Dragiša Stanojčić, bivši profesor književnosti, novi direktor Narodne biblioteke Užice, još se navikava na tišinu bez đačke buke, a i na nove obaveze. Za sajt www.ero.rs. pričao je o novoj i funkciji i mestu ali i novim obavezama.
Nedavno ste iz prosvete došli na mesto direktora biblioteke. Kako sagledavate novu radnu sredinu i koji su Vam prvi planovi?
—Bibilioteka je ustanova koja nije zamišljena kao mesto s kog samo uzmeš knjigu i odneseš kući da čitaš, to može u svakoj Mesnoj kancelariji. Biblioteka mora da bude na ulici, u školi, na tribini, na konkursu, u književnom časopisu koji izdaje itd.To je širok delokrug rada, jedna vrsta botaničke bašte u kojoj raste sve što se zove kulturom. U današnjim uslovima u kojima Užice živi, to je na žalost vezano sa našom materijalnom situacijom. Užice je nekad bilo na vrhu liste gradova koji su odvajali za kulturu. Nekada je to bio grad koji je po visini primanja u bivšoj SFRJ bilo odmah iza Maribora, a shodno tome prepoznatljivo po količini i kvalitetu kulturnih dešavanja. Sada, u ovom momentu, sedimo u ustanovi kulture u kojoj sve prokišnjava-krov, sala čitališta, komšije koje su uzurpirale deo naših prostorija, plate, knjižni fond—ističe Stanojčić probleme na koje je naišao i dodaje:
—Došao sam iz škole i za vrlo kratko vreme video šta ovde nedostaje. Pokušaću da u skladu sa svojim ovlašćenjima i mogućnostima napravimo svi zajedno neke sitne zaokrete. Prvo što ću, s ljudima koji rade u Odboru književnog lista „Međaj”, pokušati da ga promenimo, jer ovakav kakav jeste on više nema smisla i polako se gasi. Ovaj književni list ćemo otvoriti za mlade ljude, kojima će ovo biti prvi korak da vide svoje ime ispod objavljenih priča, pesama i drugih književnih tvorevina. Finansiran je sa 300.000. dinara i po strukturi, sadržaju i formi je ovakav kakav je sada napravio otklon od prvobitne zamisli osnivača i nije prošao ocenu Matičnog odbora Ministarstva nauke i prosvete. S ljudima koji rade u i za ovaj časopis i sa Matičnim odborom napravićemo sastanak i utvrditi koji nedostaci treba da se otklone a koji je dalji smer za njegov rad.
Dragiša Stanojčić direktor Narodne biblioteke
Na književnoj večeri prethodne nedelje rekli ste da imate nameru da uradite nešto u vezi sa osvežavanjem i proširenjem prostora biblioteke. Na šta ste konkretno mislili?
—Sređujemo naše čitalište i zamisao na kojoj se radi je da zajedno sa Galerijom grada i Udruženjem likovnih umetnika ovde bude otvorena stalna prodajna izložba slika. Plan je i da se proširi saradnja sa školama, kako osnovnim i srednjim, tako i sa Višom poslovno-tehničkom školom, Učiteljskim fakultetom. Sve institucije u kojima je kocentrisana mladost treba da budu objedinjene nekim vidom saradnje, pa tako računamo da je ulaganje u energiju mladih ljudi koji će ovu zemlju pokrenuti iz letargije u kojoj se našla dragocena investicija. Ova biblioteka je sa ovim prostorom dostigla svoj maksimum i da se ne bi desilo da krene nizbrdo, treba nam novi prostor. Drugi sprat biblioteke koji sada koriste firme i institucije koji nemaju dodirnih tačaka s kulturom, treba da se vrati pod naše okrilje. Pokušaću da to postignem da bi ovaj grad, iz koga mladi ljudi odlaze a samo svaki treći sa studija se vraća u njega, imao savremenu čitaonicu. Želja mi je da to bude čitaonica kakvu imaju svi veći gradovi u koji bi dolazili ne samo penzioneri nego i đaci, studenti, zaposleni, prostor pun mira, tišine gde bi se uživalo u čitanju i korisno utrošenom vremenu. Budući da su izdvajanja države za kulturu 0,6 posto budžeta, svaka namera mora biti dobro preispitana. Polažem veliku nadu u našeg novom ministra Ivana Tasovca koji je svojim dosadašnjim radom pokazao sposobnost i da je kao evropski čovek, prilagodljiv koliko i praktičan.
Zadovoljni ste sa funkcionisanjem biblioteke, stanjem fonda knjiga koje ste zatekli?
—Ovo što imamo to je ono što smo u mogućnosti i što su materijalna sredstva do sada dozvoljavala i to nam je na raspolaganju. Što se tiče važećih zakonskih propisa i normi koje Zakon o javnim nabavkama nameće kao mogućnost za nove nabavke, ne možemo drugačije nego da ispoštujemo. Bitno je da ovo što imamo sačuvamo i dosadašnje funkcionisanje biblioteke nastavimo do dostizanja jednog stepena savršenstva u datim mogućnostima. Nastavićemo i sa akcijom dostave knjiga na kućnu adresu, na kojima je preko projekta Javni radovi zaposleno nekoliko osoba sa invaliditetom. Tom akcijom napravljen je veliki pomak kako za rad biblioteke tako i za socijalni program ovog grada. Moj, na žalost, preminuli prethodnik je puno toga uradio da ova kulturna ustanova ostvari jedno značajno mesto među sličnima u zemlji, a ja ću se potruditi da usavršim i nadogradim takvo stanje.
Do nove čitaonice, onakvom kakvu je zamišlja novi direktor treba da vode stepenice. Sa ovako dobrim i otvorenim namerama za podizanje kulturnog nivoa našeg grada neka to budu samo stepenice uspeha.
Milunka Nikolić
