Litar evrodizela će od danas od 15 časova do sledećeg petka u isto vreme na pumpama maksimalno koštati 208 dinara, a benzina evropremijum BMB 195 dinara.
Poredeći sa cenom goriva od prošle nedelje, dizel je skuplji za 3 dinara, dok je benzin poskupeo 2 dinara. Prošlog petka cene goriva su bile ograničene na 205 dinara za litar evrodizela, a benzin evropremijum BMB je koštao 193 dinara.
Da se iz klupa užičke gimnazije lako stiže do indeksa i željenog fakulteta potvrdila je još jedna generacija maturanata, a da prijemni za njih nije problem, više nije iznenađenje.
“Kada sam krenuo da otvaram one skripte i udžbenike, video sam da je ono sve meni već bilo poznato, tako da je u suštini do profesora koji dobro spreme decu. Da sam bio u drugoj školi verujem da ne bih mogao da spremim prijemni ali ovako sa dobrim profesorom sve je bilo već poznato i onda uopšte nije bilo teško”, navodi Uroš Burlić maturant, brucoš Medicinskog fakulteta.
Maturantkinja, a sada i brucoškinja ETF-a Maša Šišić smatra da đaci njene škole opušteni izlaze na ispite i da im i to pomaže.
“Mislim da smo dosta sposobniji nego što uglavnom misle ljudi, mislim da je to nekako ključ u našem uspehu, a pomalo smo uvek, bar koliko ja znam svoje vršnjake – i opušteni i stižemo da izlazimo i to mislim da je isto važno, taj razvoj ličnosti”, kaže Maša Šišić.
Da gimnazijalci nisu samo „bubalice“, iako je potrebno dosta i truda i rada, potvrđuje i đak generacije koji je zbog nagrada na republičkim takmičenjima, na fakultet prošao bez polaganja prijemnog.
“I dalje mislim da je, pored svega toga, vrlo bitno ostati u svemu umeren i drago mi je što nisam žrtvovao što socijalni život, što izlaske, što sport i druge hobije”, ističe Vuk Šiljković.
Za svaki uspeh, pa tako i na prijemnom, javlja se među prvima razrednom starešini i profesorima. Poseban je osećaj kad skoro ceo razred stigne do budžeta na državnim fakultetima.
“Kada su krenule te poruke, razredna – budžet, razredna – budžet zaista se čovek oseti ponosnim i shvati da radi posao koji ima svoj cilj i svoju svrhu. Svoju ulogu u tom njihovom četvorogodišnjem obrazovanju vidim kao neko ko ih više usmerava, daje neke korektivne korake”, kaže Mirjana Milošević, profesorka računarstva i informatike u Užičkoj gimnaziji.
Saša Stanojević, profesor biologije u Užičkoj gimnaziji dodaje: „Znate kako kažu – kada je profesoru jasno, jasno je i đacima, tako da ta deca su pametna jako, posvećena, odgovorna. Videćete da su sjajni studenti, da su kasnije dobri stručnjaci, da su svi ti stomatolozi, lekari, biolozi jako ponosni na svoju školu, na uspeh iz ove škole”.
Jednom gimnazijalac – uvek gimnazijalac, ono je što čini posebnim duh škole i što je deo tajne uspeha.
Biljana Grujičić, direktorka Užičke gimnazije smatra da imaju odličnu sinergiju profesora i učenika i da je to sve dalo najbolje rezultate toj ustanovi.
Istoriju užičke gimnazije ispisivali su mnogi poznati i priznati, nekadašnji gimnazijalci, po Srbiji i svetu. Za buduće jubileje sigurno će se pobrinuti neko od sadašnjih brucoša.
RTS
Svako izdanje Bašta festa do sada otvorio je mladi glumac ili glumica koji je doživeo veliki uspeh u protekloj godini. To su sve ljudi sa kojima Bašta fest raste, čijim se ulogama raduje i na koje je ponosan. Prethodnih godina Bašta fest otvorili su Nikola Rakočević, Slaven Došlo, Marko Janketić, Hana Selimović, Milan Marić, Isidora Simijonović, Filip Đurić i Ivana Vuković, Milica Janevski, Mladen Sovilj, Milena Radulović, a jedanaesti Bašta fest otvara – Ivana Zečević.
Ivana Zečević ostvarila se u ulogama u serijama “Grupa”, “Kalkanski krugovi”, “U klinču”, filmovima “Munje: opet!”, kao i “Matura” koji je nagrađen u Bajinoj Bašti.
„Bašta fest je za mene, otkad sam počela da ga pratim, simbol mladosti, radosti i dobrog filmskog programa. Velika mi je čast što ću otvoriti baš takav festival, koji se bavi mladom i neustrašivom energijom u sred najlepše prirode. Ovo će ujedno biti i prvi put da dolazim na Bašta Fest i ne sumnjam da će biti magično,” rekla je Zečevićeva.
11. Bašta festa traje od 4.do 7. jula u Bajinoj Bašti.
Bašta Fest,ZooMUE
ZLATIBOR – Povoljne vremenske prilike uticale su da je Zlatibor pogodna destinacija za osobe alergične na polene.
„Klopka“ na Zlatiboru registrovala je u poslednjem izeštajnom periodu polene sedam biljnih vrsta. Po jedan dan, u niskim koncentracijama, aktivni su bili poleni pelina, ambrozije i hrasta, poleni četinara, bokvice, trave i kiselice bili su aktivni tokom čitavog izveštajnog perioda, dok su poleni koprive od niskih, nekoliko dana prelazili u prekogranične vrednosti.
Povišene koncentracije polena koprive u vazduhu mogle su izazvati alergiske reakcije kod osetljivih osoba. Iz Agencije za zaštitu životne sredine, kao preventivu, preporučuju pravovremeno suzbijanje korova i trava.
ZLATIBORPRESS
Prijepolje/Zlatibor – U sredu je na Zlatiboru održana promocija manifestacije PP Fest. Pored predstavnika Turističke organizacije Prijepolje, posebano je predstavljen program raftinga na Limu. Jasmina i Dragoljub Simović već godinama sa gostima dele adrenalin koji ova atrakcija nudi, kao i lepote raftinga na prelepom Limu. Svakako predstavljaju jedan od simbola aktivnosti koje Prijepolje može da ponudi u svojoj turističkoj ponudi.
Na ovogodišnjem PP Fest-u, posetioci će moći da uživaju u raftingu 5. 6. i 7. jula od 11h. Okupljanje za polazak na rafting je ispred prostorija Turističke organizacije Prijepolje.
– Pored raftinga naš prvi PP Fest će biti bogat muzikom, sportom i dobrim provodom. Pored sjajnih koncerata na kojima nastupaju Valentino, Željko Vasić i Alen Islamović i LA Camppanela, biće organizovano niz pratećih aktivnosti kao što su: „Limski darovi“ – biranje najboljeg zeta u Prijepolju, međunarodni kup u ribolovu, basket turnir 3×3, kup u paraglajdingu, kao i promocija gastronomskih i domaćih proizvoda iz Prijepolja – naveli su iz Turističke organizacije Prijepolje.
Svi koncerti se održajaju na platou ispred Doma kulture u Prijepolje i besplatni su za sve posetioce.
PP Media
U prethodnoj godini rođene su svega 61.052 bebe – najmanje u novijoj istoriji Srbije i za 1.648 dece manje o u odnosu na 2022. godinu, pozivajući se na upravo objavljene podatke Republičkog zavoda za statistiku.
Ti podaci, upozoravaju da je od 2014. do 2023. godine samo na osnovu negativnog prirodnog priraštaja broj stanovnika smanjen čak za 434.606 osoba.
Svega osam opština lane je imalo pozitivan prirodni priraštaj, odnosno veći broj rođenih nego umrlih, a među njima se nalaze Tutin, Novi Pazar, Sjenica, Preševo, Bujanovac i Novi Sad.
Jedina beogradska opština koja ima pozitivni prirodni priraštaj je Zvezdara – iako u prestonici živi gotovo četvrtina Srbije.
Policija u Užicu danas je uhapsila B. M. (49), G. Ć. (36) i M. S. (23) iz Požege, zbog sumnje da su neovlašćeno proizvodili i stavljali u promet opojne droge.
Policija je u mestu Glumač kod Požege, u vozilu “mazda” u kom su bili B. M. i G. Ć. pronašla četiri paketa sa oko 2,1 kilogram materije za koju se sumnja da je marihuana, saopštila je PU u Užicu.
Mladić M. S. se sumnjiči da je vozio “reno” ispred njih kako bi ih obavestio ukoliko vidi policijsku patrolu.
Osumnjičenima je određeno zadržavanje do 48 sati i oni će, uz krivičnu prijavu, biti privedeni nadležnom tužilaštvu.
Nakon dvonedeljnog rada na stadionu “Čika Dača”, fudbaleri Radničkog 1923 danas su otputovali na Zlatibor, gde će nastaviti pripreme za nastupajuću takmičarsku sezonu. “Crveni” će na Zlatiboru boraviti četrnaest dana i za to vreme će odigrati četiri test utakmice sa kvalitetnim protivnicima.
Šef stručnog štaba Feđa Dudić odlučio je da na završni deo priprema povede 26 fudbalera, među kojima je i nekolicina omladinaca, kao i Ali Suma, momak iz Gvineje, koji se nalazi na probi u redovima kragujevačkog superligaša.
SPISAK IGRAČA KOJI NASTAVLJAJU PRIPREME NA ZLATIBORU
Golmani: Stojan Leković, Miloš Mladenović i Luka Lijeskić.
Defanzivci: Bojan Adžić, Mehmed Ćosić, Samir Zeljković, Slobodan Simović, Milan Mitrović, Besim Šerbečić, Vukašin Bulatović i Tomislav Dadić.
Vezni igrači: Alfa Turaj, Miloš Ristić, Nikola Bukumira, Luka Milojević, Vanja Tomić, Milan Aleksić, Sali Vižđi, Bogdan Mirčetić, Matija Gluščević, Kilijan Bevis, Evandro da Silva i Ali Suma.
Napadači: Milutin Vidosavljević, Miloš Rošević i Dilan Ortiz.
“Crveni” su minulog vikenda odigrali prvu test utakmicu na “Čika Dači”, u kojoj su pobedili Radnički iz Niša sa ubedljivih 3:0, a tokom boravka na Zlatiboru očekuju ih još četiri provere, prva već sutra protiv šampiona Crne Gore Dečića iz Tuza.
Za 6. jul zakazan je sparing sa Slogom iz Doboja, dok 9. jula četu trenera Feđe Dudića očekuje verovatno najozbiljnija provera protiv prvaka Kipra Apoela iz Nikozije. Ciklus kontrolnih utakmica fudbaleri kragujevačkog superligaša zaključiće duelom protiv ekipe Mladosti iz Lučana, koji je predviđen za 12. jul.
„U većini mesta pašće između 20 i 40 mm, a u delovima zapadne, centralne i južne Srbije i do 60 mm kiše za 12 h, lokalno i više. Dnevna temperatura će u većini mesta biti u padu za 10 do 13 stepeni“, navodi se u upozorenju RHMZ-a, a dodaje se i da će za konkretne lokacije RHMZ izdavati hitna upozorenja jedan do dva časa unapred.
Stabilizacija vremena se očekuje tek sutra, za kada se prognozira promenljivo oblačno, na severu uglavnom suvo vreme sa sunčanim intervalima, a u ostalim krajevima uz više oblačnosti još ponegde sa kratkotrajnom kišom ili pljuskom.
Krajem dana prestanak padavina i razvedravanje u celoj zemlji, saopštio je Republički hidrometeorološki zavod.
U četvrtak se u Srbiji očekuje promenljivo oblačno sa sunčanim intervalima i ređom pojavom kratkotrajne kiše ili pljuska. Zatim do ponedeljka sledeće nedelje razvedravanje i postepeno toplije vreme dok će samo u planinskim predelima, uz lokalni razvoj oblačnosti, padati kiša.
B92,Beta
Nova Varoš – Na Zlatarskom jezeru u mestu Vasilići, došlo je do nesreće kada se čamac u kom se
nalazio jedan muškarac prevrnuo nasred vodene površine, a lice koje je bilo na čamcu upalo u jezero i nestalo bez traga.
– Muškarac je bio na gumenom čamcu, nakon što se čamac prevrnuo on je nestao. Pripadnici ronilačke ekipe žandarmerije danas čitav dan pretražuju teren u potrazi za nestalim licem, potvrđeno je za agenciju RINA.
Prema prvim nezvaničnim informacijama sa terena u pitanju je muškarac srednjih godina.
Iako važi za jedno od najlepših u Srbiji, Zlatarsko jezero neretko odnese neki ljudski život. Stoga se na građane apeluje da vode računa i promišljeno ulaze u vodu i nikako ukoliko nemaju iskustva da se sami upuštaju u vožnju čamcem.
GZS/RINA
Branislav Mitrović, koji je tu funkciju obavljao i u prethodnom sazivu, izabran je za predsednika užičkog parlamenta. Njegov zamenik biće Aleksandar Drndarević.
Za sekretara Skupštine grada Užica imenovana je Jelena Subotić diplomirani pravnik.
Imenovana je i Administrativno mandatna komisija, za predsednika je izabrana Ljiljana Kuzmanović, zamenik je Bojana Gudurić, dok su članovi Marija Palikuća, Branka Budimir, Gordana Bošnjaković, Branko Ilić i Radovan Novaković.
– Nele nas je napustio prerano, ali je svoje talente iskoristio, umnožio i uspeo da ih stavi ne samo u službu svoje porodice i bliskih ljudi, već i u funkciju celog našeg društva. Svojim fotografijama milione reči je izgovorio i sačuvao svedočanstva i sećanja na vojsku kojoj smo svi mi pripadali. Na svakoj od njih možemo videti lica ljudi koji su uključeni u vojsku, faze na obuci, možemo da vidimo one koji su bili spremni da brane svoju zemlju, koji su je i branili i koji su ostavili dubok duhovni trag i obavezu budućim generacijama da boreći se za ovu zemlju svedoče o našoj prošlosti – rekao je Dragan Krsmanović, pukovnik u penziji, otvarajući izložbu.
Dragan Cicvarić, viši kustos u Muzeju na otvorenom „Staro selo“ Sirogojno, naglasio je da su izložene fotografije nastajale na velikim vojnim vežbama “Horizont” i “Ponikve” 1996. godine, ali i na obukama jedinica Užičkog korpusa i Ratnog vazduhoplovstva i protivvazdušne odbrane Vojske Jugoslavije.
– Verno je svojim foto aparatom beležio događaje i sve ostale aktivnosti jedinica Užičkog korpusa i zajedno sa ostalim članovima tima, Radenkom Mutavdžićem, Bajom Vujovićem, Obradovićem, Ljubičićem, Marjanovićem i ostalima, dajući nemerljiv doprinos i da mi danas možemo sve ovo da vidimo i da ne zaboravimo – istakao je Radomir Milović, pukovnik u penziji.
Iskreni rodoljub, među Užičanima i posebno Staparcima, Nele Mirković ostao je sinonim za čoveka dobre i velike duše. Od posledica teške bolesti preminuo je rano. U sećanjima je ostao i čitaocima “Večernjih novosti” kao prijatelj užičkog dopisništva i saradnik čije su fotografije i saznanja često objavljivani u tekstovima iz ovog dela zapadne Srbije.
Izložba posvećena sećanju na Nela Mirkovića biće otvorena do 9. jula.
U ime predsednika Srbije i vrhovnog komandanta Vojske Srbije Aleksandra Vučića Vulin je padobrancima čestitao praznik poručivši im da je srpska vojska ono što čini srpsku državu a da je 63. padobranska brigada nepobediva jedinica.
“Svi veliki narodi, a srpski narod je veliki narod, stvoreni su i opstali na velikom mitu, srpski narod na kosovskom. Zamislite da ga nema da li bismo bili ovakvi kakvi jesmo, da li bismo pretrajali vekove ropstva, istrebljenja i ratova. Sve velike vojske, a srpska vojska je velika vojska, počivaju na mitu o nepobedivoj vojsci, o nepobedivoj jedinici. Deo tog mita o nepobedivoj vojsci i nepobedivoj jedinici je 63. padobranska. I da li bismo bili danas onakvi kakvi jesmo da nije bilo te legende i tog tvrdoglavog uverenja da smo bolji i jači od najboljih i najjačih. Možda samo jačih, a ne i boljih“, rekao je potpredsednik Vulin.
Vulin je istakao da je ponosan što danas stoji ispred stroja padobranskih veterana „jer ovaj stroj nije stroj ljudi koji će samo da se sećaju i pričaju šta je nekada bilo, već stroj ljudi koji znaju da im je tu mesto i da budućnost pred nama ne može da se ispiše a da nema i njih, da nema baš tog stroja.”
Vidoje Kovačević, predsednik Udruženja veterana 63.padobranske brigade, rekao je da je njihov osnovni cilj negovanje tradicije i čuvanje sećanja na poginule saborce i njihove porodice, kao briga o ranjenim i bolesnim članovima udruženja.
“Negovanjem duha zajedništva, pripadnosti padobranskom bratstvu kao i promovisanjem pozitivnog načina razmišljanja i tradicionalnih ljudskih vrednosti, kao humanitarnom raduu cilju pomoći ugroženima. Početkom raspada SFRJ brigada biva angaživana najpre u Sloveniji, a potom u Hrvatskoj i Bosni i hercegovini, prvenstveno na zaštiti savezne imovine aerdoroma i njihove infrastrukture”, rekao je Kovačević.
Bivši načelnik Generalštaba Vojske Srbije, general Ljubiša Diković, rekao da su ispred njega ljudi kojima su sloboda Srbije i čast i drug, porodica i puška bili preči od života.
“Ispred mene su ljudi posebnog kova. I to ne može da bude svako. Može da bude onaj ko je pobedio sebe, a vi ste pobeđivali sebe nebrojeno puta, najmanje onoliko puta koliko ste se sa visina spustili na zemlju”, poručio je Diković.
Katastrofalna stanja gradskih i opštinskih deponija i toplotni talasi fatalna su kombinacija – u takvim uslovima jedna staklena flaša u koju su upereni zraci sunca može da bude okidač plamena.
Samo što je ugašena deponija u Užicu, gust dim sa smetlišta u Godominskom polju prekrio je pre nekoliko dana nebo nad Smederevom. Da su deponije u Srbiji gorući problem i bukvalno svedoči jednostavna pretraga vesti: „Gorela deponija u Kikindi, radnik se nagutao dima”, „Požar na deponiji Nižno polje u Bogatiću”, „Kraljevo: Požar na gradskoj deponiji”, „Otpad bukti, vatra se širi: Zastrašujući snimak iz Kovina”… Neke deponije, poput one užičke, gorele su više dana, a Beograđani još pamte 2017, kada je vatra sa „Vinče” ostavljala za sobom toksičan dim duže od mesec dana.
Prema izveštaju o stanju u životnoj sredini koji je načinio Fiskalni savet pre šest godina, u Srbiji postoji oko 160 nesanitarnih opštinskih deponija, a na oko 100 je bilo zabeleženo prisustvo dima. Katastrofalna stanja gradskih i opštinskih deponija i toplotni talasi fatalna su kombinacija – u takvim uslovima jedna staklena flaša u koju su upereni zraci sunca može da bude okidač koji će da izazove plamen. Ali i da je sa klimom sve u najboljem redu, ne bi nas zaobišao problem sa požarima na smetlištima, jer tek desetak naših deponija ima sisteme za odvođenje gasova. Bez njih eksplozije i požari očekivani su scenario prilikom razgradnje organskog otpada koji sadrži značajne količine metana, ugljen-dioksida i sličnih jedinjenja.
Sve češći šumski požari takođe su posledica klimatskih promena. Na polovini 2024. godine u Srbiji je već zabeleženo 127 požara u kojima je izgorelo oko 13.000 hektara šuma. Slikovitije, u plamenu nestalo je više od 17.000 fudbalskih terena pod drvećem. To pokazuju podaci Evropskog informacionog sistema za šumske požare koji je uspostavila Evropska komisija u saradnji sa nacionalnim vatrogasnim službama.
– Sve duži toplotni talasi i periodi bez padavina u letnjim mesecima uslovi su za izbijanje požara. U velikim šumama okidač je zapaljiva vegetacija, poput suvih iglica četinara, poleglih stabala, opalog lišća. U takvim uslovima udar groma u zapaljivu vegetaciju i osušeno zemljište ili jedan opušak cigarete može da izazove velike požare. Najgora godina u Srbiji, kada govorimo o šumskim požarima, bila je 2007, kada smo imali 358 požara i kada je izgorelo skoro 20.000 hektara šuma. Te godine su u julu zabeleženi i neki temperaturni rekordi – u Smederevskoj Palanci izmerena je temperatura od 44,9 stepeni Celzijusa, a u Beogradu je bilo 43,6 – objašnjava za „Politiku” klimatolog Goran Pejanović, v. d. zamenika direktora Republičkog hidrometeorološkog zavoda (RHMZ).
Ali nije Srbiji najteže. U julu 2010. godine toplotni talas izazvao je šumske požare koji su harali zapadnim delom Rusije – cela sela sravnjena su sa zemljom, a vatra ih je koštala oko 15 milijardi dolara, što je u tom trenutku činilo jedan odsto bruto nacionalnog prihoda Rusije. Međutim, vatra je odnela i ono vrednije – više desetina hiljada ljudi nastradalo je što od požara, što od toplotnog talasa. Pre tri godine Turska je zbog šumskih požara morala da evakuiše 10.000 ljudi, a iste godine neviđeni požari zadesili su šume zapadne Amerike i jugozapadne Kanade.
– Temperature od 49,6 stepeni Celzijusa izmerene su u junu 2021. u Britanskoj Kolumbiji, koja se od nas nalazi severnije za deset stepeni geografske širine. Dakle, tolike vrućine prodrle su čak i na sever. Podaci su pokazali da je tada četvrtina stanovništva Sjedinjenih Američkih Država udisala vrlo zagađeni vazduh. Šumski požari dovode do jedne paradoksalne situacije – drvo koje treba da apsorbuje ugljen-dioksid u ovim situacijama ga emituje – dodaje naš sagovornik.
Recept za smanjenje broja šumskih požara nalazi se u smanjenju emitovanja gasova sa efektom staklene bašte. A na tom polju, kako kaže Pejanović, ipak se vide pomaci.
– Evropske zemlje već su napravile važne korake u tom smeru i uspele su da smanje za 30 odsto emisiju ovih gasova, dok je plan da do 2050. smanje za još 25 procenata. Takođe, Kina je dosta napredovala u tom pogledu koristeći sve više obnovljive izvore energije – objašnjava Pejanović.
Prvo triatlonsko takmičenje organizovali su američki marinci 1977. godine na Havajima, prvo svetsko prvenstvo održano je u Avinjonu, a već četvrt veka je olimpijski sport. U Srbiju je stigao početkom 90-tih od kada se organizuju i prvenstva države. Proteklog vikenda održan je i prvi Zlatiborski triatlon i Otvoreno prvenstvo Srbije u sprint distanci.
Šteta je ogromna kažu poljoprivrednici, ne samo za ovu nego i za narednu godinu. U pet mesnih zajednica u Prijepolju proglašena je vanredna situacija zbog nevremene koje je prekjuče pogodilo ovu teritoriju. Uništeni su putevi, stradale su maline. Šteta je ogromna kažu poljoprivrednici, ne samo za pvu nego i za narednu godinu.
Fudbaleri Crvene zvezde će danas od 17,30 na jednom od terena na Zlatiboru odigrati prvu kontrolnu utakmicu od početka priprema, sparing partner je Mladost iz Lučana
Ekipa Crvene zvezde je juče na Zlatiboru odradila dva treninga. Pored već standardnih vežbi snage i kondicije, stručni štab Vladana Milojevića uveliko radi na taktičkim detaljima. Primetno je i da u vežbama sa loptom, trener crveno-belih posebno insistira na uigravanju napada i samoj završnici akcija.
Litar evrodizela će od danas od 15 časova do sledećeg petka u isto vreme na pumpama maksimalno koštati 205 dinara, a benzina evropremijum BMB 193 dinara.
Poredeći sa cenom goriva od prošle nedelje, i dizel i benzin su poskupeli za po dva dinara. Prošlog petka cene goriva su bile ograničene na 203 dinara za litar evrodizela, a benzin evropremijum BMB je koštao 191 dinara.
Petak: Promenljivo oblačno sa sunčanim intervalima i toplo, ponegde sa pljuskovima i grmljavinom. Vetar slab do umeren severni i severozapadni. Najniža temperatura od 15 do 19, a najviša od 26 do 31 stepen. Upozorenja: Lokalna pojava grmljavina sa količinom padavina ≥ 10 l/m² u periodu do 3h, verovatnoća 70%.
Subota: Pretežno sunčano i toplo. Vetar slab promenljivog pravca. Najniža temperatura od 15 do 21, a najviša od 30 do 34 stepena. Upozorenja: Tmax ≥ 32 stepena, verovatnoća 85%.
Nedelja: Pretežno sunčano i veoma toplo. Vetar slab i umeren jugoistočni. Najniža temperatura od 15 do 23, a najviša od 33 do 36 stepeni. Upozorenja: Tmax ≥ 35 stepeni, verovatnoća 85%.
Prognoza vremena za narednih pet dana (od 01.07. do 05.07.2024.)
U ponedeljak pre podne sunčano i veoma toplo vreme, u drugom delu dana nestabilno sa lokalnim pljuskovima i grmljavinom. Od utorka ponovo u svim predelima promenljivo i nestabilno sa pljuskovima i grmljavinom uz pad dnevne temperature.
RHMZ
