Na pretpremijeru filma „Milica”  Dragana Elčića 25.08. u okviru IX Međunarodnog studentskog filmskog kampa „Interakcija” , u svoje i u ime predsednika Tomislava Nikolića došla je savetnik dr Jasmina Mitrović –Marić. Nakon projekcije filma koji nikoga nije ostavio ravnodušnim, dr Jasmina Mitrović –Marić dala je kratku izjavu za ero.rs.

Požega je mali grad a „Interakcija” za devet godina dostigao visok renome kao manifestacija kulture. Kada tako neko s visokog položaja dođe u ovako malo mesto sigurno ima dobar razlog?

—    Došla sam u ime predsednika Republike da podržima ovaj interaktivni kamp za koji sam predsednik smatra da je od izuzetnog značaja kako za promociju Srbije kao države tako i za promociju Srbije kao jedne od ozbiljnijih evropskih destinacija u kojima se neguje umetnički izraz XXI veka. Svi dobro znamo da je film sedma umetnost , da na njegovom razvijanju i negovanju treba poraditi i gajiti ga, tim pre, jer postoji ona izreka koja se pokazala vrlo tačnom: „slika vredi više od hijadu reči”. Upravo smo imali priliku da u okviru „Interakcije ”vidim film „Milica” reditelja i profesora Dragana Elčića koji ovde drži i vrlo vredne radionice. Ono što znamo– kako su proterani Srbi sa Kosova i Metohije, kako su odlazili iz Prizrena …sve su to statistike i te brojke ne mogu toliko da vas pogode. Ali, kada vidite jednu ljudsku priču, jednu ličnu priču i kada se ona prelomi iz jedne umetničke perspektive kao dokument u vidu filma onda vas to još više pogodi. Sad, jedan ovakav film koji je svedočanstvo stradalnog srpskog naroda na Kosovu i Metohiji više vredi nego bilo koji i bilo kakav izveštaj nekog od zvaničnika bez obzira s koje strane dolazio. Zbog toga je negovanje dokumentarnog filma i dokumentarnog izraza, a to se radi ovde na „Interakciji” od značaja za državu . To je , zapravo, jedan zapis o vremenu, jedna naša tapija , to je trag koji mi ostavljamo za buduće generacije. Primera radi, kada se pravi film o ovom vremenu u kome živimo , skoro da niko i ne obrati pažnju, prema tome se odnosimo sa : „pa šta, to je tako, tako živimo svaki dan..” ali za jedno određeno vreme biće jedan vredan dokument. Evo, ove godine obeležavamo sto godina od početka Prvog svetskog rata i mi smo, evo kuriozitet za Vaše čitaoce, druga vojska na svetu odmah posle Francuske koja je pri Vrhovnoj komandi imala foto i kino sekciju! Zato sad i raspolažemo sa dokumentarnim filmovima iz balkanskih prvo, pa iz Prvog svetskog rata i najveću zbirku dokumentarnih filmova iz tog perioda imamo upravo mi. Posle sto godina to je jedno svedočanstvo koje ne možete da nađete u knjigama, niti takve emocije i dokumenta o zbivanjima da izvučeta iz istorijskih čitanki. Možda možete nešto da prepoznate kod Milutina Bojića, Vinavera ali ne upečatljivo, snažno i slikovito sa mnoštvom detalja kao na filmu. Isto će biti i sa filmom o Milici i sa svim dokumentarnim filmovima koji se proizvode u našem dobu. Za sto godina ovo će biti izuzetno rečit momenat koji će nas predstavljati u ovom ili onom dobu. „Interakcija” je definitivno pravi put da ono što bude filmski zapis o nama , filmska istoriografija o nama dobije svoja prava krila , jer ovde su studenti, ovde su dobre radionice…Ovo je jedna priča sa izuzetnom energijom i zato je potpuno prirodno da jedan odgovoran predsednik Republike podrži ovaj kamp i zato je potpuno prirodno i što sam ja ovde.

Pored umetničkih vrednosti dokumentarnog filma kakav se ovde neguje, budućih koprodukcija koje će iznići iz ovih prijateljstava i saradnje među studentima ovde, šta je još država prepoznala kao vrednost „Interakcije”?

—Sve to i ne samo to. Vi ovde vidite različitosti, a ako negde pričate o toleranciji , ovde ,u Požegi imate prestonicu tolerancije. U ovom trenutku ovde stoji devojka , muslimanka zabrađena  u maramu , pored nje je sveže ofarbana plavuša u miniću, pa momak iz Južne Afrike stoji pored kosookog momka i oni zajedno s jednim Srbinom nešto pričaju,prevode, rade , stvaraju, druže se, smeju se…Ovo nije samo priča o svekolikoj toleranciji koja krasi našu državu nego će oni razmeniti različite poglede na svet, različite kulture ..i to je taj momenat koji opravdava i naziv ovog kampa– „Interakcija”. I to je ta interakcija puna dobre i pozitivne energije i ne može biti drugačije do stvaranje jedne lepe slike o Srbiji koju će ovi mladi ljudi poneti u svoje zemlje i širiti dalje. Gde ćete naći lepši način da se zemlja promoviše?

Ono što , pored ostalog muči našu zemlju jeste i stalna degradacija nekih kuulturnih vrednosti, opadanje etičkih i estetskih kriterijuma. Šta Vi kao savetnik i sam predsednik činite da se to ublaži ili zaustavi?

—    Možete biti ponosni na svog predsednika koje se veoma angažuje da se podigne jedan prosvetiteljski momenat među mladim ljudima. Kada kažem–prosvetiteljski , ne mislim samo na momenat znanja nego i usvajanja pravih sistema vrednosti. Predsednik mnogo polaže na mlade ljude i na taj prosvetiteljski elemenat koji morate gajiti u njima. Državu koja je privredno posrnula vi možete podići za 5, 10, 15 godina ali ako država duhovno padne treba jako puno vremena. Zbog toga predsednik kao i sama Vlada i ljudi koji su trenutno autoritet zaista mnogo truda ulažu da ne posustanemo ni moralno  ni duhovno i zaista mogu da kažem da naš predsednik u tome prednjači. Velika je čast i velika radost raditi za takvog predsednika koji razume šta znači duh obnove i duh prosvećenosti naročito kod mladih.

M.Nikolić