Jelena Prljević: Slikanje mi predstavlja izvor zadovoljstva

by Velimir Popovic
0 comment

 

 

Slikarstvo je za mladu Jelenu Prljević nepregledno prostranstvo, dimenzija u kojoj iznova i iznova pronalazi nova pitanja i otkriva neke nove odgovore. Ova mlada umetnica koja je diplomirala 2013. godine na Akademiji u umetnosti u Novom Sadu, odsek slikanje pri likovnom departmanu učestvovala je na grupnim izložbama, samostalnu izložbu je imala ove godine pod nazivom Igra prazni Igralište, Nezavisna umetnička asocijacija IZBA Novi Sad, dobitnik je zlatne medalje International meeting of juvenile art, Evora u Portugaliji, nagrade „Boško Petrović”, Akademija umetnosti Novi Sad, za najuspešniji umetnički rad iz stručno umetničke discipline slikanje u školskoj 2012/2013. godini i pohvale žirija na V Međunarodnoj izložbi „Umetnost u minijaturi MajdanArt 2014” u Beogradu, a učestvovala je na festivalima SHORTZ 2013, 4th International Short Video/Film Festival, Akademija Umetnosti, Novi Sad i na Balkanima 2014, 11. Evropskom festivalu animiranog filma u Domu kulture Studentski Grad. Za sajt Ero pričala nam je o svom opredeljenju, odnosu prema priznanjima, ali i o tome koje su to teškoće sa kojima se suočava kao mlada slikarka koja traži svoj put.

Šta te je privuklo slikarstvu i kojoj oblasti si posvećena?

—Od malena sam bila okrenuta crtanju. U početku su to bili pokušaji, danas mogu reći uspešni, imitacije poznatih crtanih likova. U toku daljeg školovanja nastavila sam da negujem svoj talenat i samim tim su se javljali novi izazovi, mediji, tehnike, kako crtačke, tako slikarske za savladati. Slikarstvo mi se u datom momentu postavilo kao jedan od poziva koji mogu odgovoriti mojim istrazivačkim pitanjima koja je tadašnji nivo mog crtačkog i slikarskog iskustva iziskivao. Iz tog razloga sam 2009. godine upisala Akademiju umetnosti u Novom Sadu, odsek slikanje pri likovnom departmanu.

Jelena Prljević

Jelena Prljević

U srednjoj Umetničkoj školi u Užicu si završila smer za restauratora i konzervatora kulturnih dobara. Zbog čega nisi nastavila dalje usavršavanje na tom polju, već si se opredelila za slikarstvo?

—Veoma sam zahvalna na znanju koje su moji tadašnji profesori nesebično podelili sa mnomkao učenikom. Davanje akcenta na tehnološki postupak pri izradi slike i upoznavanje sa velikim brojem razlicitih crtačkih i slikarskih tehnika mi je veoma pomoglo u daljem radu. Konzervacija i restauracija pored zanimljivog tehnološkog postupka podrazumeva i dosta dokumentacije koja ne dozvoljava preteranu slobodu u likovnom izrazu. Slikarstvo sam videla kao nešto drugačije, otvorenije, slobodnije polje, a želela sam dalje raditi na ličnom izrazu, kako u crtežu, tako i u slici.

 

Nedavno si dobila nagradu, pohvala žirija na V Medjunarodnoj izložbi „Umetnost u minijaturi MajdanArt 2014” za rad „ Igralište”.Koliko ti znači ta nagrada i kakav odnos ti kao umetnik imaš prema nagradama kojih je bilo nekoliko u tvojoj karijeri?

—Kao što i sam naziv govori u pitanju je izložba minijatura internacionalnog karaktera. Sam konkurs nudio je nekoliko kategorija u kojima je umetnik mogao imati učešće. Vrsta kategorije zavisi, naravno, od tehnike i izbora materijala kojima se umetnik predstavlja publici. Rad prikazan na ovoj izložbi jeste deo ciklusa radova nastalih u toku ove godine. To su zapravo  crteži u vidu svetlosnih objekata. Njihovu osnovu čini rekonstrukcija elemenata preuzetih sa već  postojećih dvodimenzionalnih crteža iste serije. Usled fizički prisutne veštačke svetlosti, postojeće senke preuzetih elemenata nisu crtačka iluzija, već zaista postoje u tom malom prostoru kocke i aktivno učestvuju u građenju slike. Dobijena slika fizički podeljena na lejere predstavlja trodimenzionalnu analizu, već postojećih 2D crteža, u vidu malih scenografija. Svetlosni objekt može funkcionisati nezavisno ili simbiozno u odnosu na rekonstruisani crtež. Dobijena nagrada, kao i bilo kakva druga vrsta priznanja, za bilo kog čoveka, posebno mladog, predstavlja stimulans. Smatram da je za mladog umetnika bitno postojanje tog momenta ushićenja i odgovornosti koju uspeh nosi sa sobom. Ali tu je i taj trenutak kada prespavamo tu noć, probudimo se i shvatimo da je ponedeljak, novi radni dan koji nosi zdravu dozu ravnodušnosti koja sve iza doživljava kao prošlost. Postojanje takvih trenutaka izazova smatram mnogo plodnijim i bitnijim za samo stvaranje. Priznanje je prolaznog karaktera.

10743002_724091481006996_603682908_o

Od svih tehnika koje koristiš koja ti je omiljena, u čemu sebe možeš da iskažeš na najbolji način?

—Studije, kao i većina studenata, doživela sam kao neku vrstu eksperimenta, obezbeđenog prostora u kom sam mogla istraživati u različitim medijima i formatima. Ali nakon svih kombinacija, olovku doživljavam kao veoma blisko, neposredno i pristupačno sredstvo čije beleške mogu imati oblik brzopoteznih skica, minuciozno obrađenih kompozicija ili pak krajnje ekspresivnih prikaza određenog doživljaja. Olovka je uvek je uz mene u ulozi svedoka mojih običnih, svakodnevnih doživljaja i opažanja.

 

Koje je te teme najviše interesuju i u čemu pronalaziš inspiraciju?

—Teme i inspiraciju pronalazim uglavnom u sredini koja me okružuje.

Baviš se i multimedijalnom umetnošću. Koji je to koncept koji pratiš, pre svega mislim na tvoja dva animirana filma Naljuti se čoveče, koji je nastao u saradnji sa koleginicom Doris Milešević kao odgovor na temu Mala prodavnica socijalnih strahota u okviru 4th International Short Video/Film Festivala Shortz i “Vreme” je završni rad u okviru izbornog predmeta Animacija i vizuelni efekti?

—Smatram da je pretenciozno nazvati te radove animiranim filmovima. Film je dosta kompleksnija forma. Više ih volim posmatrati kao jedan oblik mog istraživanja u polju crteža u čijim okvirima moj crtež dobija vremensku dimenziju, biva oživljen.. Forma videa zahteva drugačiji tretman od nepokretne dvodimenzionalne slike. Polje delovanja na posmatrača je znatno šire i zahteva određenu pročišćenost jezika kojim se autor želi objasniti publici. Učinila mi se pogodna za prikazivanje promene i transformacije koju protok vremena nosi sa sobom. U mojim crtežima ova istraživanja bazirana su na analizi pokreta i svetla. Animaciju sam doživela kao interesantnu, bogatu formu izražavanja koja usled postojanja vremenske dimenzije moj crtež postavlja u novi kontekst i otvara novo, interesantno polje za istražiti.

10804581_724092054340272_259180775_o

Koje su teškoće sa kojima se suočava mlad umetnik, a koje su to radosti koje ti posao čine posebnim?

—Teškoće sa kojima se mlad umetnik danas susreće u našoj zemlji nisu ništa preterano drugačije od teškoća mladog čoveka drugih interesovanja koji se nastoji izboriti za svoje mesto. Ali pored teškog starta u smislu finansija, zaposlenja, nepostojanja podrške od strane nadležnih institucija, entuzijazam i volja, kao karakteristike mladog čoveka, su na našoj strani. Iskren izbor profesije i istrajnost u izabranom polju delovanja verujem da donose napredak kroz nova iskustva u radu, poznanstva i saradnje. Jedan od razloga zbog kojih sam odabrala ovaj poziv jeste to zadovoljstvo koje u meni budi sam proces stvaranja. Finalni proizvod jeste jedno gotovo rešenje, dok ja kao autor mogu da ispratim sve faze tog procesa koji je uvek veoma inspirativan.

 

Na čemu trenutno radiš i kakvi su ti planovi za budućnost?

—U planu mi je dalje školovanje u inostranstvu. Polje fokusa mi je priprema za polaganje prijemnog ispita za upis na jedan od odabranih master programa. Pored toga bavim se crtanjem i radim sa decom u okviru kreativnih radionica.

M. H.

Related Posts

Leave a Comment


Notice: ob_end_flush(): failed to send buffer of zlib output compression (0) in /home/erors/public_html/wp-includes/functions.php on line 5107