Jesen u Zlakusi, da nije Međunarodne kolonije umetničke keramike, bi bila obična jesen u tipičnom srpskom selu. Ali, dim iz otvorene vatre na kojoj se peku umetnički radovi od ovdašnje gline, već osamnaest godina čini i ovo selo različitim od drugih, a i umetničku keramiku obogaćuje novim sadržajima.
U domaćinstvu Milana Savića u kome ove godine borave umetnici iz Hrvatske, Meksika, Turske, Holandije i Meksika, 21.septembra održano je drugo pečenje predmeta nastalih na ovoj koloniji. Vatra na otvorenom, jedinstven i za ovu koloniju prepoznatljiv način završne faze izrade umetničkih predmeta od gline bila je mesto na kome se od praistorije poznat način pečenja keramike vraća u savremeno doba.
Sofija Bunardžić, keramičar i pedagog u Umetničkoj školi u Užicu, najzaslužnija za osnivanje i rad ove Kolonije, istakla je značaj ovog događaja koji kruniše osamnaesto po redu okupljanje keramičara u Zlakusi koja do sada broji 310 učesnika iz raznih zemalja sveta.
—Umetnici iz dvadeset tri zemlje sveta, koliko ih je do sada učestvovalo na Koloniji, preneli su dobru atmosferu, iskustva i znanja koja su ovde stekli, doprinevši ne samo popularizaciji umetničke keramike, već i tradicionalnog načina na koji se ovde radi i koji je autentičan u celom svetu. Pre svega ovoga, u Zlakusi je postojalo šest majstora koji su se stideli svog, tada podcenjenog zanata. Sada četrdeset porodica živi od keramike. Osim toga, umetnici svojim radovima koji su ovde nastali grade jedan novi kvalitet same keramike, priznanjima i nagradama kao što je prvo mesto na Trijenalu umetničke keramike u Fajenci, godišnja nagrada Bugarske i slično doprinose tome da se i u umetničkom svetu zna za ovaj način izrade keramike —istakla je Bunardžićeva.
Oblikovanje predmeta na ručnom točku, glina uz dodatak kalcinita i pečenje na 700 stepeni na otvorenoj vatri su samo delovi autentičnosti ovdašnjeg načina izrade keramike. Kada se predmeti izvade iz vatre, posipaju se organskim materijama da bi se, u kombinaciji sa bojama koje umetnici koriste dobio efekat patine i suptilni efekti u nijansama kolorita pečene gline.
Da glina može da bude izazovna i za eksperimentisanje pokazao je hrvatski umetnik Boris Roce koji je pomoću kontrolisanih detonacija eksplozivnih sredstava uradio izuzetno efektne komade keramike.
—Pri postavljanju eksploziva, morate dobro poznavati materijal na kome radite. U Zlakusi sam prvi put, mada sam i ranije imao priliku da se susretnem sa ovim materijalom, bilo je izuzetno izazovno ovde raditi na moj oprobani način i sa nestrpljenjem iščekivati efekte eksplozije. Ma koliko dobro čovek proračunao, na osnovu skice i računa unutrašnjeg potiska detonacije, uvek je takav način rada jedna vrsta igre i iščekivanja rezultata. Izuzetno sam zadovoljan radovima koji su ovde nastali, svoja iskustva ću sigurno preneti publici i kolegama i nadam se da će još puno umetnika iz Hrvatske, ali i ostalih zemalja isprobati sve izazove koje u radu ovde mogu naići —dodao je Roce.
Marika Mihaljfi, keramičar iz Novog Sada ističe da je pored gostoprimstva i ljubaznosti domaćina zadovoljna ne samo predmetima koji su ovde nastali nego i novim saznanjima koje je stekla, radeći prvi put sa ovim materijalom i na ovaj način. A Jasmina Diklić, keramičar iz Novog Sada kaže da ju je dodatno inspirisala i prijatna atmosfera za rad. Pri tome ističe:
—I ranije sam se susretala sa ovom glinom, čak sam i probala da je pečem na nov način na koji mi sada radimo, u električnim pećima, međutim, pokazalo se da ovaj materijal pečenjem na taj način gubi svoju čar. Posle pečenja u elektičnim pećima ovakva keramika nema one lepe tonove od terakote do tamnobraon. Ono što se dobija pečenjem na otvorenoj vatri nemoguće je postići nekim drugim načinom.
U ime grada Užica, Zoran M. Adžić, član Gradskog veća zadužen za budžet i finansije, zahvalio se umetnicima, organizatoru i domaćinu.
— Zadovoljstvo je znati da priča o načinu izrade keramike iz Zlakuse ima odjek u celom svetu preko umetnika koji ovde stvaraju. To doprinosi i umetničkom kvalitetu ali i promociji Zlakuse i celokupnog užičkog kraja. Grad Užice će, u skladu sa svojim mogućnostima nastaviti da pomaže rad ove Kolonije i nastojaće da uradi nešto više na rešavanju problema oko prostora u vidu galerije ili muzeja gde bi umetnički predmeti koji su ovde nastali našli svoje mesto —dodao je Adžić.
Tople boje jeseni i tople boje ispečene gline, miris dima i vatra na otvorenom su deo jedinstvenih utisaka koje će umetnici poneti svojim kućama po zatvaranju Kolonije. Zlakusi ostaje da još jednom bude ponosna što je opravdala ime dobrih domaćina. A Užicu ostaje bogatije za još predmeta umetničke keramike koji su ovde nastali.
Milunka Nikolić
