Dušan Kutlešić

Košarkaš Slobode i juniorski reprezentativac Srbije, Dušan Kutlešić nakon uzbudljivog košarkaškog leta sa reprezentacijom,  ponovo se vratio obavezama u matičnom klubu i vredno trenira u Velikom parku sa saigračima i priprema se za narednu sezonu košarkaške Super lige. Pred odlazak na turnir uVišegradu pričali smo sa njim o počecima karijere i utiscima sa velikih takmičenja na kojima je učestvovao ove godine.

Kada si napravio prve korake na košarkaškom terenu? Šta te je privuklo košarci?

—Sa drugarima sam najviše provodio vremena.  Išli su na košarku pa sam i ja krenuo sa njima.  Počeo  sam da se bavim košarkom od prvog razreda osnovne škole. Otac mi je bio košarkaški trener  i igrač,  od koga sam sledio prva uputstva i imao podršku u teškim trenucima.

Kako su izgledali počeci tvoje karijere?

—Pre Slobode igrao sam u nekoliko manjih klubova. To su klubovi kao Plejof, Šampion i u svakom od njih je bilo po nekoliko igrača. Onda se došlo na ideju da skupe nas dvanaest  i da tako probamo kao jedinstveni gradski košarkaški tim. U 2010. godini  ovaj tim počeo je sa radom na području grada. Da bi se taj kvalitet spojio na jednom mestu iz četiri kluba su svi prešli u juniorski tim KK Slobode. Tako smo imali više šanse da prođemo u juniorsku ligu.Prve godine  smo se uigravali i nismo uspeli da prođemo kvalifikacije. U juniorsku ligu smo ušli 2011. godine  i prebacivši očekivanja, imali  smo deset pobeda i završili sezonu na sedmom mestu. U 2012.  godini smo pobedili Čačane i ušli ponovo u juniorsku ligu. Bili smo bolji  nego prethodne godine pošto smo zabeležili četrnaest pobeda i završili na četvrtoj poziciji igrajući rame uz rame sa Zvezdom, Partizanom, Mega Vizurom i Hemofarmom.

Koliko sezona igraš u Slobodi?

—Prošle godine sam igrao za juniorski i prvi tim.  Od ove godine igram samo za prvi tim i ovo mi je četvrta sezona u Slobodi.

Ove godine si završio Užičku gimnaziju. Da li odlučio šta ćeš da studiraš ili ćeš nastavak obrazovanja odložiti za kasnije?

—Odlučio sam ove godine da pauziram sa školom i da se posvetim košarci. Želim da vidim  kako će ići  i da li sve ide u pravom smeru. Mislim da godinu ili dve ne bih mnogo izgubio tako da fakultet može da sačeka.

Kako si se osećao kad su te prvi put pozvali u reprezentaciju?

— Igrao sam u Evro ligi kvalifikacioni turnir za juniore sa Hemaformom 2012 godine. Na osnovu toga sam dobio poziv i bio sam u timu na nezvaničnom Svetskom prvenstvu u Majnhajmu u Nemačkoj u aprilu  iste  godine gde smo bili drugi. Tu je bilo za mene prvo reprezentativno učešće i bio sam nov u timu. To je  bio jak turnir i jedno fantastično iskustvo  za mene. Družio sam se  sa najboljim momcima istog godišta, tako da mi je bilo sjajno.

Namučili ste Amerikance u Pragu za vreme ovogodišnjeg SP za juniore gde ste osvojili srebrnu medalju. Jedini poraz ste imali od selekcije SAD-a u finalu i u grupi  pre toga. Kako je bilo igrati protiv jedne od najboljih košarkaških ekipa na svetu ?

—Otišli smo sa željom da napadnemo prvo mesto. Iako smo znali da su Amerikanci najjači gajili smo nadu da možemo da ih iznenadimo. Dobijali smo sve rivale na takmičenju. Jedino sa Australijom je bila iscrpljujuća utakmica u polufinalu, ostale smo utakmice dobili lagano. Sa Amerikanicma u grupi smo odigrali  možda najbolju utakmicu. Izgubili smo desetak razlike, ali je utakmica bila skoro neizvesna do samog kraja. Mi smo jedini na prvenstvu koji su ih namučili,  jer su oni sve utakmice rešavali u prvom poluvremenu i dobijali ih sa trideset do četrdeset razlike. Čak i u finalu  sa SAD-om je bila egal utakmica do sredine treće četvrtine. To je već  bila deveta utakmica po redu tako da nismo ni imali snage za više.  Mi smo se nadali, ali srebrna medalja i drugo mesto na svetu nije mala stvar.

Učestvovao si na EP za juniore u Litvaniji i Letoniji gde ste osvojili bronzanu medalju pobedivši selekciju Rusije sa 66: 56. Kakvi su tvoji utisci nakon svega?

—Na to EP smo otišli oslabljeni bez Micića, Milutinova i Raškovića koji su bili jedni od nosilaca igre u Pragu ove godine. Izgubili smo polufinale od Litvanije, da kažem za pola koša, ali smo uspeli da savladamo Ruse i da osvojimo medalju. Ovo evropsko prvenstvo je bilo zvanično i za mene veliko takmičenje iako nisam imao veliku ulogu u ekipi i u igri.

Jedan si od jedanaest igrača mlađih od dvadeset godina u Super ligi Srbije što je veliki uspeh. U narednoj sezoni očekuje se da budeš jedan od nosilaca igre u ekipi Slobode. Kako ti vidiš narednu sezonu u Slobodi?

—Prošle godine smo napravili neviđeni uspeh ulaskom u Superligu. Imali smo dosta starijih i iskusnijih igrača , a ove godine startujemo  sa mlađom ekipom. Okosnica tima je otišla odlaskom Vasića i Jevtovića tako da ćemo videti kako će se sve odvijati. Rano je još o tome govoriti, jer još nismo igrali pripremne utakmice. Možda je nerealno očekivati da se ponovi rezultat od prošle godine, ali ništa nije nemoguće. Mladi smo, borićemo se pa zašta to bude dovoljno videćemo. Što se tiče mene  još se sve nije iskristalizovalo. Iz utakmice u utakmicu  ću videti za šta sam sve sposoban, a i videćemo šta trener traži od mene u narednom periodu.

Da li pored košarke imaš vreman za neki hobi? Čime se baviš u slobodne vreme?

—Išao sam u školu redovno i trenirao dva puta dnevno tako da nisam imao slobodnog vremena. Sada će biti više vremena pa ćemo videti.

Šta bi poručio užičkoj publici?

—Prošle godine imali smo sjajnu podršku na utakmicama, a to je sigurno zasluga dobrih igara, jer smo izgubili samo jednu utakmicu kod kuće. Imali smo punu halu i fantastičnu podršku navijača Slobode. Ovo je  sada mlada ekipa, neće sve ići uvek uzlaznom linijom i tebaće nam podrška. Želeo bih i ove sezone da imamo veliki broj ljudi na utakmicama i pozvao bih navijače da nas podrže tokom sledeće sezone.

Predrag Marković