Nekako je od davnina čovek sklon mistifikacijama, počev od stvaranja mitova kojim se priziva postojanje bogova od antičke Grčke, pa do najsavremenijih, priča o ljudima čiji se život zbog različitosti od prosečnog, pretvara u mit i legendu.
Priča o Voltu Dizniju (5.decembar 1901., Čikago – 15. decembar 1966. Berbank) bi verovatno bila priča o jednom od američkih filmskih radnika da nije likova koje su on i njegovi saradnici stvorili u Kompaniji Volt Dizni (the Walt Disney Company). Zahvaljujući plastičnosti u vizuelnom izražavanju koje pruža animirani film, likovi iz mašte inspirisani ljudskim karakterima, a preneseni u domen bajki, priča i svakodnevnih situacija na kreativan način, dočekali su da isprate mnogo generacija dece u svet odraslih, da odrasle vrate na dete u sebi i podsete kakvi su i kakvi bi mogli biti u raznim situacijama.
Biografi i tabloidi tvrde da je Dizni ceo život živeo svoje komplikovano detinjstvo. Rođen je kao četvrto od petoro dece Ilijasa Diznija i Flore Kol. Rano detinjstvo proveo je na farmi u Misuriju, potom u Kanzasu. Njegov otac, selio se u potrazi za poslom, autokratski tip oca koji je kažnjavanje smatrao disciplinom uveliko je obrazovao Voltov karakter. Život na farmi, to rano detinjstvo, kada je svaki radni dan bio ispunjen obavezama, maštu jednog dečaka i potrebu za prijateljstvom sa vršnjacima te dečijim igrama zamenilo je druženje sa životinjama kojimae j pridavao antropomorfološke osobine, te ih smatrajući za prijatelje i drugare u igri i priči, već u dubokoj podsvesti pohranio kao likove svojih budućih junaka. Istovremeno, već sa sedam godina zarađuje svoj prvi novac prodajući prve crteže konja po susedstvu. Iako njegova porodica ne prepoznaje niti podržava njegov talenat za crtanje, podučava ga i ohrabruje u tom poduhvatu, porodični prijatelj doktor Šervurd.
Kada je Volt napunio 16. godina porodica se seli u Čikago, gde je zajedno sa srednjom školom pohađao i kurseve na Akademiji lepih umetnosti. Radio je i kao noćni čuvar, prodavac na železnici, poštar. Budući da je vreme Prvog svetskog rata, u skladu sa vladajućim osećanjem svoje nacije, njegove ilustracije i crteži za školske novine bili su rodoljubivog karaktera. Pred sam kraj rata, ponesen pričama o bitkama i pobedi prijavljuje se u vojsku, no kako je bio maloletan odbijaju ga. Po nekim biografima, falsifikovao je podatke o datumu rođenja, no činjenica je da se našao kao učesnik američkih snaga u Evropi–bio je vozač hitne pomoći u Crvenom krstu na teritoriji Francuske.
Nakon rata, zaposlio se u Kanzas Sitiju kao ilustrator, ali jako brzo, uz novostečenog prijatelja osniva prvo preduzeće za ilustraciju reklama – „Ajverks i Dizni, komercijalni umetnici”. Vrlo brzo, na poziv kanzaske filmske kompanije, zajedno sa svojim prijateljem i partnerom počinje da radi za njih, no ne za dugo. Osniva svoje filmsko preduzeće „Laugh O–Gram Films” u kome pravi prve crtane filmove u kojima je glavna junakinja bila Alisa iz „Alise u zemlji čuda”. Nedugo zatim, po propasti i ovog posla 1923. seli se u Los Anđeles, gde uz finansijsku podršku ujaka Roberta i brata Roja osniva filmski studio pod nazivom „Disney Brothers Studio”. Iste godine u svom novoosnovanom studiju zaposlila se i Lilijen Baunds kojom se Volt i ženi, septembra 1925. Na prvo dete su čekali dobrih deset godina i onda im se rodila ćerka Dajana Mari (1933.–2013.) a potom su 1936. usvojili Šeron Me, koja je umrla 1993. Zanimljivo da identitet Šeroninih bioloških roditelja ni posle toliko godina nije obelodanjen, Diznijevi su smatrali da bi bilo kakav trag o njima doveo do nejednakog tretmana ovo dvoje dece koje ni sami nikad i ni po čemu nisu razdvajali.
Poslovni i umetnički uspeh Volta Diznija ličio je na priče njegovih kasnijih junaka. Po osnivanju novog filmskog studija sa bratom Rojom nastavio je da proizvodi crtane filmove u kojima je Alisa bila glavni lik. A onda je za „Universal studio” napravio lik Osvalda, srećnog zeca, ali je pravi vlasnik tog lika bio Universal.
Lik Miki Mausa, pojavio se prvi put 1928. u prvom zvučnom crtanom filmu „Parobrod Vili”. To je u stvari bilo i najslavnije pojavljivanje budući da je vezano za istoriju zvučnog filma, mada je lik slavnog miša nastao ranije, još 1925. kada mu je Metro Goldvin Majer predskazivao neuspeh. Glas Mikiju, koji je postao simbol kompanije Dizni i prva robna marka u istoriji Amerike i sveta, pozajmljivao je lično Volt Dizni sve do 1947. kada je to nastavio Džimi Mekdonald. Glas Mini Maus pozajmljuje Rasi Tejlor, supruga Vejna Olvajna koji je zvaničan Mikijev glas od 1977.
Svog prvog Oskara od ukupno 32. Volt Dizni je dobio za animirani film „Cveće i drveće” i to je prvi animirani film u istoriji kinematografije koji je osvojio nagradu Američke akademije za film.
Decembar je značajan mesec u biografiji Volta Diznija, budući da je 21. decembra premijerno prikazan njegov prvi dugometražni animirani film „Snežana i sedam patuljaka” , za čije snimanje i prikazivanje Volt stavlja hipoteku na kuću. Kompanija Volta Diznija više puta je bila na ivici finansijskog kraha, ali se uvek izvlačila od propasti i kao magijom vraćala na filmsko tržište obnovljena i ojačana. Sledili su i dugometražni animirani filmovi „Pinokio”, „Fantazije” za koji je muziku pisao čuveni ruski kompozitor Sergej Prokofjev,„Dambo” , „Bambi”. Ovi filmovi nastajali su početkom i prvom polovinom Drugog svetskog rata, kada je i studio, a i sam Volt Dizni bio angažovan od strane Vlade SAD na poboljšanju nacionalnog imidža i uspostavljana boljih odnosa sa zemljama Južne Amerike. Odobren mu je kredit od 250 miliona dolara za izradu propagadnih plakata, oznaka jedinica, crtanih filmova sa patriotskim porukama i podršku američkim ili savezničkim vojnicima u ratu, rezultat njegove turneje sa članovima svoje kompanije je 43–minutni dugometražni film „Suludos Amigos” u kome su stanovnici Južne Amerike mogli da vide Diznijeve junake u svojoj sredini, a građani Amerike su na taj način upoznali svoje južne susede. Iako je Diznijev rad stavljen u službu borbe sa Nemačkom, likovi Miki Mausa stajali su i na protivničkoj strani– nekoliko nemačkih podmornica bilo je oslikano njegovim likom, a priča se i da su Hitler i Gebels u privatnosti uživali u dogodovštinama miša koji nije znao ni za starosne ni nacionalne granice. Drugi legendarni Diznijev lik je učestvovao u ratu. Naime, Paja Patak, prgavi patak koga je 9. juna 1934. obelodanio Dik Landri u epizodi crtanog filma „Šašave simfonije”, 1942. u epizodi „Firerovo lice” dobija noćnu moru i budi se u fašističkom režimu. Za ovaj crtani film, prenebregnuvši činjenicu da se radi o snu jednog patka iz koga se on budi, Volt Dizni je kasnije, u nekim tabloidima neopravdano dobio epitet saradnika i pobornika nacizma. Paja je bio vojnik u fimovima „Paja je regrutovan”, „Nebeski vojnik”, „Odbrana zemlje”, „Patak komandos” a Pluton je „Armijska maskota” a u filmu „Vojnik Pluton” bori se protiv veverica Čipa i Dejla koji žele da upotrebe top za razbijanje oraha, u „Kako se postaje mornar” pokazuje istoriju američke mornarice.
Volt Dizni, čovek koji je pravio filmove za decu bio je i agent FBI, bio je i potpredsednik „Filmskog udruženja za očuvanje američkih ideala”, organizacije koja je osnovana 1944. a koja je jedno vreme bila strah i trepet po filmske radnike koji su pali pod sumnju da su pobornici ili zastupnici desno orijentisanih ideja. Bilo je dovoljno i da je neko od filmadžija imao bilo kakav dodir sa Evropom, bilo kakva sumnja na komunistički uticaj koju bi ova komisija potvrdila po njihovim kriterijumima dovela bi u pitanje dalji rad na filmu i ostanak u SAD.
Za Volta Diznija postoje svedočanstva da je bio antisemita, rasista, šovinista. U njegovom studiju žene su mogle da rade samo do tridesete godine života, i to isključivo na bojenju animacija, nikako na crtanju ili bilo kojim drugim poslovima. Za Miki Mausa je izjavljivao da ga voli više nego svoju ženu, iako je sa Lilijen ostao do kraja života. Citiraju se njegove izjave da je ravnodušnost i netrepeljivost prema ženskom rodu razvio jako rano, još u vreme Prvog svetskog rata kada su ga kao šesnaestogodišnjaka na frontu, u Evropi preplašili predavanjima o polno prenosivim bolestima. Istovremeno, sredinom 40–tih stvara niz obrazovnih animiranih filmova za decu kojima se iz higijenskih i edukativnih razloga objašnjava, kroz likove iz bajki seksualni život i sve ono što nisu smeli da pitaju roditelje, a potrebno je da znaju, i ta serija edukativnih filmova je bila u nastavnom programu nekih škola u Americi. U stripu iz 1944. „Paja, ludi hemičar”, slučajno ili namerno, pominje se jedinjenje CH2 koje će u naučnim krugovima biti poznato tek šezdesetih godina prošlog veka.
Svoj životni san, stvaranje stvarnog sveta iz bajki i svojih animiranih maštanja, Volt Dizni ostvaruje 15.juna 1955. kada je u vreme produkcije filma „Maza i Lunja” otvoren prvi Diznilend, prvi tematski park u istoriji sveta, u Kaliforniji.
Volt Dizni je dobio 32. Oskara, jednog posthumno, čime je najnagrađivaniji filmski autor što se tiče broja Oskara,7 Emija, orden Lige naroda za svoj umetnički doprinos, Predsedničku medalju za slobodu i još preko 950 priznanja, a „Snežana i sedam patuljaka” je 1989. postavljen u Nacionalni filmski registar SAD kao delo od kulturnog, istorijskog i estetskog značaja.
Volt Dizni je umro 15. decembra, deset dana nakon proslave 65. rođendana, 1966. u Berbanku, od posledica tumora pluća. Postoji legenda da je zamrznut i da njegovo telo čeka vreme kada će ga nauka ponovo odmrznuti i vratiti među žive. Istina je da je kremiran i po sopstvenoj želji, bez velike sahrane, pepeo pohranjen u Memorijalnom parku u Kaliforniji.
Diznijevi junaci su se kod nas kao trećoj zemlji u Evropi, posle Italije i Francuske pojavili u „Politici” i to prva tabla stripa „Miki Maus i njegova savest”davne 1935. Već dve godine kasnije, 1. decembra 1937. državna cenzura prvi put u istoriji Diznijevog stripa, prekinula je objavljivanje sa obrazloženjem da radnja stripa previše liči na život na jugoslovenskom dvoru, a glavni junaci su cenzoru ličili na Pavla Karađrorđevića i mladog kralja Petra ( u originalu strip Mickey Mouse as the Monarch of Medioka). Slučaj sa cenzurom stripa pokrenuo je međunarodni novinarski skandal i polemiku oko slobode štampe i odnosa cenzure prema slobodi misli i rezultirao uskraćivanjem radne dozvole i gostoprimstva dopisniku „Njujork Tajmsa” Hjubertu Harisonu.
Paja Patak sa čuvenom familijom –večitom verenicom Patom, sestrićima Rajom, Gajom i Vlajom, Miki i slon Ćira pojavili su se 28. februara 1939. u prvom broju „Politikinog zabavnika”.
Likovi Volta Diznija su na svakom koraku, u svim zemljama sveta (izuzev Finske u kojoj jedino Paja Patak nema pristup iz razloga što nikada nije obukao pantalone), ne računajući neke zloupotrebe animacija u svrhe propagande mračnog dela ljudskog uma
( „Hamas”, palestinski pokret je jedno vreme koristio kostimiranu imitaciju Miki Mausa pod imenom Miki Farfur za antisemitstičku, terorističku propagandu), gotovo da se ne može zamisliti ni mesto na svetu niti starosna grupa koja nema neki simbol jednog od likova. „Kralj lavova”, mjuzikl po motivima Diznijevog crtanog filma i danas je najposećeniji mjuzikl na Brodveju, za koji karte treba rezervisati nekoliko meseci unapred, a odlazak u bilo koji Diznilend na svetu je postao upečatljiviji doživljaj nego poseta Ajfelovoj kuli ili nekoj drugoj znamenitosti.
A za Volta Diznija, koji je u mnogo čemu bio prvi, važi da je i prvi pokrenuo proces globalizacije, ni manje ni više, nego crtanim filmom i likom Miki Mausa.
Milunka Nikolić
