Za 33. rođendan Bitef teatra biće izvedena predstava „Goli” koja prikazuje da je progres regresirao čoveka u postvareno biće dok je ispraznoj stvari dao ulogu idola
Bitef teatar obeležava 33. rođendan premijerom plesne predstave „Goli” prema konceptu i koreografiji Isidore Stanišić koja će biti izvedena večeras od 20 sati na matičnoj sceni na Skveru Mire Trailović u Beogradu. Koproducent je Narodno pozorište u Užicu. Tekst i dramaturgiju potpisuje Dimitrije Kokanov, muziku Darja Janošević, scenu i kostim Marijana Zorzić Petrović. Igraju: Ana Ignjatović Zagorac, Tamara Pjević, Branko Mitrović, Jakša Filipovac, Dušan Bajčetić, Staša Ivanović, Ivana Pavićević
„Goli” prati istoriju tekstila i odnosa čoveka prema tekstilu. Videćemo, kako kaže Isidora Stanišić, da je progres regresirao čoveka u postvareno biće, dok je ispraznoj stvari dao ulogu idola. Najvidljivija putanja površinskog napretka jeste odeća, naša druga koža, naša prilika za transformaciju, naše skrovište, ali i propadalište.
– Dugo traje ovo (ne)vreme, ali nije prvi put, pogotovo pozorištima i umetnicima, da moraju početi od početka. Mi ipak nismo stali pa će i taj restart biti dinamičniji, lepši – kaže za „Politiku” Miloš Latinović, direktor Bitefa i Bitef teatra i otkriva sa kakvim planovima, ambicijama će njegovo pozorište zakoračiti u nastavak sezone:
– I ove godine, nastavljamo neobično i inspirativno putovanje sa mladim kolegama koji će tokom godine dobiti šansu da rade u našoj kući. Naš naredni projekat je predstava mladog reditelja Nikole Isakovića, zasnovana na originalnom dramskom tekstu Tijane Grumić. Radi se o pozorištu predmeta: specifičnoj verziji lutkarskog pozorišta u kojoj lutkari izvode predstavu animirajući razne svakodnevne predmete umesto klasičnih lutaka. Takođe, koristim priliku da najavim kao jesenje premijere i novu koreografiju Miloša Isailovića i režiju Patrika Lazića.
O tome koliko je u ovim nesigurnim okvirima, u kojima je postalo normalno da se otkazuju probe i predstave, teško planirati nove predstave, Latinović kaže:
–Otkazivanja, ograničeni broj mesta za prodaju, smanjeno interesovanje publike i niz drugih okolnosti iz zadnjeg džepa nove realnosti, pretvaraju vas često u ekvilibristu, koji hoda po živi razapetoj iznad provalije. Poseban problem je nekonkurentnost u finansijskom smislu teatra, kao institucije, spram drugih medija, koji trenutno dominiraju u izboru umetničkog izraza glumaca. U većini tih produkcija radi se o slabim i umetnički irelevantnim sadržajima. U određenom smislu razumem takvo opredeljenje, jer treba od nečega živeti, ali mi je ponekad čudno na šta sve, na kakve uloge i medijske zadatke: reklame, gostovanja, pristaju afirmisani umetnici. Možda je to trenutak, možda uskoro bude drugačije, ne znam, ali verujem da će ponovo biti dominantno umetničko opredeljenje kada je angažman u pitanju.
Godinama unazad Bitef teatar je svojim produkcijama podržavao Bitef festival. Na pitanje da li će nastaviti da istrajavaju na toj liniji, Miloš Latinović odgovara:
– Koncept rada Bitef teatra čvrsto je oslonjen na festival, s tim što produkcija našeg pozorišta ima značajne iskorake. Neću preterati, jer lako je proveriti, ako kažem da je poslednjih godina naše pozorište konstantno u žiži interesovanja. Podsećam da je predstava „Kao da kraj nije ni sasvim blizu” u prošloj godini dobila nagradu publike i na Sterijinom pozorju i na Bitef festivalu, što je jedinstveno priznanje, jer se radi o dva razmaknuta pola našeg, ali i regionalnog i evropskog teatra. Jedan od razloga za takav prijem naših predstava je, ubeđen sam, ta čvrsta veza sa festivalskim umetničkim opredeljenjem. Tri su temeljna stuba našeg rada. Prvi je umetnički odgovor domaćeg teatra na istraživački koncept koji određuje i vaspostavlja Bitef festival, kao smotra novih pozorišnih tendencija. Drugi je provokativni, smeliji, drugačiji dramski koncept, a treći, kontinuirana podrška plesnoj i nezavisnoj sceni. U tom trouglu Bitef teatar priča priču tokom godine, pokušavajući da podseti na ono o čemu smo govorili na festivalu.
IZVOR: Politika
Za još vesti pratite ERO
