U Narodnoj biblioteci Užice povodom Dečije nedelje, koja je formalno završena ali su aktivnosti produžene što zbog preklapanja programa s proslavom Dana Grada , što zbog interesovanja i želje biblioteke da se druženje na prekida,u toku su radionice za decu do osmog razreda osnovnih škola. Ovih dana u Narodnoj biblioteci na radionicama gostuje OŠ Dušan Jerković i to đaci prvog razreda. Radionice vodi Ratka Vučković, bibliotekar na Dečijem odeljenju koja osmišljava kreativne programe za decu različitog uzrasta.
Na ovonedeljnim radionicama za prvačiće obrađuju se različite teme, a počinje se proverom vizuelnih i kognitivnih sposobnosti na jedan veoma dovitljiv način, tražeći da deca pogledaju na nekoliko trenutaka članske karte biblioteke (na kojima je dizajnirana sova) i onda se počinje pitanjima i igrama asocijacija na temu šta su zapazili i zbog čega baš taj dizajn. Današnji odgovori, uz veliku nestrpljivost čija podignuta dva prsta će biti zapažena , čak i horski odgovori da je sova na kartici jer je pametana, a pametna je jer čita knjige, a knjige žive u biblioteci a u knjigama je pamet…dali su osnovu za dalje razvijanje priče na temu sove, pameti, knjiga, znanja, škole , biblioteke…
Radionica se nastavila čitanjem priče „Dobro drvo“ uz veliku pažnju, otvorene oči i , za prvake , neverovatnu tišinu. Nakon toga krenuo je razgovor o emocijama koje je priča prozrokovala kod njih, motivima za takve emocije..o tome šta je radost („kad si mlad kao drvo”), tuga („kad ti poseku sve grane i od tebe ostane samo panj”) o tome kakvo je to drvo u priči („darežljivo”, „nesebično”, „nežno”, „predobro”) pa do pitanja da li u okolini imaju nekog dobrog kao drvo. Odgovori na ovo pitanje su izazvali utrkivanje ko je bolji: baka, deka, tata, tetka, stric..a na pitanje zašto su dobri odgovor je jednostavan: jer sve daju, sve što imaju..Uz ove odgovore sledile su priče o davanju, lepoti davanja, prijateljima koje će steći i negovati kroz život i davati im nesebično sve što imaju.Individualno i grupno nadglasavanje bilo je inspirisano pričama o dobroti i ličnim iskustvima iz porodice. Potom su dobili zadatak da na , od strane bibliotekara pripremljenim kartonskim formama za čestitke na kojima je isečeno drvo , nacrtaju motive iz priča..Naslikane čestitke će, zajedno sa ostalim radovima nastalim na ovim radionicama biti izložene u OŠ Dušan Jerković u ponedeljak 20. oktobra. Radionica prethodnog dana slikala je drvo i na njemu sove i imala zadatak da upiše mudre misli u oblačiće koji označavaju misli sove.
Deci su podeljene članske karte biblioteke koje važe do kraja osmogodišnjeg školovanja što je izazvalo burnu reakciju zadovoljstva. Osim toga, Ratka Vučković je deci u formi priče objasnila organizacionu strukturu biblioteke , značenje signature („adresa knjige”) i reč dve o odgovornosti prema knjigama. Potom su deca dobila mogućnost da izaberu knjige na policama koje su određene za ovu radionicu, pa je uz zajedničko razgledanje, komentarisanje, razmenu počela prava debata o izgledu, sadržaju, slikama…Učiteljica Svetlana Lazović, slikovito, uz poređenje dve knjige po veličini , objasnila je da vrednost knjiga kao ni ljudi nije u veličini i bojama i ceni već u sadržaju i znanju koje sadrže.
Svetlana Lazović je izrazila veliko zadovoljstvo ovim radionicama:
— U vremenu u kome se sve više oseća nedostatak komunikacije i otuđenost, svaka vrsta druženja i razvijanja osećaja za druge, empatija i socijalizacija dece jako puno znače . To je samo jedna od dobrih stvari ovih radionica. Druga je da oni međusobno razvijaju osećaj odgovornosti, čak i individualnu odgovornost kroz ophođenje prema knjigama koje nisu lična svojina već vlasništvo biblioteke, prema obavezi da ponesu knjigu, da vode računa o njoj, da je vrate. A za njihovo obrazovanje jako puno znači korelacija između nastavnih predmeta: srpskog jezika, likovnog, muzičkog..Ovde i na ovakav način oni nauče da razumeju neko delo, njegovu sadržinu, ideju, motive, da izdvoje suštinu, što je jako značajno i za dalje školovanje i način razumevanja pročitanog.
Bibliotekarka OŠ Dušan Jerković u školskoj biblioteci, Mirjana Radovanović Pejović je istakla da već duži niz godina postoji saradnja između školske i Narodne biblioteke Užice.
—Ne samo što deca dobiju članske karte biblioteke što je uvod u stvaranje navike da dolaze, koriste i čitaju knjige, uspeh ovih radionica ogleda se i u razvijanju kreativnost, interpersonalne komunikacije ali i jedne vrste lične samostalnosti kroz slobodu iznošenja svojih stavova o temama koje se obrađuju na radionicama– objasnila je suštinu i motive ovakve saradnje dve bibliteke Mirjana Radovanović Pejović.
Deca su bila više nego raspoložena za priču. Savo Božović nije hteo da kaže svoje ime nego se moralo potegnuti strpljenje da se sačeka da ime napiše („ako hoćeš da znaš kako se zovem, čekaj da ti napišem..”) uz usputno objašnjavanje da najviše voli da čita kad se u knjizi dešavaju „čudne stvari”. Za svoj favorit prigrlio je knjigu „Karbonel, kralj mačaka” rekavši da je gledao film u kome mačke osvajaju svet i onda sve ljude pretvore u mačke i da su „mačke bolji ljudi od ljudi”…domaštao je naslov knjige uz nadogradnju na film .
Za razliku od svog glasnog druga, Đorđe Jovanovič je držao knjigu „Zauvari” Ljubivoja Ršumovića, pa je , rekavši da su mu najmilije knjige „u kojima ima događaja…da se dešava nešto zanimljivo..”imao veliki broj pitanja,od toga šta je to zauvar, jel to nešto srećno, ko je čika ko je pisao knjigu, gde živi, kako putuje i jel ima puno para da dođe kod nas..pa je na kraju priznao da je imao člansku kartu školse biblioteke koju je negde izgubio ali ga je sramota da traži drugu, pa čeka da se bibliotekarka sama seti da mu da drugu..
Grupna razgledanja knjiga o dinosaurosima, pitanja na koje je Ratka Vučković strpljivo i maštovito odgovarala, pokazala su da našoj deci ne nedostaje ni mašte , ni radoznalosti ni inspiracije, već druženja, strpljivosti roditelja i mogo više kreativnijih sadržaja za međusobnu komunikaciju od onih koje nude igrice na internetu i crtani filmovi na televiziji.
Radionice u Narodnoj biblioteci se nastavljaju i dalje a svi zainteresovani prosvetni radnici i škole mogu se prijaviti radi pravljenja rasporeda i opredeljenja za teme radionica.
M.Nikolić