Mladi Užičanin, Borko Vasiljević (18) član Streljačkog kluba „Rikošet” iz Beograda iako još uvek junior u disciplini gađanja glinenih golubova sjajnim rezultatima, koje je ostvario u juniorskoj i seniorskoj konkurenciji upisao se u listu onih od kojih se u budućnosti mogu očekivati značajni i vredni rezultati. Iako po godinama junior takmiči se i sa mnogo starijim i iskusnijim strelcima i njegovi uspesi kao što su drugo mesto na Prvenstvu Vojvodine i sedmo na državnom u seniorskoj konkurenciji, kao i prvo mesto na Svetskom kupu u Italiji ekipno u juniorskoj konkurenciji i treće na Evropskom prvenstvu u Nemačkoj, dokaz su izuzetnog kvaliteta i talenta.

Iako gađanje glinenih golubova nije popularan sport i o njemu se malo zna, to nije uticalo na njegov izbor i odluku da počne da trenira baš to.

—Počeo sam u osmoj godini, tako što sam kao mali išao sa ocem na njegove treninge i gledao ga kako se takmiči u ovoj disciplini. Pre svega privukla me je ljubav prema oružju i municiji i to što se moj otac Darko bavio time. Tako sam rešio da probam i sam. Mnogo mi se svidelo i nastavio sam da treniram —priča Borko kako su izgledali njegovi počeci.

Borko Vasiljević

Kao što obično biva, da bi se ostvarili vrhunski rezultati potrebno je mnogo odricanja i napornog rada. Tako Borko zbog bavljenja ovim sportom dosta vremana provodi u Beogradu i Kovilovu gde obavlja treninge.

—U zavisnosti od obaveza u školi odlazim na treninge u Beograd, jer tamo imam najbolje uslove za rad. Takođe ponekad deo treninga obavljam i u Sevojnu, a što se tiče fizičkih priprema vežbam u Velikom parku gde trčim i idem u teretanu, a često posećujem i naš bazen.

Objasnio je da za dobre rezultate mora dosta toga da se poklopi, ali ništa od toga ne bi ostvario da nije mnogo vežbao i dao maksimum na svakom treningu.

—Potrebno je dosta odricanja i veoma mnogo rada tj.provođenja vremena na strelištu. Dosta sam zbog sporta u Beogradu, a što se škole tiče nemam nikakvih problema i u to ime im se mnogo zahvaljujem posebno Bogdanci Đorđević, direktoru Medicinske škole u kojoj pohađam četvrti razred, i razrednom starešini Mariji Knežević.

Pošto je ispucao normu za A selekciju seniora takmiči se i sa starijim strelcima, što mu omogućava da stiče iskustvo, da se konstantno bori i pokušava da postigne što bolji rezultat.

—Ove godine sam na domaćim takmičenjima u seniorskoj konkurenciji bio treći na prvom i četvrtom Kupu Srbije, na Prvenstvu Vojvodine sam bio drugi sa najboljim rezultatom, sedmo mesto sam osvojio na šampionatu države. Izdvojio bih i drugo mesto na Kupu metalija. Zatim četvrto mesto u juniorskoj konkurenciji na Kupu Evrope u Perazzi i Beogradu, a prvo mesto među seniorima u Staroj Pazovi. Nastupio sam na Kupu Evrope u Češkoj gde sam bio drugi kao junior, a na Svetskom kupu u Nemačkoj sam bio petnaesti u juniorskoj konkurenciji, dok sam bolji rezultat ostvario na Svetskom kupu u Italiji gde sam bio sedmi. Na Mediteranskim igrama u Turskoj sam zauzeo 20. mesto u seniorskoj konkurenciji, gde je nastupilo 15 najboljih seniora sa svetske rang liste. Ekipno sam kao junior bio prvi na Svetskom kupu u Italiji, a na Evropskom šampionatu za juniore u Nemačkoj sam bio treći.

Trenirati sa ocem može da ima prednosti i mane. O tome Borko kaže:

— Što se toga tiče, meni je dosta dobro. Imam mnogo poverenja u njega i rad sa njim mi donosi dosta pozitivne energije. Obično mi daje savete oko koncentracije i ukoliko treba da ispravim neke sitne greške koje uoči.

Pozitivnih komentara na njegovo pucanje ima sa svih strana. Njegovi rezultati nigde ne mogu da prođu nezapaženo. Ipak Borko kaže da on mora da se posveti treninzima i da još uvek ima dosta toga da nauči, a sve to kako bi uspeo da ostvari svoje ciljeve.

—Želim da ostvarim normu za Olimpijske igre pa i da osvojim neku od medalja. Mislim da uz dobar i naporan rad mogu da postignem dosta, kako u juniorskoj tako i u seniorskoj konkurenciji.

M. H.