U Narodnom pozorištu Užice 11. novembra otvoren je 18. Jugoslovenski pozorišni festival „Bez prevoda” koji se ove godine održava pod sloganom „Šta će sutra biti s nama?”.

Ove godine Festival čine šest takmičarskih i predstava „Sveti Georgije ubiva aždahu” Ateljea 212 van konkurencije. Na pitanje, zašto šest, a ne uobičajeno sedam predstava, direktor Festivala i Narodnog pozorišta Užice,  Zoran Stamatović rekao je:

—Nije prvi put da je manji broj pozorišta koja učestvuju na Festivalu i siguran sam da to nije značajno u odnosu na kvalitet. Ja bih voleo da sam još neka pozorišta mogao da vidim ovde – Jugoslovensko dramsko, Zagrebačko kazalište mladih, Srpsko narodno pozorište iz Novog Sada, možda ne ovim redosledom koje sam nabrojao ali svakako ova pozorišta kao i druga. Pravilnik predviđa najviše sedam, najmanji broj predstava nije ograničen. Ovo je odnos snaga i mogućnosti. Naše mogućnosti su ovolike, nisu male i najbolji su ipak ovde. Siguran sam da ovde imamo najbolji kvalitet predstava u regionu.

U holu Narodnog pozorišta, pre ceremonije otvaranja Festivala, otvorena je izložba pozorišnih fotografija Radovana Baje Vujovića, kao prateći program Festivala. Izložbu je otvorio dizajner Nikola Vukašinović. Prilikom otvaranja izložbe, rekao je:

—Iako je sam proces nastanka savremene fotografije i to hvatanje trenutka života svedeno samo na jedan klik dugmeta prstom, veština i umeće hvatanja jednog pravog momenta je ostala nepromenjena još od izuma fotografije. Još ako fotografija nastaje u vrlo neobičnim i nesvakidašnjim okolnostima, u potpunoj tami, u prostoriji prepunoj ljudi gde i najmanji pokret neće proći nezapaženo, tu pravi majstorluk dolazi do izražaja. I upravo u tim situacijama i na ovim fotografijama prepoznaje se oštro oko i istančan osećaj sa kojim se čovek rodi i još važnije, osećaj koji se poslednjih trideset godina kalio i razvijao zajedno sa ovim pozorištam. Tako i poslednjih 18. godina Bajine fotografije prate Festival i zajedno s njim postaju sve bolje i bolje.

Publika pred otvaranje festivala

Osvrćući se na početke i razvijanje Festivala, Slađana Vasiljević, PR Festivala, istakla je njegov značaj i za pojedinca i za grad:

— Za sve ove godine odgledali smo 117 takmičarskih i preko 10 predstava u čast nagrađenih, što znači da smo puna četiri meseca išli u pozorište. Da je u svim komadima bila prepoznatljiva po jedna rečenica, jedan gest, da je u svakom zašuštao unikatan kostim ili nas oduševio neobičan muzički zvuk bilo bi dovoljno da kažemo da je Jugoslovenski pozorišni festival obogatio naše živote. Ovaj festival je podstakao naše pozorište da obnovi scenu, rasvetu, zvuk, domaće glumce da se bore za Ardaliona. On je izašao iz ove zgrade čije fasada se prvi put renovira od  kada je obnovljeno, podstakao da se promene ploče na Trgu, ofarbaju šahtovi, da se smišljaju specijalni muzički sadržaji i sluge po kafićima, da dame pripreme posebne kostime i frizure i da se osećamo svečano, festivalski , i da tokom sedam dana delimo misli regiona i osetimo gde smo.

Publici se potom obratio gradnonačelnik Užica, Saša Milošević:

—Jugoslovenski pozorišni festival koji već 18. godina okuplja najbolje pozorišne produkcije iz regiona već odavno je opravdao smisao svog postojanja i postao prepoznatljiv po suptilnom izboru tema i poruka koje želi da pošalje javnosti. Umetnost odoleva iskušenjima i provokacijama najtežih vremena zahvaljujući tome što je ona uvek iznad i izvan dnevno političkih dešavanja. Nije teatru lako u ovakvim vremenima. S druge strane teška vremena su inspiracija za ljude koji hrabro i nesebično gledaju životu u lice i ne odustaju od ideala i snova. Pozorište ima moć da ohrabri naše ljude prepune strahova i pitanja „Šta će sutra biti s nama?”, tako što nam daje smisao realnosti. Na taj način postaje moćno oružje za prevazilaženje podela i nesporazuma i svih barijera među ljudima. Otkud u ljudima strah od budućnosti? Ono što ne smemo dozvoliti je da budućnost strahuje od ljudi koji zaboravljaju da ništa ne počinje i ne završava se sa nama.

Saša Milošević, gradonačelnik Užica

Festival je zvanično otvorio glumac i direktor Jugoslovenskog dramskog pozorišta, Branko Cvejić. U svom obraćanju, istakao je:

—Pozorište nikad ne sme da beži od konfrontacije s vremenom u kome deluje, bez obzira na krizu, materijalnu, pa i estetsku, a naročito sada u vreme indolencije i prezira onih koji raspoređuju sredstva, „pravilno i nužno”onako kako oni misle. Živimo u vreme razaranja kulture. Posle strašne i tragične , besmislene prošlosti, ostala nam je jedna od tekovina da svi odjednom razumemo nekoliko jezika. I zato su se stvorili uslovi za smelu, gotovo revolucionarnu ideju, Festival „Bez povoda”. I svi su se odazvali. Mi se u pozorištima, za razliku od mnogih drugih, od prvog dana razumemo i, danas, i ubuduće ćemo se razumeti, što samo znači da je ovaj Festival društveno i istorijski neophodan.

Pozivajući publiku da se oslobodi „Farmi i Velikog Brata”, Cvejić je sve pozvao na jedno sedmovečerno pozorišno uživanje.

Milunka Nikolić