U svečanoj sali Osnovne škole „Kralj Petar Drugi”, 10.oktobra održana je promocija knjige poezije za decu Dare Rajšp (1938, Donje Selo, Dobroselica), pod zanimljivim nazivom „Odlazak od kuće” u kojoj je sabrano svo iskustvo i osluškivanje života ove pesnikinje i pretočeno u stihove namenjene deci. U organizaciji Književnog kluba Rujno i Osnovne škole „Kralj Petar Drugi”, u programu su učestvovali učenici, recitatori VI i VII razreda ove škole koji su govorili stihove Dare Rajšp kao i deca iz Muzičke škole koji su svojim izvođenjem na klaviru Anđela Spasojević i harmonici Simo Đuričić dali svečanu i elegantnu notu ovoj promociji.
Zahvaljujući se Osnovnoj školi i gostima, predsednik Književnog kluba Rujno, Milijana Mika Golubović je istakla da je knjiga „Odlazak od kuće” namenjena ne samo deci, već i roditeljima, bakama i dekama, nastavnicima, svima koji vole decu. Mika Golubović je pročitala recenziju knjige koju je napisao Milijan Despotović, urednik Književnog kluba Svitak iz Požege. U recenziji se ističe harmoničnost sveta koja je osnov budućnosti i koji je potka Darine poezije. Takođe, naglasak je na smislu i jednostavnosti koja slavi dečiju igru koja nije samo bezbrižnost već i brižnost kojom Rajšp pristupa dečijem svetu.
Dara Rajšp je u svom obraćanju publici, kao motiv da se u njenom životnom dobu posveti pisanju pozvala na Semjuela Smajlsa koji je 1887, u svojoj 65. godini života napisao knjigu posvećenu braku, porodici i deci i koju je ona preporučila svim budućim i sadašnjim roditeljima, pozivajući ih da više vremena posvete deci i da nesputavanjem dečije igre učestvuju u spontanom odrastanju. Osim toga, ističući knjigu kao čovekovog najboljeg druga, deci u publici je predočila delo trgovca Dimitrija Stankovića koji je 1909. svojim novcem platio štampanje knjige, da bi se ista podelila narodu u cilju obrazovanja i širenja posvećenosti, i istakla da se upkos nedaćama u istoriji kroz koju su generacije prolazile jedna od tih knjiga prenoseći s kolena na koleno u njenoj porodici sačuvala čitave 104. godine.
Nakon promocije, na pitanje o motivima njene književne reči, Dara Rajšp je rekla:
—Deci nije data sva ljubav koju imamo i koja im treba. U ovom svetu počele su grubosti, počela je neka moda uvreda i grubosti, laži, varanja, nema one nežnosti u pričama, u družanjima, u kontaktima. Ni druženja nema koliko ga treba, svaki pojedinac je postao svoj svet i priča za sebe. Htela sam ovom knjigom da deci pružim svu nežnost, ljubav, da je bar iz knjige dobiju ako je ne dobijaju dovoljno u svetu u kome odrastaju.
Između ostalog, ovde je pročitano i nekoliko pesama o majci. Budući da ste imali teško detinjstvo, niste li ovim pesmama preneli ono što Vaša majka nije uspela da Vama kaže?
—Bili smo jako siromašna porodica sa puno članova. Sve što je trebalo da se obuče, pojede, sve je to trebalo rukama da se zaradi. Moja majka nije imala vremena, baš zbog tog teškog života da nam se dovoljno posveti. Nekada, dok je plela noću, umorna od dnevnog rada, molila nas je da joj čitamo da ne bi zaspala. Čitali smo i dešavalo se jako često da svi zajedno od umora tako zaspimo i dočekamo zoru sedeći u snu. Iz njenih očiju, postupaka, videla sam koliko nas sve voli, ali jednostavno nije imala vremena za nežnosti. Ova knjiga je bila deo moje odluke da deci dam svu ljubav rečima koje ja nisam imala. Kažu da ono što ne dobiješ, ne možeš da daš. To nije tačno, jer se čovek uči kroz život, posmatranjem i svojim činjenjem može se i ljubav naučiti.
Knjiga je jednako namenjena i roditeljima i deci?
—Svima podjednako. Puno roditelja i nastavnika koji su imali priliku da ovu knjigu pročitaju su rekli da su se u njoj pronašli. Ove pesme su izraz jedne igre kroz nežnost, ljubav, ovde nema negacije niti grubih reči, sve je potčinjeno tome da reči glatko teku,da ih deca prihvate bez otpora a roditelji da nauče jedan od načina kako se deci nežnost poklanja.
Da je Dara Rajšp jedno „veliko dete” čija je poezija prihvatljiva mlađim generacijama svedoči i odlična prihvaćenost, razumevanje njenih pesama nagrađenih aplauzima dece koja su u velikom broju, sedeći i na strunjačama na podu sale u tišini, pažljivo slušali reči. A da Dara zna šta govori, da je njena nežnost i ljubav iskrena, pokazuje to što je i njena ćerka Romana Rajšp takođe odlučila da se bavi poezijom.
Milunka Nikolić