U sredu 16.jula u prostorijama Kulturnog centra Požega u sklopu manifestacije „Dani japanske kulture u Požegi” održano je predavanje uz video prezentaciju na temu „Japan–najuređeniji vrt sveta”. Predavač, profesor geografije iz Čačka, Vladimir Majstorović, svoja zapažanja, utiske i  iskustva sa studijskog putovanja u Japan na slikovit i zanimljiv način podelio je ne samo u toku večeri sa posetiocima KC Požega, već to čini duže vreme u skladu sa programskim sadržajem  manifestacije„Godina Japana u Srbiji” koja je već petu godinu gost institucija kulture u oko 60 gradova u Srbiji. Ovo predavanje i prezentacija nastali su u saradnji sa Ministarstvom kulture, nauke i tehnologije Japana, Nacionalnom turističkom organizacijom Japana , a pod pokroviteljstvom Ambasade Japana u Beogradu.

—Ovo predavanje obuhvata sve ono što je najbitnije a što je vezano za Japan, počev od geografskog položaja preko kulture , obrazovanja , turističkih putopisa nekih zanimljivih destinacija , počev od Tokia pa do Kjotoa koji je na listi svetske kulturne baštine i pod zaštitom UNESCO–a, grada koji nije samo japanska nego i svetska kulturna prestonica jer ima preko 2 000 palata i hramova koji su jedinstveni u svetu– objasnio je profesor Majstorović.

Japan je i za nas, koji nismo imali mogućnost da ga posetimo, fascinantna zemlja. Šta je to Vas najviše fasciniralo prilikom boravka u Japanu?

—Ono što me je najviše fasciniralo je veliki broj kulturnih i istorijskih znamenitosti, spomenika pre svega. Zatim, uređenost gradova, veliki broj banjskih i turističkih lokaliteta koje Japanci svakodnevno posećuju, i to su mesta u netaknutoj prirodi koja su atraktivna i za brojne turiste. Građevine , hramovi i kuće mimo gradova izgrađeni su od prirodnih materijala– drveta. Meni je posebno upečatljiva slika bila veliki broj termoakumulacionih izvorišta koje na nekim mestima izbijaju i pored same obale reka.

Da li ste imali priliku da se upoznate sa načinom života prosečnog Japanca?

—Imao sam priliku, pošto je to sastavni deo studijskog boravka, da budem gost u jednoj japanskoj porodici. Oni vas dočekuju s velikim poštovanjem, naklonom i pozdravom. Dosta su skromniji od nas pa u njihovim kućama nemate nagomilanog nameštaja u prostorijama u kojima borave. Njihov život je dosta jednostavan, ali, pri tome su dosta aktivni jer puno borave u prirodi, skoro svi, a to je sastavni deo običnog života – bave se nekim sportskim ili kulturnim aktivnostima što je jako bito ne samo za fizičku nego i mentalnu aktivnost, a pre svega za stabilnost. Činjenica da su Japanci najzdraviji narod na svetu samo je posledica njihovog , ovakvog načina života. Prema relevantnim istraživanjima UN, Japanci imaju najduži životni vek,u proseku to je 82. godine, a imaju i najveći broj stogodišnjaka po broju stanovnika na svetu.

Rade li Japanci stvarno toliko puno koliko mi mislimo i kako bismo se mi uklopili u njihove radne navike?

—Njihovo radno vreme nije 24 časa kako mi mislimo. Oni su zaista dobri radnici, ali više je to stvar discipline, organizovanosti, poštovanja i odnosa prema radu ali dosta polažu i na aktivnosti van radnog vremena koje je takođe jedna uobičajena, svakodnevna  aktivnost– sport, bavljenje hobijima, kulturom, tradicijom..Imao sam priliku da pričam s našim profesorima koji su tamo boravili i radili i koji su, zbog naših predrasuda o tome da Japanci stalno i jedino rade, bili zabrinuti kako će se uklopiti u njihovo radno vreme i radne navike. Međutim, ispostavilo se da, pored poštovanja radnog vremena , Japanci uz svoj ljubazan pristup, poštovanje, naklon, sve ono što svakome prija, omogućavaju takvu radnu atmosferu da vi jednostavno ne osećate nikakav stres na poslu i jednostavno i s lakoćom  uklapate se  u njihovu radnu naviku i počinjete lako da prihvatate takvu, za njih svakodnevnu i uobičajenu , radnu disciplinu. Legende o japanskim radnim navikama su više stvar njihove organizovanosti, discipline i odnosa prema radu nego što je to stvar broja radnih sati ili dana u toku nedelje i godine.

Ono što smo imali priliku da vidimo na predavanju je bilo zaista drugi svet u odnosu na uslove u kojima mi živimo i radimo. Putevi i saobraćajnice dugi desetine hiljada kilometara bez ijedne izbočine ili rupe na asfaltu, gradovi koji su tako uređeni da nigde nećete naći ni kantu za smeće ni kontejner na ulici jer su naučeni na selekciju otpada koji kao recikliran materijal služi u razne industrijske svrhe, do mogućnosti da na svakom koraku, čak i u višemilionskom Tokiu uživate u malim parkovima koji se na najbrižljivije neguju. Priče o japanskoj železnici koja je ne samo najbrža nego i najtačnija na svetu su kod nas postale deo legende kao i mnoge priče o Japanu, a zadivljujuća je činjenica da od uspostavljanja super brzog voza između Tokija i Kjota u proteklih 40 godina nije bilo ni jednog saobraćajnog incidenta. Čuli smo i izlaganje  o tome da je u Japanu uobičajen odlazak u jednu od mnogobrojnih banja koje služe ne samo za odmor i rehabilitaciju kao kod nas, već je to jednostavno , stvar navike i uobičajena  akivnost u svrhu održanja fizičke kondicije. Poštovanje koje Japanci imaju prema svojoj istoriji, kulturi i tradiciji vidljivo je ne samo po načinu održavanja spomenika kulture i hramova, već i po činjenici da su posvećeni učenju i svakodnevnom bavljenju jednim ili nekoliko svojih tradicionalnih aktivnosti , bilo da je reč o sportu pri čemu je kendo obavezan deo na časovima fizičkog vaspitanje,tako i o bavljenju  tradicionalnom muzikom  i sviranju na starim muzičkim instrumentima, ritualima pripreme i ispijanja čaja, negovanja bonsai drveta i sl.

Nakon predavanja najživlja diskusija povela se oko razlika u sistemu obrazovanja s obzirom na nastavni program u Japanu. Deca polaze u vrtić u trećoj godini pri čemu već u vrtiću uče da čitaju, pišu i pevaju (neguje se horsko pevanje a svaka od vaspitačica svira najmanje jedan instrument), a već od prvog razreda obavezan predmet je Moral, kao i svakodnevni čas Čišćenje učionice čime se deca pripremaju za budući odnos prema životnom prostoru. Osim toga, časovi Domaćinstva na kojima se izrađuju različiti svakodnevni predmeti tradicionalnim tehnikama bilo da je reč o vezu, origamiju, izradi drugih sitnih upotrebnih predmeta organizovani su tako da u klupama zajedno sede dečak i devojčica kao par čime se već na taj način pripremaju za rodnu ravnopravnost , stabilnost buduće porodice , kao i poništavanje razlika između muških i ženskih poslova u braku.

Priprema čaja, tradicionalna jela, restoraterstvo, hotelijerstvo (najstariji hotel na svetu datira iz VII veka i sagrađen je baš u Japanu) , moralni kodeksi i međusobno poštovanje , odnos prema životnoj sredini i životu uopšte ,industrija, visoka tehnologija, robotika… takođe su jedna od mnogobrojnih  tema ovog predavanja.

Nakon letnje pauze, profesor Vladimir Majstorović će ,u sklopu manifestacije „Godina Japana u Srbiji” nastaviti put  sa svojom prezentacijom i predavanjem  u još nekoliko planiranih destinacija u Srbiji. Kako je izjavio, jako je zadovoljan interesovanjem i odzivom publike na dosadašnjim prezentacijama.

M.Nikolić