U Društvu za srpski jezik i književnost i Zadužbine Dositej Obradoviću u Beogradu 23. aprila, održana je debata sa temom „Knjiga u školi”, povodom svetskog dana knjige na kojem je učestvovala Biljana Grujičić, profesorka Užičke gimnazije Biljana Grujičić, već poznata užičkoj javnosti po radu na polju obrazovanja i širenju pismenosti.

Na okruglom stolu je bilo reči o tome koliko učenici čitaju, šta se čita, koliko publika razumeva pročitano i o onome što se pojavilo kao informacija o mogućem smanjenju broja časdova maternjeg jezika u srednjim stručnim školama.

Profesorka Grujičić na je prenela utiske sa okruglog stola i šta ona misli o svemu tome.

—Moram da istaknem da sam kroz rad na jednom istraživanju primetila činjenicu da sa smanjenjem broja časova gramatike u srednjoj školi opada i nivo pismenosti učenika, što pokazuje jednu frapantnu činjenicu da nivo pismenosti učenika opada sa rastom nivoa obrazovanja, u prevodu jedan osmak bolje poznaje gramatiku od jednog svršenog srednjoškolca. Na okruglom stolu, kome sam prisustvovala su bili prisutni ljudi iz Zavoda za unapređenje kvaliteta obrazovanja, Zavoda za vrednjovanje kvaliteta obrazovanja, profesori Filološkog fakulteta i Društva za srpski jezik i psiholozi. Broj časova maternjeg jezika u Srbiji manji je nego u drugim evropskim zemljama. Od gotovo 2000 časova, tj 1884 u gimnazijama opšteg tipa mi dobijamo funkcionalno nepismene učenike , čulo se na ovom skupu. Postavlja se pitanje kako je to moguće —ističe profesorka i dodaje:

—Sve se bojim da čitanje u školama gubi bitku, međutim, treba imati na umu da su za to najmanje krivi srednjoškolci. Moramo da shvatimo da je ovo vreme vizuelne, a ne verbalne kulture i da idemo u korak sa brzim promenama koje ona nameće. A da li je čitanje naša nasušna potreba, pa svakako da, od čitanja sms poruka do pisanja i slanja mejlova, sasvim je nebitno odakle čitamo sa papira, ili ekrana. Može li se nova kultura nazvati digitalnom kulturom, uništavaju li mediji knjigu, ostaje da vidimo.