U Gradskoj galeriji Užice,u četvrtak 07. avgusta 2014. g otvorena je 20–ta po redu izložba pod nazivom „Oni koji dolaze”. Na izložbi su predstavljeni radovi studenata akademija i umetničkih fakulteta, počev od Filološko umetničkog fakulteta u Kragujevcu, Visoke škole likovnih i primenjenih umetnosti strukovnih studija, Beogradske politehnike, Fakulteta likovnih umetnosti u Beogradu, Fakuleta primenjenih umetnosti u Beogradu, Akademije umetnosti u Novom Sadu, Akademije likovnih umetnosti u Trebinju. Ovo su fakulteti na kojima 23. studenata rođenih u Užicu gradi svoj umetnički put. U pitanju su : Stanimir Miličić, Katarina Trnavčević, Marijana Kiralj, Marija Đokić, Ružica Bukvić, Jasmina Milenković, Milica Nešković, Miloš Milićević, Darko Aćimović, Miloš Vučićević, Veljko Valjarević, Nikola Radosavljević, Darko Vukić, Ljubica Ilić, Zorica Đurić, Nevenka Radisavljević, Sanja Cvetić, Srđan Ilić, Sofija Rabrenović, Nevena Milivojević, Andrijana Andrijašević, Danica Jevđović i Ana Marković.
Na otvaranju izložbe, direktor Gradske galerije Zoran Cvetić, osvrnuo se na početke ove tradicionalne izložbe kojom studenti našeg grada imaju mogućnost da mu se predstave:
—Za proteklih dvadeset godina, od pet studenata koliko je učestvovalo na prvoj izložbi, do dvadeset troje koliko je danas, kroz ovu Galeriju na izložbama „Oni koji dolaze” predstavio se veliki broj sada već afirmisanih umetnika, onih koji i pored svog ličnog umetničkog učinka imaju i ulogu u obrazovanju i formiranju novih generacija kao njihovi pedagozi. Značaj ove izložbe nije samo u tome da bi grad video šta naša deca stvaraju na fakultetima nego da se I oni međusobno upoznaju, nastave komunikaciju i učvrste svoje sadašnje kao i izgrade buduće veze– istakao je Zoran Cvetić.
Miloš Milićević, student FLU Beograd (III godina), odsek Grafika već drugi put izlaže u Gradskoj galeriji na izložbama „Oni koji dolaze”:
—I dok nisam dobio priliku da sam izlažem pratio sam ove kao i sve druge izložbe u Gradskoj galeriji i čini mi se da su svake godine sve bolje i bolje. Jednostavno, svake godine se nešto novo pojavi, ili su u pitanju novi ljudi ili umetnici koji su već izlagali ali su dogradili svoj pređašnji rad ili se pojavljuju neke nove sveže priče. Ta novost, inovativnost u ovim izložbama iz godine u godinu je nešto što mi se dopada, pogotovo kada ste već student III ili IV godine i imate da pokažete ili vidite gotove radove. Obično studenti I godine imaju da pokažu samo studije, tako da se kroz ovakve izložbe može pratiti i njihovo napredovanje na fakultetima. Zahvalan sam gradu jer nam omogućava da se predstavimo kao i da razmenimo naša iskustva.
Marija Đokić, student FPU, Beograd (IV godina) na izložbi se predstavila impozantnim platnom živih boja. O svom radu i izložbi , Marija kaže:
— Završila sam Umetničku školu ovde u Užicu na smeru Konzervacija , ali sam uvek imala sklonost ka velikim formatima, zidnom slikarstvu, muralima, bojama. Moj maturski rad je mural na Petoj osnovnoj i stvarno imam tu sklonost i želju, ne samo za slikarstvom kao takvim, već i za ulepšavanjem gradova. Ovo je prvi put da se predstavljam u Gradskoj galeriji u sklopu ove izložbe i to mi zaista jako puno znači, budući da sam u svom gradu imala mogućnost da se do sada predstavim samo u kafe galeriji Qatro pre dve godine. Ovakve izložbe su stvarno dobra prilika i za sticanje samopouzdanja isto koliko i za razmenu iskustava i međusobno upoznavanje, kako nas kao pojedinaca tako i naših radova.
Budući da svi znamo da je naša država i naš grad skučen po mogućnostima isto koliko i po prilikama koje pruža mladim umetnicima,„ onima koji dolaze”, postavili smo pitanje šta kad nastupi momenat da su „došli” i da treba da materijalizuju svoju karijeru. Miloš je izjavio da ima nameru da se po završetku akademije vrati u svoj grad i da nastavi da radi tu gde se rodio ali takođe i da ne odustane od grafike koja ga na najbolji mogući način iskazuje kao ličnost i da „ukoliko bude moguće –izlažem i putujem”. Marija, iako sebe ne vidi u Užicu, čak ni u Srbiji i „pored toga što je večiti i neviđeni optimista” ima nameru da posle završenih redovnih i master studija na svom fakultetu, uz malo sreće da dobije stipendiju svoju budućnost nastavi da gradi u inostranstvu:
—Shvatanja o slikarstvu su u inostranstvu mnogo šira nego kod nas. Tamo se slikarstvo jako dobro povezuje i odlično korespondira i sa arhitekturom, enterijerom i drugim praktičnim stvarima a to znači i da su mnogo veće i šire mogućnosti što se egzistencije slikara tiče– kaže Marija.
M.Nikolic
