U Svečanoj sali Opštine u petak, 20. juna održana je promocija knjige, magistarskog rada koji je uz izvesnu doradu prerastao u svojevrsnu monografiju o Isidori Sekulić, Valentine Zlatanović Marković. Izdavač, Narodni muzej Užice već je predstavio ovu knjigu na ovogodišnjem Sajmu knjiga u Beogradu.
U programu koji je vodila Gordana Rogić, o knjizi su pored autora govorili i prof. dr Dragoljub Zorić, prof. dr Goran Maksimović dekan Filozofskog fakulteta u Nišu i akademik Vladeta Jerotić. U umetničkom delu programa nastupili su nastavnici Muzičke škole Anđelija Đoković (klavir) i Ignjat Milićević (tenor), odlomke iz Isidorinog dela čitala je Sara Matović. U ime Narodnog muzeja Užice, prisutne je pozdravila kustos i antropolog Zagorka Milićević.
Pozdravljajući prisutne, autor Valentina Zlatanović Marković zahvalila se svima koji su pomogli da njena knjiga dospe među čitalačku publiku, prvenstveno prof.dr Goranu Maksimoviću koji je pored recezentskog rada bio i njen mentor prilikom izrade magistarskog rada, uredniku knjige prof. dr Dragoljubu Zoriću, akademiku Vladetu Jerotiću od koga je, kako je istakla –da u nekoliko razgovora koji su prethodili nastanku ovog rada dobila uputstva da na drugačiji način sagleda stvaralaštvo Isidore Sekulić i da neke okvire u njenom stvaralaštvu sagleda na drugačiji način, kao i mati Stefanidi igumaniji manastira Prohor Pčinjski koje je pomagala i čitala delove rada u njegovom nastajanju i pomogla da celokupna misao i ideja ostanu u okivirima pravoslavlja.
U svom obraćanju prof. dr Dragoljub Zorić je osvrnuvši se pragmatično i kritički na savremena događanja i stanje u našem obrazovanju i društvu uopšte , posebno ističući negativnosti Bolonjskog načina obrazovanja, sistematično zanemarivanje i uništavanje jezika, ćirilice kao pisma, između ostalog i istakao:
–Valentina Zlatanović Marković je u uvodnom delu napisala da ovu knjigu „sa strahom Božijim iznosi pred javnost”. Nije zgodno staviti srce u izlog. Ne postoji ni jedan naučni, metodološki i stručni razlog da autorka oseti taj strah. Ako on proizilazi iz prevelike odgovornosti jedino onda je opravdan. U uvodnim stranicama ove studije ona pregledno i sa osećajem mere pripoveda o životu i delu prve žene akademika u Srbiji.
Svoje izlaganje nastavio je govoreći o molitvi kao obliku književnosti u delu Isidore Sekulić kome je Valentina Zlatanović Marković posvetila značajan deo svoje knjige. Prof. dr Zorić je, govoreći o autorki , dalje naveo:
—Ona (Valenina Z. M.) zna da uoči ono što je bitno , da izdvoji ono što jednu monografiju čini monografijom . Ona će u uvodnim delovima osvetliti i svoj teorijski pristup. U tim delovima gospođa Marković je pokrenula staro pitanje metodologije nauke o književnosti. Staro pitanje– jedan ili kombinacija više metoda u ovom delu je razrešena na jedan maestralan način. Ona zna da se u savremenim radovima trebaju razvijati iskustva mnogih i raznorodnih učenja i tumačenja. Ako to hoćete da uradite onda takvom delu treba pristupiti kao Valentina Zlatanović Maković, tzv. metodološkim pluralitetom. Kod nje dominira fenomenološki metod interpretacije ali uz pozitivna iskustva svih ostalih metoda .
Prof. dr Goran Maksimović dekan Filozofskog fakulteta u Nišu, recezent ove knjige, u svom obraćanju, između ostalog osvrnuo se i na pristup autorke delima Isiodore Sekulić i savremenika:
—Valentina Zlatanović Marković ima tu blagu kritičarsku meru i kada kritikuje i kada zamera, ona to radi elegantno i iskreno . I kada piše o delima Jovana Skerlića koji je na neki način obezvređivao rad Isidore Sekulić, Valentina to radi s takvom kritičkom merom tako da vidimo šta je Skerlić propustio u svom čitanju Isidorinog dela , a da pri tome ne doživimo Sreklića kao nekakvog jastreba s namerom da uništi ili da njegove interpretacije imaju takav uticaj na današnju čitalačku publiku. Valentina nam pokazuje da je on jednostavno, koncepcijski drugačije doživljavao književnost i misiju književnosti toga vremena .
Prof. dr Goran Maksimović je takođe istakao značaj molitvi iz dela Isidore Sekulić na koje je u ovoj knjizi skrenuta posebna pažnja , dodajući da se Isidora Sekulić u oblasti molitvene književosti našla u metafizičkim prostorima koji su i za Valeninu Zlatanović Marković bile njena duhovna teritorija u kojima je sledila svoj „jerotićevski put”.
Izlaganje akademika Vladete Jerotić, koji je Isidoru Sekulić posećivao i kao njen lekar, psihoterepeut, odnosilo se ne samo na poznanstvo i uspomene na ovu književnicu, nego se u njegovom prepoznatljivom maniru koji je nemoguće prepričati u kratkim crtama a da se pri tome ne izgubi celina misli, odnosilo i na teologiju, psihoanalizu, društvena kretanja, težnju ka jednostavnosti kroz duhovnost i izgradnju čovekove ličnosti do samog kraja boravka na ovom svetu.
M. Nikolić
