U Narodnoj biblioteci Užice, 28. jula u simboličnih 12,00 otvorena je izložba pod nazivom „Sloboda i čast” posvećena proslavi stogodišnjice od početka Prvog svetskog rata. Fotografije i izvodi iz biografija i istorijsko arhivskih podataka govore o početku Prvog svetskog rata kao i , kako podnaslov izložbe  govori, učešću Užičana u ratu–nosiocima Karađorđeve zvezde–vitezovima užičkog kraja,  kao i ženama heroinama: Ljubici Čakarević, Julijani Đoković i Lenki Rabasović.

U uvodnoj reči, direktor Narodne biblioteke Dragiša Stanojčić obratio se prisutnima:

—  Kada je pre sto godina počeo rat napadom Austro–Ugarske na malu, napaćenu  Srbiju, ona  je  još vidala rane od nedavno završenih Balkanskih ratova. Autori, Anđa Bijelić i Ilija Smiljanić nas ovom izložbom podsećaju na naše sunarodnike– Užičane , vitezove Velikog rata, kako to u naslovu izložbe stoji. „Odbrana je sa životom skopčana”–kako kaže Vladika Rade, pa nastavlja:„Zlo činiti kad se od zla braniš,tu grijeha nikakvoga nema”. Ultimatum koji je Austro–Ugarska uputila Srbiji znajući da ga ponosan srpski narod ne može i neće prihvatiti , svetli čitav jedan vek u dubini istorije kao kamen međaš, kao mera jednog naroda, kao crta preko koje se ne može i ne sme. Završetak Velikog rata koji je rezultirao ogromnim ljudskim žrtvama i propašću tri svetska carstva, doneo je srpskom narodu stvaranje prve Jugoslavije . Vreme je pokazalo da je to bila kobna greška naivnog dobrodušnog sprskog naciona koji je neobjašnjivo, istu grešku ponovio 1945. stvaranjem Jugoslavije sa narodima sa kojima je ratovao, a sa kojima će ratovati i devedesetih. Vreme je,  osnovna je pouka ove izložbe kojom se prikazuje samo deo sprskih žrtava našeg kraja, da se mali srpski narod okrene sebi. Narod smo  koji je sve ratove dobio a svaki mir izgubio . Čini se da i posle ovih zadnjih ratova devedesetih polako tonemo,  gubeći svake godine po 35 000 stanovnika i nije teško izračunati koliko je vremena ostalo kada će se ispuniti Tarabića proročanstvo da će svi Srbi stati pod jednu šljivu. Samo nas proviđenje može spasiti od nas samih , od naših podela, naših obraza i naše ne–pameti. Na um mi padaju reči stare engleske lisice, Vistona Čerčila, koji nije mogao a da ne prizna da se Srbija borila na pravoj strani, očajnički i slavno sa stravičnim posledicama po samu sebe. Čerčilove reči na imaginaran način objašnjavaju kako i pored našeg samoubilačkog ponašanja ipak opstajemo –uvek smo se borili na strani prava i pravde!

Predsednik Gradskog odbora potomaka ratnika 1912–1920 „Major Kosta Todorović”, Miljka Pilčević  je istakla:

—  Poseban deo ove izložbe posvećen je Vitezovima užičkog kraja u prvom svetskom ratu, odnosno nosiocima Karađorđeve zvezde. Najveći broj vojnih obveznika iz Užičkog kraja je iz srezova: Užički, Požeški, Moravički, Račanski, Zlatiborski, Ariljski i Crnogorski  u Prvom svetskom ratu borio se u sastavu IV Pešadijskog puka „Stevan Nemanja” prvog, drugog i trećeg poziva i u Prekobrojnom pešadijskom puku . IV Pešadijski puk bio je među najboljim pukovima srpske vojske. Ratnici užičkog kraja proneli su slavu srpskog oružja u poznatim bitkama 1912–1918.: Kumanovo, Bregalnica, Kučevo, Mačkov kamen, Krstac, Kolubara, Kajmakčalan, Dobrom Polju…Umirali su na albanskim golgotama kakav svet do takda nije zapamtio, na Krfu, na ostvru Vido koje je srpski Patrijarh Dimitrije nazvao srpskim Jerusalimom. Prema podacima dr Rada Poznanović, objavljenih u knjizi izginulih u ratovima od 1912. do 1918. , iz Užičkog okruga poginulo je ukupno 16 113. ratnika. Na krvavim bojištima protiv Turske i Bugarske u Balkanskim ratovima i protiv Austro Ugarske, Nemačke i Bugarske u Prvom svetskom ratu, najviše je ostalo žrtava iz Užičkog  sreza–2 871, Požeškog– 2 855, Moravičkog–2 845, Račanskog–2 835, Zlatiborskog– 2 169, Crnogorskog– 2 059, Ariljskog – 1 320. Kada se na ove brojke doda i 17 000 žrtava epidemije tifusa 1915. i španske groznice 1918. , to ukupno iznosi da je ovaj rat odneo preko 33 000  civila i vojnika.

Miljka Pilčević je ponovila ono što je aktuelno u javnosti zadnjih godina a to je da i posle sto godina od završetka Prvog svetskog rata država i nadležne institucije još uvek nemaju konačan spisak žrtava ni Prvog a ni Drugog svetskog rata. Ona je istakla i Vitezove— istaknute vojskovođe iz užičkog kraja: Petra Bojovića, Krstu Smiljanića , Ljubomira Mladića, Ivan Pavlović, Panta Draškić, Đura Dokić..Na izložbi je prikazano 120 fotografija istaknutih ratnika, nosilaca Karađorđeve zvezde, mada je, po rečima Miljke Pilčević, istraživanje i dokumentacija dr Rada Poznanović pokazalo da ih ima daleko više– 328.  Ona je i istakla da su pojedini od njih nosioci i po više Karađorđevih zvezda: vojvoda Petar Bojović–pet , Đura Dokić –četiri. Po tri Karađorđeve zvezde imali su: potpukovnik Kosta Jaraković iz Bioske, pukovnik Pavle Tarimanović iz Užica,Vojin Popović– vojvoda Vuk iz Štavlja kod Sjenice, potpukovnik Simo Popović iz Karana, general Krsta Smiljanić, general Milivoje Ćatović iz Užica . Po dve Karađorđeve zvezde imalo je 22 ratnika.

Jedan od priređivača izložbe, Anđa Bijelić prisutnima se obratila navodeći da je ova samo jedna u nizu od planiranih koje će Narodna biblioteka priređivati ne samo ove, nego i naredne četiri godine .

—Moto ove izložbe je „Pod krunama ima strašljivaca , u ritama ima vitezova!” kako je rekao Njegoš –istakla je Anđa Bijelić.

Po rečima Ilije Smiljanić , jednog od priređivača , vredna istorijska građa koja se može videti na ovoj izložbi poput Službenog glasnika Austrijske komande u Užicu (AMTS BLATT) i rukopisa poginulih ratnika IV puka biće uskoro digitalizovana  a time i dostupna širokom krugu građana, istoričara i istraživača.

Izložba je otvorena do kraja oktobra ove godine.

M.Nikolić