Užice – Kad pomislite na ptice grabljivice, većini ljudi prva socijacija su oštar kljun i dugačke kandže.
Ne biste voleli ni da ih sretnete, a ne da ih držite u ruci. Ipak, zahvaljujući veštim sokolarima i to je moguće, a da nemate nikakve posledice ni ogrebotine. Vladimir Ilić u svom seoskom doaćinstvu u Staparima kod Užica već godinama unazad ima interesantnog prijatelja – Harisovog jastreba koji se često naziva i “leteći vuk”.
„Ljubav prema sokolarstvu je neizmerna, to je način života, nije nimalo jeftin sport i nije sport gde se ptica samo drži u kavezu i hrani. Sa pticom moraš da radiš, sokolarstvo mora da se uči, mora da se zna. Ovo je specifična i vrlo posebna ptica, fenomenalan lovac koji pravi balans u prirodi uništavajući štetočine. Iako ponekad možeda deluje opasno, istina je daleko od toga. Čak mu i deca prilaze i slikaju se sa njim”, kaže ovaj sokolar za RINU.
Leteći vukovi su poprilično prilagodljivi, zgodni za obuku i sokolarski rad. Krase ih spretnost, upornost, izoštrena pamet dok vrebaju i hvataju plen. Imaju izraženu lovačku crtu, a zanimljiva je činjenica da su mužjaci manji od ženki.
„On sada nije u lovnoj težini, malo je ugojen zbog zime, međutim, samim njegovim ponašanjem znamo da li smemo da ga pustimo. Jednostavno ptica se poznaje, zna se kako sa njom da se ponaša. On je navikao sa nama, sa decom, bezopasan je, Harisov jastreb je najmirnija i najlakša ptica za rad”, kaže Vladimir.
Ovaj Užičanin u svom selu napravio je prirodnu oazu koju ljubitelji čistog vazduha, životinja i zdrave hrane iz godine u godinu posećuju u sve većem broju.
Kako kaže, kod njega prvenstveno vole da dođu ljudi koji su prirodnjaci, i ko nije voleo selo, kad dođe ovde i vidi ovu lepotu zavoli. Po njegovom mišljenju priroda je sloboda, lek, život. I sam je, kako kaže, lek za svoje boljke pronašao u Staparima živeći u i sa prirodom.
„Selo nije samo njiva, šljiva i livada. U selu mogu da se rade i drugi poslovi, kao što su turizam, zdrava hrana, gde ljudi sa strane dolaze da to vide, probaju. Što se tiče svih ovih životinja koje ovde imamo, to su sve naši ljubimci, nikad ništa nismo prodali, zaklali oni su non stop tu i leti i zimi. Družimo se sa njima, radimo biološku zaštitu sa pticom Harisov jastreb, koji ide u slobodan let, dolazi na ruku, mi uživamo sa tim životinjama, kao i naši gosti”, kazao je on.
Selo Stapari je jedino selo u koje može da se stigne prugom, rekom, aerodromom i putem. Smešteno na tromeđi Zlatibora, Zlatara i Tare, Mokre Gore krije veliki turistički potencijal.
“Sa svojim gostima uvek ostajemo u kontaktu, oni nam se rado vraćaju i mislim da je većina željna aktivnog odmora na selu, interakcije sa ljudima, životinjama i biljkama i to je ono što ih privlači u Stapare”, zaključuje Vladimir.
IZVOR: Glas Zapadne Srbije
Za još vesti pratite ERO
