra smrtonosnom. Izgubljena u laudanumu (laudanum – lek koji je sadržao opijum i koji se koristio da ublaži bol i da uspava) i drugim lekovima, imala je razne vizije, čak verujući da je njen mozak poput Božijeg. Uspela je da ostavi alkohol na neko vreme, ali je našla drugu zavisnost – kockanje. Iz pisama koje su jedno drugom slali, otkrivamo nesreću koja je zadesila Bebidža i godine bezuspešnog Ejdinog lečenja (s obzirom da joj je ustanovljen rak materice). Zajedno su testirali matematičke teorije o verovatnoćama konjskih trka. Ejda Bajron je oduvek volela konje, a za Babidža je to bio način da se izvuče iz dugova. Vlada je izgubila veru u njegove radove, pa je tako ostao uskraćen za finansijska sredstava i sa nedovršenom diferencijalnom mašinom. Njihove avanture sa konjima su se završile katastrofalno.

„Iako je Babidž uspeo da se izvuče iz dugova, Ejda nije bila te sreće. Da bi otplatila dugove, morala je da založi porodični nakit. Njen muž je uzalud pokušavao da izađe na kraj sa njenim krediterima i gomilom skandala koji su je okruživali. Umrla je od raka sa trideset i šest godina, isto koliko je imao njen otac kada je umro. Po sopstvenom zahtevu, sahranjena je pored svog oca u Haknal Torkard (Hucknall Torkard), crkvi u Notinghemširu (Nottinghamshire). ”

Kao nagradu za njen doprinos, Američko ministarstvo odbrane je 1979. godine razvilo jedan programski jezik i nazvalo ga „Ada”. Koristi se u vojne svrhe i u bezbednosno-kritičnim oblastima poput kontrole letenja, nuklearnih centrala i nekih medicinskih uređaja. Dan Ejde Lavlejs, ustanovljen 2009. godine, ima za cilj da podigne svest o ženama koje se bave naukom, tehnologijom, inženjerstvom i matematikom.

Pripremila: M. H.

Izvor: http://www.nationalgeographic.rs/vesti/5241-ejda-lavlejs-zena-koja-je-zivela-u-19-veku-tvorac-prvog-kompjuterskog-programa.html , http://www.it-akademija.com/blog/Ejda-King-Lavlejs-Bajron—prva-zena-programer_1109 , http://alas.matf.bg.ac.rs/~mv09009/ada.html

Related Posts

Leave a Comment


Notice: ob_end_flush(): failed to send buffer of zlib output compression (0) in /home/erors/public_html/wp-includes/functions.php on line 5107