Predstavljen enciklopedijsko-turistički vodič „Vodopadi Srbije”

by Velimir Popovic
0 comment

 

 

Enciklopedijsko-turistički vodič, „Vodopadi Srbije” autora Dragovana Stojadinovića Suleta u utorak uveče je predstavljen u prepunoj sali čitaonice Narodne  biblioteke Užice. O ovom priručniku i specifičnoj foto-monografiji govorili su autor Stojadinović i Mirko Demić, urednik knjige i direktor Narodne biblioteke „Vuk Karadžić” iz Kragujevca.

Autor se više od 20 godina bavi istraživanjem i obilaženjem lokacija u čitavoj Srbiji, voli i živi za prirodu i došao je na ideju da svoje višedecenijsko iskustvo pretvori u knjigu i demantuje mnoge stvari.

—Dobra stvar je što je ova knjiga već sada priručnik na fakltetima koji se bave prirodom, a to je i delimično njena svrha. Ova knjiga je urađena veoma kompleksno i daje informaciju i ima kvalitetnu fotografiju. Autor nije opisivao vodopade, on veruje fotografiji, ali daje pravu stvar za sve ljubitelje prirode koji su motorizovani, pruža im osnovne informacije kako se do svakog vodopada može doći. Ova knjiga nije samo pokušaj da se upozna, već pokušaj da se pre svega upozori da su mnogi od ovih vodopada ugroženi ljudskim nemarom pre svega, ali pomaže kako ih učiniti vidljivijim i dostupnijim. Uz ovu knjigu je priložena i geografska karta Srbije na kojoj su obeleženi vodopadi Srbije koje je Stojadinović obišao i otkrio —rekao je Mirko Demić, autor knjige.

vodopadi srbije 1

Interesovanje Dragovana Stojadinovića za vodopade je započelo 2004. godine kada je tumarajući južnim Kučajem video vodopad Prskalo. Kao veliki ljubitelj prirode, mnogo vremena je posvetio šetnjama po prirodi u Srbiji, ali i na Balkanu. Počeci beleženja vodopada po Srbiji, kao i mnogi, su bili teški i trnoviti. Nije znao odakle da krene, jer u Srbiji ne postoji nikakva literatura koja se odnosi na vodopade.

—Malo ko zna, ali u Srbiji postoje 92 vodopada koje sam obradio u ovoj monografiji. Tu su i dva vodopada za koje niko nije čuo niti ih je posetio, osim lokalnog stanovništva koje živi u njihovoj blizini. To su vodopadi koji se nalaze na Staroj planini, Kopren koji se inače nalazi na najvećoj nadmorskoj visini u Srbiji, na 1830 metara počinje voda, prvi slapovi se pojavljuju. To je vodopad trokaskadnog tipa. Posle nekoliko godina sam pronašao još jedan vodopad, koji je još bliži civilizaciji, Kaluđerski skokovi, koji je visok 232m što je za naše uslove i geomorfološke pojave nešto zaista neverovatno—priča Stojadinović.

Za put se opremio terenskim vozilom – džipom, uz ljubav prema prirodi, tu je bila i ogromna želja da otkriva skriveno i netaknuto prirodno bogatstvo u vidu vodopada.  Na ovom putešestvuju dugom  dve decenije upoznao je dosta interesantnih ljudi čija pomoć i saveti su mu mnogo značili. Potraga za vodopadima nije bila nimalo laka, Stojadinović se suočio sa mnogo neprohodnih mesta, morao je da provodim nekoliko dana u pojedinim područjima, da se mnogo šeta i uglavnom je imao nekog vodiča iz kraja. O vodopadima je saznavao kroz razgovor sa meštanima.

—Posebno bih izdvojio Staru planinu, jer je ona pravo bogastvo.  U knjizi sam izdvojio jedno poglavlje koje se zove vodopadi Stare planine, jer to je planina enormno velikog masiva koja je duga nekoliko stotina kilometara u Srbiji, a drugi deo je u Bugarskoj. Na našem delu je ona zaista prelepa i prebogata vodom. To je voda koju iz skoro svakog potoka možete da pijete, sa visokom ph vrednošću. Ljudi sa Rudarsko-geološkog fakulteta koje sam pozvao da izmere vodopade su bili iznenađeni tom vodom.

vodopadi srbije 2

 

U knjizi se nalaze i vodopadi u kanjonima, a ubeležena su i dva stalna vodopada na Fruškoj gori. U Zapadnoj Srbiji je obišao nekoliko vodopada, a tokom obilaska tih krajeva imao je veliku podršku nekoliko ljudi iz našeg grada.

—U užičkom kraju sam obišao dosta vodopada. Većina vas je sigurno čula za vodopad u Gostilju, a malo vas sigurno zna za vodopad u selu Semegnjevo. Tamo postoji izuzetno lep vodopad, vertikalni od 20 metara, koji je veoma ugrožen. On je strašno prljav, podnožje vodopada je puno đubreta, tu ima svega i svačega. U Kotromanu takođe postoji lep prirodni vodopad.

Vodopadi su prirodni fenomeni i treba ih čuvati i iskoristiti u turističke svrhe, ali na pametan način, a ne samo pisati o njima i ne raditi ništa da se oni održe u toj svojoj lepoti, kaže Stojadinović.

—Za mene najlepši vodopad je Tupavica koji se nalazi na Staroj planini. On je toliko lep da kada ga ugledate čini vam se da ste u prašumama Amzonije, priroda je tu netaknuta i pravo je zadovoljstvo biti tamo.

M. H.

Related Posts

Leave a Comment


Notice: ob_end_flush(): failed to send buffer of zlib output compression (0) in /home/erors/public_html/wp-includes/functions.php on line 5107