Rakijada 2025: Šljivovica proslavlja tradiciju domaće rakije sa rekordnim učešćem
U porti crkve Svete Marije Magdaline u zlatiborskom selu Šljivovici održana je 14. po redu tradicionalna manifestacija “Rakijada 2025”, koja je ove godine okupila rekordnih 150 učesnika i preko 2.000 posetilaca. Ovaj događaj predstavlja jedan od najvažnijih kulturnih i gastronomskih manifestacija u regionu, posvećen očuvanju vekovne tradicije proizvodnje domaće rakije.
Istorijski značaj tradicije rakije na Zlatiboru
Tradicija pečenja rakije na području Zlatibora datira još iz perioda Osmanskog carstva, kada su se prvi kazani za destilaciju pojavili u ovom kraju. Prema istorijskim zapisima, prvi put se pominje proizvodnja rakije u Šljivovici 1789. godine, što čini ovu tradiciju starom više od dvesta godina. Zlatiborska rakija, posebno ona od šljive, stekla je reputaciju širom regiona zahvaljujući specifičnom mikroklimatu koji utiče na kvalitet voća i karakterističan ukus gotovog proizvoda.
Tokom 19. veka, proizvodnja rakije postala je ekonomski značajna aktivnost za stanovništvo ovog kraja. Mnogi porodični gazdinstva razvile su sopstvene tehnike destilacije koje su se prenosile sa generacije na generaciju. Danas, ova tradicija predstavlja ne samo ekonomski resurs već i deo kulturnog identiteta lokalnog stanovništva.
Svečano otvaranje i simbolika paljenja kazana
Manifestacija je započela paljenjem kazana, simbolom početka manifestacije i očuvanja vekovne tradicije pečenja rakije. Ovaj ritual ima duboku simboličku vrednost za lokalnu zajednicu, predstavljajući pokretanje procesa koji će rezultirati kreacijom kvalitetnog proizvoda. Predsednik opštine Čajetina, gospodin Milan Stamatović, svečano je otvorio manifestaciju i upalio kazan, obraćajući se okupljenima sa porukom o značaju očuvanja seoskih zajednica.
“Naš posao i zadatak je da čuvamo naša sela i pravimo ambijent da ovde ljudi ostaju. To nije lako jer je odgovoran posao, ali ako verujemo u ono što radimo i ako radimo u opštem interesu, sigurno je da će biti kvalitetniji život i bolji uslovi za ostanak ljudi u malim sredinama i seoskim mesnim zajednicama,” istakao je Stamatović.
Kulturni program i tradicionalni nastupi
Poseban pečat svečanosti dali su zdravičari Todor i Budimka, koji su svojim nadahnutim zdravicama pozdravili domaćine, goste i sve prisutne ljubitelje dobre kapljice. Ovaj deo programa predstavlja važan segment manifestacije, jer zdravice u srpskoj tradiciji imaju duboku kulturnu i duhovnu dimenziju.
U kulturno-umetničkom delu programa nastupilo je Kulturno-umetničko društvo iz Šljivovice, uz pratnju trubačkog orkestra, koji je svojom muzikom dodatno ulepšao atmosferu tradicije i zajedništva. Trubačka muzika, kao deo nematerijalnog kulturnog nasleđa Srbije, predstavlja važan segment lokalnog identiteta i doprinosi autentičnosti događaja.
Takmičarski deo i proglašenje pobednika
Posle kulturnog programa održano je proglašenje pobednika u kategorijama šljivove rakije, voćne rakije i specijalne rakije, podeljeno na individualne proizvođače i destilerije. Žiri se sastojao od pet stručnjaka sa preko 50 godina iskustva u degustaciji rakija, koji su procenjivali proizvode prema strogim kriterijumima kvaliteta.
Pobednik ovogodišnjeg Sajma domaće rakije i dobitnik velike zlatne medalje je Radovan Šućurović iz Šljivovice koji je po oceni žirija napravio najbolju šljivovicu. Ova nagrada predstavlja najviše priznanje koje proizvođač rakije može da dobije na ovom takmičenju i nosi sa sobom značajnu prestižnu vrednost.
Dodatne nagrade i priznanja
Po tradiciji, dodeljene su i nagrade za najlepše dvorište, najbolje uređen voćnjak i najbolju pitu, čime je još jednom istaknuta posvećenost meštana očuvanju vrednosti, ukusa i lepote svog kraja. Ove kategorije predstavljaju holostički pristup razvoju seoskih zajednica, gde se vrednuje ne samo kvalitet proizvoda već i celokupan ambijent i kultura življenja.
Nagradu za najlepše uređeno dvorište dobila je Mirjana Đoković, a priznanje za najuređeniji voćnjak pripalo je Dobrisavu Janjiću. Najbolju pitu savijaču napravila je Dragana Rosić. Posebno priznanje za doprinos manifestaciji dobio je Kosta Mihajlović, jedan od osnivača “Rakijade”. Priznanja im je uručio direktor “Eko agrara”, Marko Marić.
Detaljni rezultati takmičenja
| Kategorija | Pobednik | Mesto | Nagrada |
|---|---|---|---|
| Destilerije – specijalne rakije | Stara Zlatiborka | Tripkova | Srebrna medalja |
| Destilerije – voćne rakije | Prezident | Šljivovica | Zlatna medalja |
| Individualni proizvođači – šljivova rakija | Radovan Šućurović | Šljivovica | Velika zlatna medalja |
| Individualni proizvođači – voćne rakije | Goran Jaraković | Bioska | Velika zlatna medalja |
Ekonomski značaj manifestacije
Manifestacija “Rakijada” ima značajan ekonomski uticaj na razvoj turizma na Zlatiboru i u okolini. Prema proceni organizatora, ovaj događaj godišnje generiše prihod od preko 500.000 evra kroz prodaju proizvoda, smeštaj posetilaca i povezane usluge. Za lokalne proizvođače, učešće na takmičenju predstavlja priliku da promovišu svoje proizvode i uspostave veze sa potencijalnim kupcima.
Organizatori manifestacije su Opština Čajetina, Zlatiborski eko agrar, Kulturni centar Zlatibor, Turistička organizacija Zlatibor i mesna zajednica Šljivovica. Ova partnerstva osiguravaju kvalitetnu organizaciju i održivost događaja kroz godine.
Perspektive i budući razvoj
Manifestacija “Rakijada” se kontinuirano razvija i unapređuje, sa ciljem da postane još značajniji regionalni i nacionalni događaj. Planira se proširenje programa uključivanjem radionica o tradicionalnoj proizvodnji rakije, edukativnih programa za mlade i razmene iskustava sa proizvođačima iz drugih regiona.
Lokalna zajednica Čajetine vidi u ovoj manifestaciji priliku za ekonomski razvoj i očuvanje kulturnog nasleđa. Kroz podršku malim proizvođačima i promociju autentičnih proizvoda, stvoreni su uslovi za održivi razvoj seoskih područja i zadržavanje mladih ljudi u njihovim matičnim mestima.
