Međunarodni dan osoba sa invaliditetom je obeležen i u dnevnom boravku Doma „Petar Radovanović” u Užicu. Deca i mladi sa posebnim potrebama organizuju priredbe svake godine od početka rada dnevnog boravka 2010. godine. Prostorije boravka su za tu priliku organizivane kao mala scena sa prostorom za publiku, dok su svuda bili izloženi radovi korisnika dnevnok boravka koji su doprinosili toploj atmosferi.

O proslavi Međunarodnog dana osoba sa invaliditetom razgovarali smo sa Nikolom koji je jedan jedan od učesnika programa u dnevnom boravku:

—Ja ću biti voditelj programa i u jednom skeču ću glumiti doktora. Želim da pozdravim sve moje drugare iz dnevnog boravka i želeo bi svima da čestitam Međunarodni dan osoba sa invaliditetom. Spremili smo super program zajedno sa drugarima iz KUD-a „Ere” i škole „Radoje Ljubičić”.

Njegova drugarica Ana, učenica trećeg razreda Tehničke škole „Radoje Marić” u Užicu,  glumi Nikolinog pacijenta u skeču i presrećna je što će nastupiti u programu. Proslavu doživljava kao jedan veseo dan i otkriva nam:

—Iskreno, još kao mala volela sam da budem slavna ličnost, da me drugi gledaju, pa sam srećna što nastupam pred publikom. U dnevni boravak dolazim kad god imam vremena.

Publika je u veselom žamoru očekivala početak programa. Zbog nestrpljivosti da što pre pokažu svoje tačke ili možda zato što nijedna njihova priredba nikada nije kasnila, tačno u najavljeno vreme Nikola je kao pravi voditelj pozdravio publiku i najavio prvu tačku.

Mešovita pevačka grupa je na oduševljenje publike otpevala prelepu pesmu „Ej dragi dragi božurove sadi….” Bez greške u tekstu ili melodiji, odmah su oduševili publiku koja je rado zapevala sa njima. Jedino su bili malo stidljiviji između strofa, ali su zato pevali sa sjajem u očima.

Posle njih su nastupila deca iz folklorne sekcije KUD-a „Ere”, učenici četvrtog i petog razreda osnovne škole, koji su izveli splet srpskih narodnih igara. Istina, bilo ih je samo šestoro, odnosno dva para, ali improvizovana scena nije dozvoljavala više učesnika. I njih šestoro su uspeli da razgale publiku, svojom uigranošću, mladošću, osmehom i lepotom srpske narodne nošnje.

Na njihovu tačku lepo se nadovezala pevačka grupa dnevnog boravka pesmom „U livadi pod jasenom” darujući publici sa neizbežnim osmehom na licu, svu lepotu izvorne muzike.

Naravno i voditelj Nikola je sa drugaricom Anom prikazao veseli skeč iz zubarske ordinacije, iako se lično plaši zubara, kako je priznao. Ana je vrlo uverljivo odglumila pacijenta u bolovima i ogromno olakšanje posle vađenja zuba.

Pevačka grupa je izvela još jednu pesmu. Ovog puta je to bila „Ajde Jano” koju su poneseni njihovim izvođenjem svi pevali.

Nakon njih je usledila, prava, mala modna revija frizura i haljina. Učesnici revije su bili mladi ometeni u razvoju i njihovi drugari iz škole „Radoje Ljubičić”. Pored zadivljenosti kreacijama i frizurama, direktor Doma „Petar Radovanović“ u Užicu, Dragan Katić je izazvao buru smeha, kada je uz manekenke prošetao pistom ponosan na svoju frizuru i stajling. Vrhunac revije je bio kada je učenica škole „Radoje Ljubičić” u fantastičnoj haljini i sa stajlingom spremnim za pravu modnu pistu, jednostavno uzela za ruku i podigla na noge Gorana, korisnika dnevnog boravka koji je sedeo u publici. Njih dvoje zajedno su prošetali pistom i izazvali oduševljenje među publikom, koja ih je  pozdravila i nagradila velikim aplauzom.

Nikola je na kraju uručio zahvalnice učesnicima programa, a Ana iz dnevnog boravka je publici podelila poklone iz pletene korpe, koje su napravili domaćini:prstenčiće kroz koje su uredno složili šarene salvete. Kao pravi domaćini, publiku i učesnike su pozvali na zakusku. Stolove su aranžirali slanim grickalicama, sokovima i princes krofnama.

Škola „Radoje Ljubičić” ima dugogodišnju saradnju sa dnevnim boravkom Doma „Petar Radovanović” u Užicu. Često se druže na radionicama, posećuju se, a neki od korisnika dnevnog boravka su i učenici ove škole. Ovom prilikom prilikom Slavica Dragojlović iz škole „Radoje Ljubičić” nam je rekla:

—Deca iz naše škole sa smera lične usluge su u dogovoru sa vaspitačima iz dnevnog boravka odlučila da revijom frizura i haljina učestvuju u priredbi svojih drugara. Emotivno im je bilo teško, vidi im se na licima, ali su istovremeno oduševljeni što su sopstvenim kreacijama i frizurama doprineli da program bude raznovrstan i zanimljiv. Osim toga našu školu pohađaju deca koja imaju određene zdravstvene probleme prema kojima se drugi učenici veoma brižno ponašaju.

Ivana Cvetković iz KUD-a „Ere” je ponosna na učešće dece folkloraca. Povodom toga nam je rekla:

—Deca koja su nastupila tek sada shvataju šta znači biti dete ili mlada osoba ometena u razvoju. Kroz sam program su uvideli i razlike, a i ono šta ta deca mogu. Videla sam da su aplauzi koje su uputili drugarima iz dnevnog boravka bili od srca kao i njihova radost što su učestvovali u programu. Sada, kada su upoznali celu grupu mladih sa različitim zdravstvenim problemima, linija koja ih je do sada razdvajala polako nestaje. Mali folklorci su već pitali kada mogu da dođu ponovo, ali ne zbog nastupa već zbog druženja. Možemo da pevamo, radimo u radionici ili jednostavno da se vidimo i porazgovaramo. Najvažnije je da budemo zajedno.

A šta o svemu misle deca iz KUD-a „Ere” objasnila je nasmejana Aleksandra:

—Meni je vrlo drago što smo došli da im pomognemo i da izmamimo osmeh na njihovim licima. I oni su izmamili osmeh nama. Osećamo se ispunjeno i srećno i pozvani smo da ponovo zajedno nastupimo. A možemo da dođemo kod njih pa da svi zajedno pevamo.

Posmatrajući radost na licima osnovaca i srednjoškolaca koji su svoje drugare bar jedan dan usrećili i obradovali,verujem da stasavaju generacije koje će ulepšavati živote deci i mladima ometenim u razvoju ne samo 3.decembra, već svakodnevno. U svakom slučaju mnogi odrasli mogu da se ugledaju na decu, koja bez kalkulisanja pružaju drugima najlepše u sebi, svesni da iza naizgled malih dela stoje veliki ljudi.

Mirjana Milićević