Satiričar Slobodan Simić sinoć je u Gradskom kulturnom centru kroz interesantno književno veče obeležio tri decenije književnog rada. Dugogodišnji rad ovog pisca u koji između ostalog spadaju aforizmi, kratke priče, poezija, dramski tekstovi i scenarija predstavljen je u okviru programa koji je nazvan „Sima i prijatelji”. Glumci, pisci, pesnici, novinari i muzičari, Simini prijatelji, sinoć su svako na svoj način, zanimljivim pričama, recitovanjem Simine poezije, glumom, dosetkama, muzikom odali počast i priznanje ovom poznatom piscu i njegovom bogatom stvaralaštvu.
—Dobro veče svima dragi prijatelji, Užičani i Užičanke evo mene ponovo ispod Slanuške česme. Napravi čovek neki krug pa se vrati kući —obratio se prisutnima Simić i nastavio:
—Poželeo sam da na ovom mestu napravim ovo veče, jer je ono na neki način simbol onoga što smo ja i ostali satiričari radili godinama. Neke davne 80 i neke, nije bitno koje godine tačno, kao mlad student napisao sam na parčetu papira nekoliko aforizama u Novom Sadu i poslao ih u novine „Glas omladine” i sticajem okolnosti, te novine su objavile jedan od aforizama. Da ga nisu objavili onda se ništa ne bi desilo, ja bih nastavio da studiram i radio bih neke druge stvari. Ali, meni se svidi to objavljivanje i ja onda navalim da pišem. I eto to je tako potrajalo 30 godina—rekao je Simić u svom početnom obraćanju publici.
A veče je počelo aforizmima. Jednim pravim, ozbiljnim duelom. Podrazumeva se bio je to afo dvoboj, Simić protiv Jovanovića. Dva barda srpske aforistične scene, jedan protiv drugog, „pucali” su, odnosno govorili svoje poznate i duhovite aforizme, male studije o nama samima. Mlađi Simić je izazvao starijeg Jovanovića, kako reče Sima konačno je dočekao priliku na ovaj duel.
— Došao je taj trenutak, 30 godina se ja spremam da izazovem Radeta Jovanovića na dvoboj. Mladi revolveraš je uvek gledao da li će ikad uspeti starog revolveraša da izazove na dvoboj i eto prvi afo dvoboj u istoriji Srbije i Užica, Jovanović-Simić—najavio je Simić.
Prvi je krenuo Jovanović: „Srbi su u vreme Turaka živeli, veoma teško. Međutim to je danas dovedeno do savršenstva”. Uzvratio je Simić: „Bog čuva Srbe, za eksperiment.” Žestoko je uzvratio Jovanović:„Srbija i MMF dogovorili su brak iz ljubavi. Srbija je dobila što i mlada prve veče.” U svom maniru je odgovorio Simić: „Demokratiju nemamo. Hoćete li nešto sa roštilja?” Na to je stariji u duelu ovako reagovao: „Nije svaki ovan pedvnodnik. Mi Srbi smo imali sreće.” A Simić se nije predavao: „U skupštinu svako može da uđe. To je javna kuća.” „Pucalo” se aforizmima, prštalo je od smeha u publici. Duel je završen ovako:
Jovanović: „Najnoviji meteorološki izveštaj za Srbiju sutra. Vremena više nema.
Simić: „Rođen sam u Srbiji, od toga ću i da umrem.”
Govoreći o Slobodanu Simiću, Rade Jovanović je istakao da u životu nije imao veću obavezu, kao sinoć, da se oduži Simiću za sve što je on uradio za njega kao izdavač, kao kolega, kao čovek koji je bio u situaciji da pomaže i koji ga je držao u vezi sa aforističnim centrom satire Beogradom. On je objasnio da je tu priliku propustio pre godinu dana pošto zbog bolesti nije mogao da promoviše Simićevu knjigu izabranih aforizama „Kruna trnovita”.
—Zato se večeras osećam malo uplašeno, ako ni večeras ne uspem da mu se odužim na korektan i konkretan način, ja ću umreti od stida. A ako se odužim više nikada neću nikome ništa govoriti jer je kranje vreme da ućutim. Zato vas molim da sa skepsom primite ovo moje izlaganje, jer moje su misli nesređene baš kao i cela zdravstvena situacija, ali idu u jednom pravcu da je Boban veliki čovek, veliki književnik, prijatelj kome ja nikada neću zaboraviti ono što je uradio za mene. Boban je napisao šest knjiga aforizama, četiri knjige priča, međutim Boban nije majstor kvantiteta, već kvaliteta. Za njega važi ona reklamna floskula „Dobro je od Simića je”. I taj Simić razara scenu koja je smatrana najboljom aforističarskom sredinom u Evropi koja je uskoro postala kao i politička situacija malo previše mirna u kojoj se svi bave aforizmom, a čini mi se da Boban sada ima više pacijenata među aforističarima nego pacijentima za koje se školovao—rekao je Jovanović i dodao:
—Tako da u toj ludosti Boban ima važnu ulogu da održi nivo aforizma i Boban se prihvatio jedne mogli bi se reći pionirske organizacije. On je uz pomoć izdavačke kuće Agora osnovao ediciju koja se zove nova satira u kojoj je objavljeno više od 12 knjiga, zatim mu je to bilo malo, pa je osnovao još jednu ediciju aforiznica u kojoj sada izlazi Bobanova poslednja knjiga koja je opravdala naslov te edicije. Pored sve aforističarske delatnosti u kojoj je Simić vrh vrhova ona ima jednu veoma laskavu titutlu on je tata srpske satirične kratke priče. Simić je dao metu svima koji se danas bave tom kratkom pričom koja je otprilike postala pomodna stvar u pisanju, međutim nedostižan je u tolikoj meri da se meni čini da kad je on primio nagradu Radoje Domanović da je bilo moguće da se vreme nekako promeni i da Domanović oživi, da bi sam Domanović bio veoma obraovan kad bi primio nagradu Slobodan Simić za satirične priče.
Glumac Momčilo Murić je pročitao tekst novinara, kritičara i pesnika Zorana Jeremića o svom dugogodišnjem prijatelju Slobodanu Simiću. U šaljivom tonu u tekstu se Zoran prisetio zanimljivih detalja iz njihovog prijateljstva, ali je publici između ostalog objasnio kako se Sima obreo u svetu aforizama i satire i dokle je dogurao.
Nada Selaković, novinar i prevodilac je govorila o Simićevoj novoj knjizi poezije „Ožiljak”
—Knjiga poezije „Ožiljak” pokazaće vam da satirična, cinična duša aforističara ima i drugu stranu tananu, osetljivu, pesničku. Njegovi stihovi će dirnuti osećanja i stanja duše, za sve će vam se učniti da je sve to još juče bilo zabolelo, iščililo i ostavilo osmeh iskustva. Doneće vam prepoznavanje, saosećanje i osvetljenje i to na mudar pesnički način.
Publika je imala priliku da čuje i nekoliko Slobodanovih satiričnih priča, koje su kazivali glumac Bato Jelisavčić i autor. Poseban ugođaj bilo je kazivanje Slobodanove poezije, a stihove su recitovali glumica Tanja Jovanović i autor Slobodan Simić. Glumac Momčilo Murić je izveo odlomak iz komedije Slobodana Simića „Nezavisna Republika užička” koja je 1997. godine bila postavljena u Narodnom pozorištu Užice. Simić je publiku podsetio i na najveću novinarsku patku stare Jugoslavije vezanu za izmišljeni intervju sa Živoradom Džonom Selakovićem, koji je poprimio ogromne razmere i u koji su poverovali gotovo svi, a koji su smislili novinar Toni Stanković i ekipa Omladinskih novina „Minut do 12” čiji je i on bio član.
Poseban deo večeri je bio predstavljanje Siminih prijatelja, među kojima su bili pesnik Željko Marković, slikar Dragoljub Kaplanović, pisci Neško M. Ilić i Zoran Filipović, kao i novinar Toni Stanković
Stanković je svom prijatelju poklonio tortu u obliku knjige na kojoj je ispisan Simićev najpoznatiji aforizam: „Rođen sam u Srbiji, od toga ću i da umrem.”
—Pošto mi je Rade Jovanović rekao da ništa ne govorim, da nikoga ne bih uvredio, a pošto je ovo svečani momenat i nije prilika da čitam ono što pišem, jer ja pišem kad sam ljut, ja sam rešio da ovo veče zasladimo nekim lepim stvarima i da Simi poklonim tortu—rekao je Stanković.
Simić se zahvalio i rekao da je to zaista neočekivan gest koji nije deo scenarija.
Slobodan Simić je rođen u Užicu 22. avgusta 1963. godine. U rodnom gradu je završio osnovnu i srednju školu. Opštu medicinu je studirao u Novom Sadu i Beogradu gde je i diplomirao 1990. godine. Specijalizirao je psihijatriju 1997. a zvanje primarijusa stekao je 2009. godine. Specijalista sudske psihijatrije je od 2010. godine.
Objavio je knjige: „Najcrnje je crveno”, „Ratni profiter”, „Priče bez pouke”, „Vozi, Miško!”, „Brod pacova”, komediju „Kako sam ponovo postao normalan”, „Nazaštićeni svedok”, „Švedski sto”… Dobitnik je mnogobrojnih književnih nagrada, od aforizma godine do Domanovićeve nagrade za satiričnu prozu i Vibove nagrada za satiru…Prevođen je na engleski, nemački, ruski, poljski, mađarski, makedonski i rusinski jezik, a zastupljen je u mnogim antologijama, izborima i drugim knjigama.
M. H.
