DSC_2379

U Gradskoj galeriji Požega u utorak, 09. septembra otvorena je izložba Žolta Kovača (1975, Pančevo)  pod nazivom „Upotreba slike”.  Izložba koju čini serijal od četiri celine koje umetnikovo iskustvo i promišljanje u jednom dužem vremenskom periodu kao vid refleksije života i društva na njegov unutrašnji doživljaj čine,  u stvari  samo jedan  stvaralački postupak iz više faza koje jedna iz druge proizilaze i ujedno se kompatibilno nadograđuju.

DSC_2357 U uvodnom delu izložbe , koja  saglasno umetnikom konceptu moderne umetnosti  uključuje interakciju sa publikom, prisutnima se obratila direktor Kulturnog centra Požega, mr Slađana Petrović Varagić. Nakon predstavljanja osnovnih biografskih podataka o umetniku, izjavila je:

—Žolt Kovač je umetnik mlađe generacije čije je rad zapažen i ocenjen kao vredan a to dokazuje i činjenica o njegovoj sve većoj prisutnosti na domaćoj likovnoj sceni, takođe i na međunarodnoj. Realizovao je veliki broj samostalnih i grupnih izložbi u veoma značajnim institucijama i na manifestacijama i to po oceni vrlo priznatih i cenjenih kustosa i selektora. Žolt Kovač je predavač na visokoj školi strukovnih studija Beogradskoj politehnici, takođe je prisutan i na muzičkoj sceni kao bas gitarista grupe „Jarboli”, a i osnivač je i urednik on line magazina „Supervizuelna”. Samo u toku ovog leta do večeras imao je tri izložbe– Pančevački bijenale, Meromijal Nadežde Petrović i evo ova, treća po redu na kojoj je i kustos i autor istovremeno. Ovo je i njegov umetniči koncept koji će vam sam predstaviti, koji uključuje i njegovo shvatanje o stanju moderne umetnosti u Srbiji, a koji uključuje i komunikaciju s publikom. O vrednosti njegovih dela govore i rezultati konkursa Ministarstva kulture i informisanja koje je  , po oceni kompetentnih ljudi, odlučilo da ove godine otkupi tri Žoltova rada.

Žolt Kovač je  potom nastavio s svojim konceptom izložbe:

—    Umetnost se menja i stvarno dosta treba raditi na promociji, , prezentaciji, popularizacije  te  nove pozicije umetnosti. Ovde još uvek postoji shvatanje da je umetnost beg u lepo, bežanje od realnosti, a u stvari savremena umetnost nije takva. Nije stvar da umetnost ili umetnik beži od stvarnosti, da je to neki ekspejptizam,  nego da joj ide u susret. Umetnost je postala nešto drugo– umetnost je u stvari postala komunikacija. Umetnik posmatra svet oko sebe, odabira temu i govori nešto na tu temu. Naravno ne rade to svi. Pozicija umetnosti je zapravo takva da možemo da govorimo o ozbiljnim temama na način na koji to političari ne mogu, najjednostavnije rečeno. Ceo dijapazon društvenih tema i tema iz naše realnosti može da bude obrađen i to se dešava..jedino šta nedostaje– nedostaje komunikacija da neki radovi dopru do publike. Nije više dovoljno napraviti izložbu, već je  po meni, i to pokušavam da ostvarim, bitan  momenat kontakt s publikom. Potpuno je druga situacija kad vam dođe umetnik i kad priča o konkretnim slikama na zidovima nego kad dođete u galeriju i ne znate odakle da krenete . I meni se to dešavalo, kad dođem u neku galeriju u Beogradu ili inostranstvu i onda stanem i ne znam šta dalje i kako..

Ovde imate četiri kataloga sa četiri izložbe koje posebno govore o serijalu koji je večeras pred vama. Da krenemo od prvog.

DSC_2337

Ovo su slike koje se zovu „Prazno vreme” i to je jedan momenat u mom životu kada je postojalo određeno istraživanje u domenu videa i fotografije i kad je došlo vreme da se vratim slici. Ulje na platnu je klasična disciplina koja nosi balast značenja koji mi je malo komplikovan i lakše mi je bilo da se izražavam na drugi način, tako da su sve slike ovde rađene na aluminijumu, bilo industrijskom bojom, bilo auto bojama, mat bojom.

DSC_2333

Vreme u kome živimo postaje sve brže i brže, mediji sve brži, komunikacija sve brža i onda nam sve više nedostaje tog praznog vremena. Pri tome ne mislim na besciljno gluvarenje ispred TV ekrana, pa sam slikao mene i moju ženu kako provodimo to prazno vreme u kvalitetnim aktivnostima.

„Glupe slike”…sad idemo iz intimnih tema iz „Praznih slika” do medijskih tema koje obrađuju.

DSC_2278

„Glupe slike”. Ovo je jedan savremeni ekspresionizam i ovo je nešto kako ja doživljavam medijsku sferu. Ovde imate blago reflektujuću , svetlucavu isto kao i TV ekran i na tom medijskom polju imate neke oblike koji nisu krugovi a nisu ni definisani niti posebno asocijativni, šareni, blago trodimenzionalni, deluju kao da tu postoji nešto a u stvari , ne postoji ništa. Isto je tako sa stanjem slike u medijima koja ne nudi nikakvu vrednu informaciju.

DSC_2315

DSC_2307

„Slike suvišnih informacija” se takođe bave medijima. Jedno vreme sam takođe provodio vreme gledajući TV program pa mi je postalo dosadno, jer većina sadržaja je, da kažemo– blago uvredljiva. Moje gledanje TV programa se na kraju završilo time da beskonačno klikćem daljincem na kanale nego što stvarno gledam . S druge strane , razvoj televizije je doprineo da ta slika postane zanimljiva i tu se radi o estetici televizijske slike. Ja sam završio sa fotoaparatom škljocajući u tu sliku i kad sam iškljocao hiljade fotografija , upitao sam se šta je suština tih informacija koje su na tim slikama. Mala je verovatnoća da , na primer, neko od nas ima rođaka u Kinšasiju i da ga zanima temperatura od 22 stepena koliko je trenutno tamo a što piše u dnu ekrana. Većina toga što nam se prikazuje je suvišna i nama u suštini treba samo 10 posto tih informacija.Od sveg toga sam izdvojio neke slike koje nam se stalno nude: sport recimo, manekenke, životinje, seks, krimići.. Svedoci smo razvoja televizije od rediteljske i scenarističe priče pa do naprednih kamera, TV aparata koji nam daju jako efektnu i brzu sliku od koje je nemoguće odvojiti se. Ako posmatrate sport, recimo , pa ubrzavanjem i usporavanjem kadrova na televiziji vi dobijete spektakl kakav u prirodi ne postoji.

DSC_2392

„Sjajne slike”: zašto sjajne ? Za ove slike ne mogu da kažem da li su zaista  sjajne ili ne , to će neko vreme pokazati, ali sjajne su zbog toga što su rađene metalik bojom za automobile  u kojoj ima dosta kristala različitih boja..Dopustam sebi da se poigravam s tim terminom kvalitetne slike. Mi za sofu možemo reći da je kvalitetna , mada je meni i taj pojam kvaliteta problematičan: da li je sofa od kože kvalitetnija od sofe od skaja? Sad, neko ko se bavi zaštitom životinja će reći da je kvalitetnija ona od skaja, za razliku od većine koja će na tu prvu pomisao o određenju stepena kvaliteta pomisliti na sofu od kože. Termin kvaliteta postaje sve sumnjiviji , a mi u podsvesti imamo ucrtane vrednosti šta je to kvalitetno a šta nije. U životu svako od nas za sebe mora da odredi šta je to za njega istina a šta nije i na osnovu toga da formuliše svoje određenje u društvu.

Radeći ove „Sjajne slike” ja sam naučio apsolutno novi zanat, baš onako kako to rade ljudi koji boje automobile, isti postupak..

DSC_2295

Sad, vidite ove male slike? Umetnost je u ovom društvu postala izlizana kategorija i nije dovoljno samo da pričamo da nešto ne valja…mi u stvari treba da se ponašamo u skladu sa onim što verujemo da je ispravno. Nije dovoljno da neko napiše neku kritiku i da se ona objavi u novinama i da svi kažu– „ovaj čovek je apsolutno u pravu i sad ćemo svi tako da e ponašamo”. To u stvari ne ide tako. Bolji svet i bolji ljudi ako mi živimo u skladu sa idejama o boljem društvu . Ako se nekih 10 posto ljudi ponaša na neki bolji način , onda tih 10 posto i postoji.  I ovo, naravno, u skladu sa svojim istinama..Onda sam pomislio da nije dovoljna samo kritika , da treba dodati nešto konstruktivno, i onda sam napravio ove male slike sa nekim pozitivnim, afirmativnim porukama. Ovo je na mojoj samostalnoj izložbi bilo postavljeno na zid u visini očiju osmogodišnjeg deteta, zato što mislim da je u ovom društvu edukacija jako važna i da treba krenuti od baze. Za svaki od ovih slogana koji stoje na slici mene veže nešto asocijativno ali to ne znači da mora da obaveže i vas da isto to vidite i isto tako tumačite sliku. Ne postoji umetničko delo  koje je toliko univerzalno da pogodi sve ljude na isti način.

DSC_2285

Žoltovo pojašnjenje „Socijalnog kapitala”

—    Socijalni kapital je savremena teorija od pre desetak godina  i još uvek se proverava. Ona govori otprilike da kao što postoji finansijski kapital koji je novac ili civilizacijski kapital koji je znanje, istorija, ili neki događaji od ranije, socijalni kapital postoji u svakom društvu i uključuje interakcije između ljudi. U stvari te socijalne odnosno komunikacijske mreže imešu ljudi imaju istu vrednost kao što za nekog novac ima vrednost. Komunikacijske mreže su sastavni deo civilizacije, i odnosi između ljudi su jako bitni. Često nismo ni svesni tih odnosa koji se ne zasnivaju samo na koristoljublju već mogu da budu emotivni, intelektualni ili bilo koji drugi koji stvaraju ili nose poverenje, poštovanje…posebno poverenje koje je u ovoj zemlji na jako niskom nivou. Sve to što postoji u toj nevidljivoj mreži komunikacija i odnosa je –socijalni kapital.

Izložba Žolta Kovača u Gradskoj galeriji u Požegi otvorena je do 03. oktobra.

M.Nikolić

Related Posts

Leave a Comment


Notice: ob_end_flush(): failed to send buffer of zlib output compression (0) in /home/erors/public_html/wp-includes/functions.php on line 5107