Priliku da se prvi predstave publici na pozorišnom festivalu „Majske čarolije za decu” koji je danas počeo u Užicu dobilo je Kruševačko pozorište sa predstavom „Lepotica i zver”, Željka Hubača, a u režiji Zorana Lozančića. Ovo je jedna od najpoznatijih bajki koja nas uči da u životu nisu najvažniji fizička lepota i materijalna korist već ljubav, dobrota i sreća. Producent Kruševačkog pozorišta Bojan Ćetković je za sajt Ero govorio o ovoj predstavi, zbog čega je deca vole, ali i o tome zašto bajke na sceni treba zajedno da gledaju roditelji i deca.
Po čemu je predstava Kruševačkog pozorišta „Lepotica i zver” drugačija i specifičnija?
—Ova predstava je meni naročito draga. Adaptirao je, režiju i scenografiju uradio Zoran Lozančić, jedan jako interesantan stvaralac za decu iz Niškog lutkarskog pozorišta. Ona je po meni jedna od ponajboljih koje sam gledao u životu, a odlikuje je neverovatan rečnik arhetipova. Toliko je tačna suštinski, da je to neverovatno. Ima jednu nelogičnost na kraju, gde dve sestre umesto da se kovitalaju u gramzivosti do izlaska sa scene su u stvari puštene da se razdvoje svaka sa svojim plenom. Ali, ipak treba odgledati predstavu i uveriti se u tu njenu čaroliju.
Kako je najmlađa publika prihvatila ovu predstavu i kakav je njen život?
—Ova predstava dolazi iz Kruševca koji je maltene iste veličine kao Užice i gde život dečje predstave traje otprilike dve sezone, pa se onda odmara dok ta deca koja su je gledala porastu. Međutim ova predstava je igrala bez prekida, moja deca su je gledala po dvadeseak puta, potpuno je neverovatna, gledaju je i odrasli.
Bojan Ćetković
Na kojim festivalima ste učestovali sa ovom predstavom i kakav je ona uspeh ostvarila do sada?
—Sa ovom predstavom smo učestvovali na Dečjem pozorišnom festivalu „Pozorište zvezdarište” na Zvezdari gde smo dobili nagradu publike i stručnog žirija, a u Kotoru smo dobili nagradu za najbolju predstavu. Što se festivala za decu tiče nismo sa njom išli po festivalima, jer je velika i glomazna, a festivali nažalost u našoj zemlji su uokvireni mini budžetima, tako da uglavnom idu manje predstave. Skoro smo se vratili sa jednog divnog festivala u bugarskom Jambolu, bio je to zaista neverovatan i predivan festival gde smo mi i teatar iz Moskve bili gosti, a ostali učesnici su bili bugarski nacionalni teatri.
Koliki je značaj festivala „Majske čarolije za decu” u pozorišnom svetu i stvaralaštvu za decu?
—Festivali poput ovog u Užicu znače puno, naročito u sredinama koje nisu centri poput Beograda i Novog Sada. Ja imam slično iskustvo u Kruševcu gde smo napravili Festival „Kruška” koji se održava od 9. do 16. januara pa ga zovemo i Božićni festival. Ovo sad što se dešava u Užicu je možda i pravi način da se baš u ovom terminu, lepo završi školska godina i da eto deca imaju četiri, pet svojih dana. To je jako važno i jako lepo. Nažalost tek pred kraj prve godine trajanja festivala se oni naviknu da to traje pet dana, ali nadam se da će od sledeće godine to da bude puno od samog početka.
Bajka je specifična forma. Koliko su bajke važne za decu i njihovo odrastanje?
—Bajka je neverovatna forma. Ona se prevashodno obraća nama odraslima. Ta forma je data deci na gledanje, ali je u stvari blagorodna baš u ovakvim slučajevima da pre svega deca sa roditeljima gledaju predstavu, jer bajka u istom trenutku komunicira sa roditeljima i sa decom. Moje je mišljenje da je to jedna forma, koja je daleko ispred svih ostalih.
