Živeći u jednom mestu čovek se navikne na izgled stvari pored kojih svakodnevno prolazi, zapazi samo velike promene, uglavnom u prolazu. Ponekad nam neko sa strane ukaže na detalje, na oblike i boje i shvatimo da neprimetno prolazimo kroz lepotu. Karolina Mudrinski, umetnica poreklom iz Novog Sada, magistar Fakulteta umetnosti Beogradskog univerziteta odseka za digitalnu umetnost, čija je izložba je sinoć otvorena u Gradskoj galeriji, svojim slikama i video performansom skrenula nam je pažnju na senzibilitet našeg sopstvenog mesta.
Otvaranje izložbe Karoline Mudrinski
Skrećući pažnju na rad Karoline Mudrinski koji je posledica njenog boravka u Užicu protekla dva meseca, Katarina Dogandžić Mićunović, istoričar umetnosti i kustos u Narodnom muzeju, rekla je da je i po metodu rada ova izložba drugačija, budući da je umetnica u procesu rada u slike i celokupnu postavku unela i materijalne delove Starog grada u vidu peska, kamena, lišća, vune.
—Defragmentacija slike, kao naziv ove izložbe je stvarno i istinski defragmentacija utisaka našeg mesta i verujem da ćete svi prepoznati odnos senzibilnosti umetnice i materije našeg grada. Ova izložba u potpunosti prati njen dosadašnji koncept rada i izrazito modernistički senzibilitet. U slučaju ove izložbe to je doslovno materija Starog grada u modernističkom duhu, duhu enformela koje je samo po sebi čarobna grana modernog slikarstva — istakla je Dogandžićeva prilikom otvaranja izložbe.
Karolina Mudrinski
Na pitanje o utiscima boravka u Užicu i o tome kako se to odrazilo na njen rad, Karolina Mudrinski je odgovorila:
— Budući da čovek nikada unapred ne zna šta da očekuje, da li će se nešto pokrenuti, u kom smeru i da li će iz umetnika nešto uopšte izaći, jako sam zadovoljna svojim boravkom ovde, naročito rezultatima rada. Meni koja dolazim iz ravnice, iz okruženja Petrovaradinske tvrđave bio je potreban jedan ovakav dinamičan pejzaž i Stari grad kao inspiracija i izvor energije. Nisam mogla da se suzdržim u ravnim površinama slike koje sam ranije radila, otuda ova piktura, ova izrazita tekstura.
Gledajući ove slike primećujemo harmoniju boja, vazdušaste pigmente, a onda nas iznenadite jakim kontrastom. Šta je prava Karolina?
—Volim da istražujem u svim domenima, u jasno bojenim površinama , u geometriji, u čistim bojama, a volim da istražujem i u nekim ahromatskim gamama kao što je belo – siva koja tek ima prizvuke neke plave, crvene, zelene u sebi ali tanano. A nekada radim čvrsto geometrijski. „Defragmentaciju slike” kao temu sam započela prošle godine i želeći da nastavim tu temu, boravak ovde i na Starom gradu uneo je u ovaj rad još jednu dodatnu dimenziju koja se odnosi na materijale s kojima sam radila, a koji su karakteristični za ovo područje.
Prateći video performans vidimo Karolinu Mudrinski kako silazi niz stepenice Starog grada. Ova umetnica, donevši otuda pravo u Gradsku galeriju slike, kamen, lišće i vunu, donela nam je zapravo delove naše svakodnevnice i istorije i ugradila ih u impresiju jednog umetnika.
Milunka Nikolić
